Izvor: Aleksinac.net, 18.Apr.2014, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Galije plovile Južnom Moravom?
U napuštenom koritu reke kod Aleksinca vadeći šljunak radnici sa bagerima iskopali sidro i najverovatnije delove broda. Plovnost ove reke u 4. veku ne spore ni istoričari. I Nišavom išle lađe
Ako je suditi na osnovu korodiranog sidra i još nekoliko metalnih elemenata pronađenih iskopavanjem šljunka u Južnoj Moravi, moglo bi se zaključiti da je ona svojevremeno bila plovna. U napuštenom koritu reke kod Aleksinca, na dubini od četiri metra, radnici su bagerom >> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << zakačili ove delove koji liče na ostatke broda.
- Kada sam 7. aprila došao na posao na peskaru na mestu zvanom „Ključ“ u ataru Katun, nisam ni slutio da ću naići na nesvakidašnji prizor. Kašika bagera je u pesku zagrebla nešto čvrsto. Prvo što mi je palo na pamet jeste da se radi o zaostaloj bombi i malo sam se uplašio - kaže bagerista Žikica Stojadinović (37) iz Dobrujevca. - Ipak, odlučio sam da idem do kraja. U kašiki se pojavio neobičan metalni predmet. Prišao sam bliže i ugledao sidro.
Daljim kopanjem Stojadinović je našao još nekoliko zanimljivih metalnih predmeta, od sajle do držača i delova broda, koji imaju veze sa nekakvim plovilom.
- Metalni držač je spojen zakivcima (nitnama), a u novije vreme to se čini zavarivanjem. Isto je i sa metalnim klobnovima koji spajaju drvo i metal - objašnjava Dule Jakovljević, vlasnik peskare. - Ubeđen sam da se sidro na ovom mestu nije tek tako našlo i da u blizini svakako postoji i nekakvo plovilo pod peskom, pa ću uz pomoć prijatelja i detektora pokušati da ga lociram.
Istoričari ne isključuju mogućnost da je i Južna Morava svojevremeno u nekim delovima svog toka bila plovna. Sumnjaju da je sidro doneto i bačeno, jer bi pre završilo na otpadu.
- Zna se pouzdano da je u periodu između 4. i 5. kao i 16. i 17. veka, reka Nišava, koja se uliva u Južnu Moravu, bila plovna. Ljudi su trgovali, a prevoz robe vodenim putem je u to vreme bio najsigurniji - kaže Nebojša Ozimić, istoričar iz Niša.
Njegov kolega iz Aleksinca Gojko Milovanović navodi da je gotovo ubeđen da se sidro nije slučajno tu zadesilo. I to u delu gde je svojevremeno bio rečni tok.
PROMENjEN TOK
JUŽNA Morava je tokom vekova više puta menjala korito u ovom ataru. Nekada su na tom prostoru bila i pirinčana polja. Pojedini Aleksinčani su pod vodom nailazili i na ogromna hrastova stabla, čiji je prvi sloj debljine dvadesetak santimetra bio ugljenisan. Pre godinu dana i Jakovljević je izvukao stablo dugo 16 i prečnika jedan metar, a svojevremene ekspertize u Zagrebu su potvrdile da su izvađena stabla pod vodom bila najmanje 1.200 godina.
.jpg)
