Izvor: Gradnja-Online.com, 09.Sep.2011, 16:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rasveta vrta

Previše svetiljki ne stvara pravi ugođaj jer je upravo prelaz iz svetlosti u tamu ono što je zanimljivo. U svakom slučaju, planirajte rasvetu tako da svetiljke osvetljavaju samo vaš vrt i ne smetaju susedima Efikasno osvetljenje u vrtu produžuje vreme upotrebe vašeg vrta za toplih letnjih večeri. Dobro planiranim postavljanjem svetiljki vrt po noći deluje posve drugačije nego po danu. I pogled iz kuće na dobro osvetljen vrt može dočarati vrlo ugodnu atmosferu. Da bi rasveta bila efikasnaa, umesto celog vrta trebamo osvetliti pojedine predmete ili područja u njemu.Tako, na primer, možemo osvetliti drveće prema gore, možemo reflektorom osvetliti cvetne gredice ili kipove, te na površini vode dočarati odsjaj. Terase treba osvetliti tako da svetiljke nikoga ne zaslepe, što možemo postići time da svetiljke postavimo dovoljno visoko. Idealna je i upotreba regulatora svetlosti pomoću kojeg možemo regulisati jačinu svetlosti – od jake (za čitanje) do romantične.Osim estetike ("svetlost koju vidimo"), važan je zadatak spoljašnje rasvete i sigurnost ("svetlost da vidimo"). Okolina vaše kuće mora biti sigurna za vas, što znači da se staze, stepenice i ribnjak moraju videti. Isto tako, osvetljenje okoline kuće u velikoj meri služi i kao zaštita od provala. Ukrasne lampice, lampioni, baklje i svećice predstavljaju cenovno povoljnu dopunu vrtnim svetiljkama te stvaraju romantičnu atmosferu, dok petrolejske svetiljke daju ugodnu i živahnu svetlost.Sigurnosne mereElektroinstalacije mogu obavljati samo ovlašćeni stručnjaci. Od sledećih propisa električar nikako ne sme odstupiti, sve i ako je u tom slučaju njegov rad otežan, skup ili dugotrajan: kod svih radova na električnim instalacijama izvođač radova odgovoran je za poštovanje važećih odredbi, a ukoliko te odredbe nije poštovao, snosi odgovornost za štetu u punom opsegu. Osiguravajuće kuće ne pokrivaju štetu nastalu nestručno obavljenim elektroinstalacijskim radovima. Nikada ne radite na uređajima i instalacijama pod naponom.Pre početka rada uvek izvadite utikač iz utičnice ili isključite napon. Na isključene osigurače stavite upozorenje kako ih treća osoba ne bi uključila. Pre nego počnete s radom uz pomoć ispitivača napona proverite je li instalacija pod naponom. Kod električnih instalacija na otvorenom ili u mokrim prostorima potrebno je biti posebno oprezan. Vodite računa o načelu da instalacije koje deluju nisu automatski i sigurne, te da neispravne instalacije ometaju funkciju uređaja pa može doći do eventualnog požara. Ukoliko je moguće, planirajte i instalirajte spoljašnju rasvetu još pre nego oblikujete i uredite svoj vrt. Kao zlatno pravilo za ukupnu količinu svetlosti u vrtu važi 1 W/m2 vrtne površine. Previše svetiljki ne stvara pravi ugođaj jer je upravo prelaz iz svetlosti u tamu ono što je zanimljivo. U svakom slučaju, planirajte rasvetu tako da svetiljke osvetljavaju samo vaš vrt i ne smetaju susedima. Kod instalacija u vrtu vodootpornim utičnicama i dovodima do fiksno montiranih svetiljki uspostavi se strujni tok. Instalacije treba položiti na dubinu od 60 cm kako ih ne bismo mogli doseći kada okopavamo vrt.U starijim vrtovima potrebno je na široko izbeći drveće da im ne bismo oštetili korenje. Za rasvetu su najprimerenije reflektorske žarulje jer se pod njihovom toplom svetlošću najlepše ističu boje biljaka. Takve reflektore možemo postaviti na udaljenost do 10 m od objekta koji želimo osvetliti. Umesto svetiljki na strogim temeljima, radije postavite reflektore na palicama utaknutim u zemlju jer njima možete eksperimentirati, te ih prilagoditi promenama u vrtu. Reflektore možete postaviti i na drveće te zidove kuće i njima zamagliti obrise lišća i grana.Točke svetlosti u vrtu koje možete dočarati malenim podnim reflektorima dodatno naglašavaju istaknute crte i posebne oblike. Uza stepenice i vrtne staze postavite stajaće svetiljke na stubovima. Najprije električnu žicu provucite kroz klinasti završetak i stup, a zatim okvir svetiljke postavite u potporni stub. Potporni stub pričvrstite na senilo koje postavite na stub. Na isti način montirajte i ostale svetiljke. Montirane svetiljke utaknite u meko tlo na ranije određena mesta.U tvrđem tlu prethodno iskopajte rupu, kako klinasti završetak ne bi bio blokiran. Iz najbliže utičnice u kući ili obližnjoj zgradi dovedite niskonaponski kabl i položite ga po vrtu do svetiljki. Kabl položite kroz oba jezička zatvarača i pritisnite ih skupa. Provucite i izolirni sloj. Zatvarač još jednom pritisnite tako da veza bude čvrsta. Kada se obe polovine zatvore, dobivena je veza. Utikač na kraju kabla utaknite u adapter. Ako je adapter pričvršćen na zid, izgleda da je stvar bolje uređena. Adapter utaknite u utičnicu i uključite električnu struju.Proverite gore li sve svetiljke. Kada neka svetiljka prestane goreti, najprije proverite žarulju. Posebno su jednostavni za instaliranje niskonaponski rasvetni sistemi (24 volta). To znači da poseban transformator pretvara struju iz utičnice u slabu struju koja je neškodljiva, što je važno ako se strujni krug prekine zbog prodora vode, neke greške ili pomanjkanja. Vanjsku rasvetu načelno možemo upravljati individualno satom s vremenskim prekidačem ili senzorom za prepoznavanje svetlosti.Solarne svetiljkeSolarne svetiljke jednostavno utaknite u tlo bez potrebe za priključivanjem na električni kabel. Važno je da solarnu svetiljku postavite na takvo mesto na kojem će dobiti najviše sunčeve svetlosti. Solarni kolektor okrenite na jug. Odvojeni sistemi (odvojeni kolektor i svetiljka) imaju tu prednost da nam daju na izbor prostor na kojem će stajati svetiljka tako da samu svetiljku slobodno možemo postaviti i u sjenu. Kako bi svetiljka dovoljno svetla, solarni kolektor mora pohranjivati dnevnu svetlost barem nekoliko sati.Senzorske svetiljkeKod senzorskih svetiljki infracrveni senzori po danu i po noći prepoznaju iznenadne temperaturne promene (ljudi, automobili, itd.) u podesivom području prepoznavanja. Ugrađena sklopka za prepoznavanje svetlosti omogućava da se zbog pomicanja u tami svetiljka upali. Infracrveni senzori prepoznaju pokret samo onda kada je senzorska svetiljka postavljena najviše 2 m visoko – to je potrebno imati na umu pri montaži. Nasuprot neprestano aktivnim sistemima, ovako se štedi energija, a onde gde je to potrebno iz sigurnosnih razloga možemo dobiti posebno veliku količinu svetlosti. Zbog sistema leća senzorske svetiljke imaju obuhvat čak 360°. Okretanjem leća napred-nazad područje obuhvata se skraćuje ili produžuje, te doseže domet u rasponu od 1 do 12 m. Radarske svetiljkeKada se približimo nekim vratima, ona se sama otvaraju i opet zatvaraju, kao da su upravljana nevidljivom rukom. Tako uz pomoć radarske tehnike može delovati i svetiljka. I dok pasivni infracrveni senzori reagiraju na toplinu tela koja se pomiču,radarske svetiljke zasvijetle već na sam pomak. Radarski senzor, skriven u unutrašnjosti svetiljke, emitira elektromagnetske valove.Oni se odbijaju od predmeta koji se nalaze u okolini svetiljke i tako stvaraju ehogram. Kod pomicanja (npr. ljudi ili vrata) ehogram se promijeni i svetiljka se uključi. Svetiljke s radarskim senzorom imaju obim 360° s uglom istupa od 180°. Domet možemo bestupanjski podesiti na O 2 - 6 m. Funkcijama za podešavanje jačine i vremena možemo podesiti kada želimo da svetiljka svetli, te kolika želimo da bude osetljivost senzora ( intenzitet osetljivosti senzora ).

Nastavak na Gradnja-Online.com...