Izvor: Politika, 08.Jul.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u Grčkoj dan posle „oxi”
Referendum i „ne” kreditorima za najveći broj grčkih vlasnika vila, već su prošlost od koje se ne živi, ali će ovogodišnja turistička sezona biti najsiromašnija u poslednjih nekoliko decenija
Specijalno za „Politiku”
Nikiti, Sitonija – Penzioneri Eleni i Janis uložili su životnu ušteđevinu u kuću koju iznajmljuju tokom leta. Od turizma žive i nisu od onih koji ovih dana stoje pred bankomatima i podižu penziju na kašičicu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ipak, imaju razloga za brigu. Iako su se duž maslinjaka u dvorištu upravo parkirala tri automobila iz Srbije i stigle još tri porodice koje će narednih deset dana provesti odmor ovde, nedaleko od mesta Nikiti na Sitoniji, još pominju prethodnu smenu koja se nije pojavila. Gosti iz Francuske su, zbog neizvesne ekonomske situacije otkazali čak dve kaparisane nedelje, a to je, kažu, veliki i neplaniran gubitak. Samo za otkazivanje rezervacija krajem jula i početkom avgusta, kada letuju platežniji gosti iz zapadnoevropskih zemalja, vlasnici vila u ovom delu Sitonije izgubili su desetne hiljada evra. A taj novac, samo dan pošto su građani Grčke rekli „ne” strogim merama štednje i uslovima kreditora vredi, kažu, mnogo više nego prošle godine zbog ekonomske neizvesnosti u kojoj se našla njihova zemlja.
– I naš izbor je bio „ne”. Iako mnogi od nas žive samo od turizma, nisam razmišljao kako ću da glasam. Verujem vladi i premijeru Ciprasu, ali sam siguran i u to da je ovo početak jednog teškog perioda za grčku ekonomiju i narod. Moji gosti iz Francuske i Nemačke otišli su na drugu stranu i to je slika koja će nam se sigurno ponavljati do kraja sezone, priča Janis i dodaje da su gosti koji trenutno letuju na ovom delu Sitonije uglavnom iz Srbije, Makedonije i Bugarske, dok su oni iz zapadne Evrope mahom već izabrali nove destinacije.
Na graničnom prelazu Đevđelija, u šest ujutro, bilo je zaista više beogradskih tablica nego u Ulici kneza Miloša u jutarnjem špicu. Gosti iz Srbije ne mare za krizu u Grčkoj (zar nam to i u Srbiji nije svakodnevica), i sve što ih je zanimalo (osim rezultata referenduma, naravno) jeste da li je snabdevanje osnovnim potrepštinama uredno. Iako ovde funkcioniše sve bez problema, ima, dakle, goriva, mnogi su rezervoare napunili do vrha na pumpama u Makedoniji, jer je osetno jeftinije. Litar evrodizela je, na primer, u Makedoniji 90 evrocenti, dok u Grkoj litar istog goriva košta 1,27, a bezolovnog 1,52 evra. Gorivo je skuplje, ali je većina namirnica u supermarketima jeftinija nego u Srbiji.
Turisti se uglavnom snabdevaju u Lidlu. Ovih hard diskonta ima šest samo na Sitoniji, tako da je snabdevanje omogućeno celom dužinom poluostrva. Niže cene su posebno izražene kada je reč o gotovim jelima, pa tako pakovanje lazanji od 700 grama staje dva, gotova pica (900 grama) 3,58, a 700 grama gotovih ćufti je 2,59 evra. Kilogram fileta od belog mesa, spremnih za prženje je 3,30 evra. Kečap od 900 mililitara je 1,29, sir feta 3,49, sir gauda, u pakovanju od pola kilograma 3,20, dok je litar ulja 1,12 evra.
– Na polupraznom šetalištu u mestu Nikiti koje je, kažu u ovom periodu prošle godine bilo krcato, vlasnici lokala, kafića i restorana, zabrinuto odmahuju glavom. Nisu zadovoljni, jer posao je, kažu zaista stao.
– Ogromna je razlika i u odnosu na prošlu nedelju. Sezona je uveliko počela, ali ovo zatišje ne obećava, i to nije najveći problem. Ne znamo kako dalje, muči nas neizvesnost. Svet trenutno prati ono što se dešava u Atini i većim gradovima, mladi demonstriraju, Grčka je u centru pažnje. Bojim se onoga što sledi posle. Treba živeti i kada prestanete da budete prva vest u svetskim medijima. Mi u turizmu i trgovini već osećamo posledice, kaže jedna vlasnica radnje sa suvenirima na šetalištu, koje je sinoć zaista bilo poluprazno. U baštama restorana na obali tek po neka grupica gostiju. Redovi su samo ispred bankomata i kioska sa girosom koji ovde inače košta 2,50 evra.
Prema podacima Svetske turističke organizacije pretprošle godine je Grčku posetilo oko 18 miliona turista koji su grčkoj ekonomiji ostavili 28,3 milijarde evra ili 16,3 odsto BDP. Savet za turizam je tada predviđao da će prihod od turizma u Grčkoj rasti godišnje za oko 3,7 odsto. Do 41,8 milijardi evra ili gotovo 20 odsto BDP-a koliko se pretpostavljalo da bi trebalo da dostigne 2024. godine. U ovom trenutku niko ne može da prognozira koliko je to realno, s obzirom na poziciju u kojoj se sada nalazi Grčka. Koliko je ovoj zemlji turizam važan najbolje pokazuje podatak da je u ovom sektoru zaposleno oko 670.000 građana ili gotovo petina zaposlenog stanovništva. To je ogroman broj, posebno kada se uzme u obzir nivo nezaposlenosti u Grčkoj koja je u jednom trenutku iznosila 26 procenata.
Pogledaj vesti o: Penzija
.jpg)
