Izvor: Blic, 07.Jul.2015, 00:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Siromašne zemlje evrozone nemaju milosti za Grčku

Siromašnije članice evrozone, koje su i same prošle kroz bolne tržišne reforme i programe štednje, zauzele su oštar stav prema Grčkoj, nakon što su njeni građani na referendumu masovno zaokružili "NE" novim merama stroge budžetske štednje koju od njih zahtevaju međunarodni kreditori.

Estonija, Letonija, Litvanija i Slovačka odavno ponavljaju da su suviše siromašne da bi plaćale greške bogatije Grčke, koja treba da se drži reformi i štednje na koje je pristala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u okviru programa finansijske pomoći tesksog 240 miliajrdi evra, prenosi agencija Frans pres.

"Čujem da neki Grci imaju penzije iznad 1.000 evra, to je nečuveno. Odbijam da otplaćujem njihov dug dok oni primaju pravo bogatstvo u odnosu na moju platu", rekla je za Frans pres konobarica iz Bratislave Martina Lelovičova. Prosečna plata u Slovačkoj iznosi 880 evra.

"To je dobra vest za evrozonu, Grčka treba da je napusti, to će ojačati monetarnu uniju", rekao je preduzetnik iz Bratislave.

Slovački ministar finansija Peter Kažimir prvi je član evrogrupe koji je upozorio da grčko "NE" povećava šanse za izlazak Grčke iz evrozone. "Uz ovakve rezultate referenduma, prema mogućem scenariju pogoršanja krize, moguć je postepen izlazak Grčke iz monetarne unije", rekao je on.

Robert Fico

Slovačka, koja je postala članica evrozone 2009. pati od uporno visoke nezaposlenosti uprkos solidnom privrednom rastu iz proteklih nekoliko godina.

"Slovačka neće biti pogođena rezultatom referenduma u Grčkoj niti odlukom te zemlje da izađe iz monetarne unije ili ostane u njoj, budući da Bratislava nije davala novac već samo garancije u okviru prethodnih paketa pomoći za Grčku", rekao je slovački premijer Robert Fico.

Ipak, neke druge siromašne zemlje evrozone imaju šta da izgube. "Grčki kreditori nisu samo banke. Zemlje evrozone siromašnije od Grčke mogle bi da izgube do 4,2 odsto bruto domaćeg prozivoda (BDP)", rekao je predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves.

Premijer Estonije Tavi Roivas izjavio je da Grčka sada ima samo "loše i još gore izbore" i da su reforme neizbežne.

Estonija i Letonija postale su članice evrozone 2011. odnosno 2014, a susedna Litvanija u januaru ove godine. Sve tri baltičke zemlje sprovele su drastične mere štednje da bi se oporavile od duboke recesije izazvane globalnom finansijskom krizom iz 2008/09. Mere štednje utrle su put njihovom ulasku u evrozonu i stabilnom privrednom rastu, koji trenutno iznosi oko tri odsto u regionu Baltika.

Estonija je odobrila prvi paket pomoći za Grčku, ali se od tada protivi dodatnoj pomoći Atini i insistira na tome da sve članice evrozone treba da budu fiskalno disciplinovane. Estonija ima najniži javni dug u evrozoni od 10,6 odsto BDP-a.

"Estonci ne razumeju ponašanje Grka. Mi smo navikli da štedimo i umereno trošimo", rekla je za Frans pres glavna urednica vodećeg estonskog dnevnika Postimes Merit Kopli.

"Koliko razumem, grčki životni standard je viši nego naš u Estoniji. Svako treba da plaća svoje dugove", rekla je penzionerka Maje Mets.

Letoniju je globalna finansijska kriza teško pogodila, a ta zemlja prošla je kroz najtežu recesiju u svetu kada je njen BDP u roku od dve godine potonuo gotovo za četvrtinu. Uz stoge mere štednje, ipak, Letonija se oporavila, a paket međunarodne pomoći od 7,5 milijardi evra pomogao joj je da izbegne bankrot.

"Kada smo mi vraćali međunarodnu pomoć, da li nas je neko spasavao?", zapitala se službenica iz Rige Zenija Lace.

"Ne saosećam sa Grcima. Trebalo je davno da počnu da plaćaju poreze. Ako žele novac iz Evrope, treba da štede. Kako to da mi možemo sve da izdržimo, a oni ne mogu?", komentariše preduzetnica iz Rige Brigita Petersone.

Nastavak na Blic...