Izvor: Vesti-online.com, 30.Jan.2015, 07:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otkud sad Cipras?

Taman kada su konzervativci i svetski finansijski moćnici na Zapadu pomislili da su najzad planetu (a posebno Evropu) uredili po svome, desio se Aleksis Cipras. Njegova levičarska partija Siriza je glatko pobedila na (iznuđenim) izborima u Grčkoj i pri tom uz malu pomoć jedne od stranaka uzela vlast. Dalje se nije moglo po starom, odlučili su birači u zemlji koja je svetu podarila demokratiju.

Tek posle objavljivanja izbornih rezultata, polaganja zakletve novog premijera >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Ciprasa i objavljivanja raznolikih, često i neiskrenih čestitki iz sveta, može se bar donekle razumeti ono što se u nedelju desilo na glasačkim mestima širom nesrećne, prezadužene zemlje.

Drugi možda jesu, ali Grci sigurno nisu zaboravili šta im je u proteklih pet godina radila "trojka" koju čine Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond. Taj trougao (EU-ECB-MMF) žestoko je udario po "lenjivcima sa juga Evrope", kako su neki na Zapadu opisivali Grke.

Metodi za "izlečenje" žitelja te zemlje išli su do neviđenih, čudovišnih rešenja. Podsetimo se samo predloga koji su se čuli sa nemačke političke scene da Grci prodaju svoja ostrva i tako namire narasle dugove. Ovakva otimačina nije isprobana ni u najvećim zabitima naše planete, a nametala se jednoj članici Evropske unije i kolevci civilizacije.

Nemci, kao nesumnjivi lideri Unije, nudili su Atini oprobani recept: štednja, štednja i samo štednja! Onda su zaigrali na pogrešnu kartu i sve do prebrojavanja glasova - podržavali konzervativca Antonisa Samarasa, za koga se u Berlinu govorilo da je jedan od najzaslužnijih za "pet godina uspešnih reformi"(?). Reforme uspele, a pacijent umalo umro. Cipras je optuživan kako hoće da poništi te "uspehe".

Kada je nemačka kancelarka lane doputovala u blic posetu Atini da bi podržala Samarasa (u vreme izbora za Evropski parlament), dočekana je žestokim protestima gnevnih, osiromašenih Grka.

Sećanje ide dalje u prošlost, u jul 2012. godine, kada je britanski premijer Dejvid Kameron zavapio kako strepi od najezde grčkih imigranata koji će bežati posle propasti njihove zemlje. U Švajcarskoj su širom otvorili vrata svojih banaka grčkim tajkunima da tamo pohrane svoje blago (sklonjeno od poreza koji im je razrezala ojađena otadžbina), sve dok se nije pojavila famozna "lista Lagard" sa imenima tih bogataša.

Hvalospevi zemlji prezaduženoj odobrenim kreditima, vredni nekoliko stotina milijardi evra, skrivali su ono što se teško može skriti: Odrali su kožu grčkom narodu. Trostruko osiguranje tih kredita i kamate veće od onih na tržištu novca samo su deo repertoara onih koji su se u ovoj drami jedne zemlje - proglašavali iz centara moći za istinske "spasioce evra". Jednim udarcem su ubijali dve muve: pretvaranje finansijske i krize evra u krizu državnih dugovanja, tumačili su potom kao uspehe u lečenju ove nevolje, čak i u Grčkoj koja je grcala od takve pomoći iz sveta.

Sada i zapadni ekonomski analitičari priznaju da su bila zlonamerna upozorenja kako će se, u slučaju promene vlasti u Atini, ova "zaraza" (dolazak levice na vlast) dalje širiti kao bauk po Evropi. A pred nosom im radikalna desnica juriša sve uspešnije na vrhove vlasti.

Na kraju ovog osvrta i "vruća" tema: proruski stavovi Sirize. Cipras je jedini najavio veto u EU na nove sankcije Rusiji koje zahtevaju Amerikanci. Odluka se donosi jednoglasno, pa je Grk ovim gurnuo prst u oko Vašingtonu i njegovim poslušnim saveznicima. Ruski ambasador u Atini bio je prvi koga je novi premijer primio. Okretanje ka Rusiji, u vreme kada se u Ukrajini ratuje protiv Moskve, za SAD je veliki greh.

Ipak, Aleksis Cipras bio je neophodan da Evropu spase od kursa već spominjane "trojke". Zato je ovaj političar - nova nada za Evropu, tvrde stidljivo neki ekonomisti, jer se ovo smatra za jeres.

Nastavak na Vesti-online.com...