Izvor: Politika, 20.Sep.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezadrživi talas terora i nasilja
Posle atentata na Franca Ferdinanda, buknula je mržnja i netrpeljivost ljudi različitih vera, rekao je Božidar Mladenović, na naučnom skupu „Bosna i Hercegovina u Prvom svetskom ratu”
Gacko – U Gacku, održan je međunarodni naučni skup istoričara na temu: „Bosna i Hercegovina u Prvom svetskom ratu”, na kojem je učestvovalo tridesetak naučnika, stručnjaka za Veliki rat, iz Republike Srpske, Srbije, Crne Gore, Rusije i Grčke.
Božidar Mladenović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << govorio je o teroru nad Srbima u BiH za vreme Prvog svetskog rata. Posle atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, u Sarajevu, 28. juna 1914, u celoj BiH, pa i u drugim krajevima Austrougarske monarhije, u kojima je bilo pravoslavnog življa, krenuo je nezadrživi talas terora, nasilja, pljačke, hapšenja srpskog stanovništva. Buknula je mržnja i netrpeljivost ljudi različitih vera, običaja i tradicija, koji su voljno ili prisilno, živeli jedni pored drugih, u istoj državi. Atentat je bio samo povod za obračun s narodom koji je smatran neprijateljem Monarhije. Žrtva je bio srpski, pravoslavni narod, bez obzira da li je živeo u varoši ili na selima, bez obzira na uzrast i delatnost kojom su se bavili. Deo te prometejske sudbine srpskog naroda opisao je Vladimir Ćorović u „Crnoj knjizi”.
Priču o srpskim piscima iz BiH, koji su umrli u Prvom svetskom ratu, osvetlio je Sava Ćeklić. Reč je o Milošu Vidakoviću, Jovu Varagiću, Dragutinu Mrasu, Gavrilu Principu, Dragutinu Raduloviću i Mihajlu Pušari. O književnicima „Mlade Bosne”, koji su stradali u Velikom ratu, malo se pisalo. Izuzetak je dvotomna knjiga Predraga Palavestre „Književnost Mlade Bosne” (Sarajevo, 1965). Ratni udes bio je jedan od razloga što su ih književna kritika i književna istorija zaboravili. Pisali su pesme, pesme u prozi, programske članke, oglede o estetici i umetnosti, kritičke radove, recenzije, kraće književne studije. Ugledali su se na francuske moderniste i poznate srpske pesnike. Jedni su umrli u tamnicama, drugi na bojištima Velikog rata.
O političkim stavovima, i književnim radovima Petra Kočića, govorio je Ratko R. Marković Riđanin. Kočić je svim svojim bićem određen kao pobornik slobode. Svi njegovi književni radovi ukazuju na težak položaj srpskog naroda posle okupacije BiH od Austrougarske. Socijalni položaj seljaka nije se izmenio, reforme su odlagane. Pored književnog rada, Kočić je i javno istupao, pozivajući na otpor, na borbu za oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda u jednu državu.
Na Rista Radulovića, nacionalnog ideologa i stradalnika, podsetio je Vojislav Maksimović. Radulović pripada onom odvažnom nizu srpskih intelektualaca u BiH, koji su se uporno borili za slobodu i ujedinjenje srpskog naroda. Zbog svog novinarskog i publicističkog rada, a posebno zbog uređivanja lista „Narod”, i kalendara srpskog društva „Prosvjeta”, bio je kažnjavan i zatvaran od okupatorske vlasti. Život je završio 1915. godine, kao zatočenik u koncentracionom logoru u Aradu.
Jordan Ristić je govorio o knjizi Pera Slijepčevića „Napor Bosne i Hercegovine za oslobođenje i ujedinjenje”. Slijepčević, dobro upućen i neposredno uključen u mnoga zbivanja i aktivnosti za oslobođenje i ujedinjenje, traga za idejnim vezama bosanskih intelektualaca, idejnih vođa pokreta sa onim u susednim našim oblastima (pokrajinama), čiji je uticaj u BiH bio uvek značajan.
O angažovanju Srba iz Bih u Prvom svetskom ratu govorio je Spasoje Mučibabić. Ono je bilo dvojako: prisilno u Austrougarskoj vojsci, i dobrovoljno u jedinicama srpske i crnogorske vojske. U dobrovoljce se javljaju emigranti iz Austrougarske, iseljenici i ratni zarobljenici na frontu prema Rusiji. Milan Micić je ukazao na doseljavanje Hercegovaca u Banat, u periodu od 1920. do 1941. Reč je, mahom, o srpskim ratnim veteranima, dobrovoljcima. U Banat se doselilo 439 porodica, oko 2.400 ljudi, najviše u naselja: Vojvoda Stepa, Rusko Selo, Banatski Dušanovac, Hajdučica, Seleuš, Vlajkovac, Pavliš...
Ćorovićevi susreti pisaca i istoričara, završeni su gostovanjem učesnika u Domu kulture u Foči, i književnim časom u Andrićgradu.
Z. Radisavljević
-----------------------------------------
Nagrada „Vladimir Ćorović” Đuri Tošiću
Nagrada „Vladimir Ćorović” za životno delo dodeljena je Đuri Tošiću (1946), naučnom savetniku Istorijskog instituta u Beogradu. Žiri je radio u sastavu: Ljubodrag Dimić (predsednik), Radivoj Radić i Draga Mastilović. Tošić je autor knjiga: „Trg Drijeva u srednjem vijeku”, „Trebinjska oblast u srednjem vijeku”, „Srednjovekovna humska župa Dabar”... Đuro Tošić, kaže se u obrazloženju žirija, spada u one proučavaoce prošlosti, koji smatraju da je važno šta će se o povesnici reći ili napisati, ali ništa manje nije važno da se te istorijske istine saopšte „na izvestan način”.
objavljeno: 21.09.2014
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
