Izvor: Akter, 18.Apr.2015, 22:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropska banka povećava pritisak na Grčku

Šef Evropske centralne banke Mario Dragi danas je izjavio da Grčka mora da uradi mnogo više, i to hitno, na izradi prihvatljivog plana kako bi dobila dalje finansiranje od EU

Predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, izjavio je u subotu da je odgovor na krizu u Grčkoj "u rukama grčke vlade", dodavši da je "potrebno mnogo više rada, i to hitno".

"Svi želimo da Grčka izađe (iz krize)", >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << rekao je on u Vašingtonu, ukazavši, međutim, i da je, ako se stanje pogorša, evrozona "bolje opremljena nego 2012, 2011, 2010. godine".

Predsednik Evropske centralne banke je to izjavio u Vašingtonu gde je povodom polugodišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

To je bila prilika za više visokih finansijskih rukovodilaca da povećaju pritisak na Atinu, zahtevajući reforme i relativizujući ekonomski uticaj pogoršanja situacije.

Dragi je rekao da treba "ponovo uspostavi dijalog", dok međunarodni kreditori očekuju od Grčke da im dostavi spisak reformi koje će sprovesti, pre no što joj isplate 7,2 milijarde evra kreditne pomoći koja joj je neophodna da očuva likvidnost.

Predsednik Evropske centralne banke je tako od Grčke zatražio "brojke" i da njena vlada pažljivo odmeri "budžetski uticaj" predloga svojih poteza.

Odbijajući da spekuliše o bankrotu Grčke što bi gotovo sigurno značilo i njen izlazak iz zone evra, Dragi je naglasio da je evrozona opremljen instrumentima za sprečavanje rizika širenja krize, koje će "upotrebiti u slučaju pogoršanja".

Ali, on je ipak priznao da će evrozona ući "na nepoznatu teritoriju" ako se grčka kriza pogorša.

Pre njega, SAD, Nemačka i Francuska su već izrazile žaljenje smatrajući da je postignut isuviše mali napredak u razgovorima o reformama u Grčkoj.

"Nema vremena za gubljenje i... treba udvostručiti napore", upozorio je i američki ministar finansija Džejkob Lu na sastancima u Vašingtonu. "Jasno se mora utvrditi važenje programa (reformi)", rekao je on i upozorio: "Evropi ne treba nova kriza".

Grčki ministar finansija Janis Varufakis koji je takođe u Vašingtonu zbog tih sastanaka, ograničio se na to da ponovi programske ideje vlade koja je na vlast u Grčkoj došla u januaru, i da će se ona pridržavati obaveza koje su prosle godine vratile Grčku na poželjan fiskalni kurs.

Sledeći sastanak ministara finansija zone evra održaće se u Rigi u petak, 24. aprila, a evropski komesar za privredna pitanja Pjer Moskovisi je rekao u Vašingtonu da je "apsolutno neophodno da se na tom sastanku postigne dobar napredak".

Grčka, u svakom slučaju, mora blagovremeno da podnese program reformi da bi uopšte mogla da juna pregovara o novom, trećem paketu pomoći koja joj je i dalje neophodna.

Atina mora da u finansijsku održivost svog programa ubedi i EU, a pre svega Evropsku komisiju, i Evropsku centralnu banku, i Međunarodni monetarni fond.

MMF smatra da je opšti ekonomski rast u svetu i dalje slab i da su rizici veliki, te i za Grčku.

Izvršna direktorka MMF, Kristin Lagard pridružila se u subotu zahtevima da Grčka ubrza tempo. "Ono što ja očekujem, nije samo ubrzanje, već i produbljavanje rada", rekla je ona na konferenciji za novinare.

Govoreći o svom razgovoru s grčkim ministrom Varufakisom, ona je čvrsto rekla da je zadatak svakog ministra finansija da "ide daleko u analizi", a da zatim "postupi" u skladu s tim.

"Mi smo jasno stavili do znanja da smo na raspolaganju sve vreme" za razmatranje grčkih predloga, dodala je ona.

Napetost zbog Grčke je potisnula u drugi plan ostale teme polugodišnjig sastanaka dve međunarodne finansijske institucije, među kojima su zahtev za pomoć od osam milijardi dolara zemljama pogođenim epidemijom ebole, kao i reforma MMF da bi siromašne zemlje dobile veći uticaj na odlučivanje.

Nastavak na Akter...