Izvor: Deutsche Welle, 07.Okt.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ciprasov novi realizam
Grčki premijer ima novu poruku: on namerava da hitno sprovede mere koje od njega traže kreditori i da u zemlju što pre dovede investitore. Ako sve bude u redu, prvi primarni suficit u Grčkoj treba očekivati krajem 2016.
„Čeka nas prohodan, ali težak, put pun prepreka“: u vladinoj izjavi Aleksis Cipras se založio za hitno sprovođenje reformi dogovorenih sredinom avgusta. Zahvaljujući poslednjem dogovoru sa kreditorima, dodao je, njegova vlada je postavila stabilan finansijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << okvir do 2019. godine i tako okončala debatu o mogućem izlasku iz evro-zone. Najkasnije kada mandat sadašnje vlade bude na izmaku, Grčka će dužničku krizu, politiku štednje i „starateljstvo kreditora“ ostaviti za sobom, obećao je premijer. On je naglasio da su neophodne nove investicije da bi se zemlja ponovo našla na putu privrednog rasta.
Ako izuzmemo poneku kritičku opasku na račun zajmodavaca, aktuelna Ciprasova retorika više nema dodirnih tačaka sa njegovim predizbornim obećanjima sa početka godine, kaže politolog Jorgos Cogupulos za DW. Posle prve pobede Ciprasa i njegove levičarske stranke Siriza na izborima u januaru, jedino što je imao na umu je bilo da uslove kreditiranja proglasi ništavnim te da objavi rat Evropskoj uniji, Evropskoj centralnoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu. „Još pre nekoliko meseci, sve je ukazivalo na slom odnosa sa partnerima u EU. Ali, sada je i Cipras izrazio privrženost memorandumu o politici štednje, kao što su to pre njega učinili i drugi premijeri, a sprovođenje tog memoranduma je proglasio za svoj prioritetni zadatak“, kaže atinski stručnjak.
Nejasne „jednako delotvorne“ mere
Pred održavanje prevremenih parlamentarnih izbora u septembru, šef Sirize je stavio u izgled program koji bi trebalo sprovoditi paralelno sa programom štednje. Cilj tog paralelnog programa je ublažavanje socijalnih posledica štednje. U vladinoj izjavi to se gotovo i ne spominje. No, bar je podsetio na jedno drugo važno predizborno obećanje: da će neke od mera štednje poništiti i zameniti ih „jednako delotvornim merama“. Te „rezervne mere“ bi mogle da donesu istu količinu novca u dražvnu kasu – ali uz manje političkih potresa.
Oprezni optimizam u Grčkoj?
Cogupulos smatra da je u pitanju samo „balzam za dušu naroda“, tj, da Cipras želi da širi optimizam, ali da u suštini nema drugog izbora osim da ispunjava uslove u okviru zadatih rokova, kao i da sprovede rekapitalizaciju grčkih banaka. „Ukoliko kreditori budu ocenili da je uspeo da učini najvažnije reformske korake, on će tada – i samo tada – imati neku mogućnost da dovede u pitanje uslove štednje ili da ih zameni alternativnim metodama.“
Sporni porezi
Diskusija o „alternativnim merama“ veoma je teška – to pokazuje i aktuelni spor oko poreza na promet od 23 odsto koji sada moraju da plaćaju grčke privatne škole. U predizbornoj kampanji, Cipras je obećao da će preispitati tu meru i zameniti je nekom drugom. Prošle nedelje, sve to više nije izgledalo tako hitno: ako vlada uspe da utera 200 miliona evra naplatom utajenog poreza, mogla bi da ukine pomenutu poresku meru, rekao je novi ministar obrazovanja Nikos Filis. No, u vladinoj izjavi, Cipras se vratio bolnoj temi: porez na promet za privatne škole će do kraja novembra biti zamrznut a vlada će se potruditi da pronađe adekvatnu alternativnu meru.
„Realnost Grčke i danas ima potencijal tragedije. Ishod izbora je nacionalni odgovor i izraz osećanja. Evropska rešenja, međutim, nisu ni na vidiku“, piše nemačka štampa nakon ubedljive pobede Sirize i Aleksisa Ciprasa. (22.09.2015)
Prema izveštaima levoliberalnih „Uredničkih novina“, kreditorima su već podneti konkretni predlozi. U njih spadaju specijalni porez za velike koncerne, kao i porez na nekretnine građana Grčke u inostranstvu. Politička novinarka Eli Trijantafilu je skeptična: „Ranije smo imali mit o uterivanju novca od bogataša. Danas u ovoj zemlji više i nema bogataša“. Od izbijanja dužničke krize, broj Grka koji zarađuju manje od 12.000 evra godišnje, povećao se za više od milion, kaže Trijantafiluova.
Glasanje u sredu
Dva dana će poslanici u Atini diskutovati o Ciprasovoj izjavi. U sredu kasno uveče (7.10.) će parlament – kako se očekuje – izglasati poverenje novom šefu vlade. Bivši „saborci“ oštro kritikuju Ciprasa, ali takvih nema više mnogo u paramentu. Kritike iz redova njegove sopstvene stranke se zasad drže u granicama; Ciprasu ide na ruku i to što je konzervativna opozicija trenutno zabavljena internim trzavicama.
U ponedeljak je Cipras predstavio i svoj nacrt budžeta za 2016. koji predviđa uštedu daljih 6,4 milijarde evra. Prema navodima vlade, grčka privreda će sledeće godine nazadovati za dodatnih 1,3 odsto. No, nacrt bar predviđa da se krajem 2016. pojavi primarni suficit. To bi značilo da će primanja Grčke tada biti veća od izdataka - ako sve bude išlo kako treba.
.jpg)
