Izvor: B92, 12.Apr.2014, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatan internet samo kod komšije
Grci će dobiti mnoštvo javnih tačaka za bežični pristup mreži, što već imaju neki gradovi u svetu, ali internet je skupa infrastruktura da bi bila svuda besplatna.
Ako grčki premijer Antonis Samaras ispuni obećanje, ova zemlja će do kraja godine dobiti besplatan bežični internet. Kroz investiciju od 15 miliona evra, biće pokrivena sa 4.000 do 5.000 javnih pristupnih tačaka (hotspotova).
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Grčka vlada uložiće novac iz programa EU za digitalnu konverziju. Planirano je da besplatnim internetom budu pokrivene sve gradske skupštine, arheološki lokaliteti, muzeji, luke i marine, rekao je za list „Katimerini” Menelaos Dskalakis, generalni sekretar za telekomunikacije.
Slični programi postoje u Los Anđelesu, Njujorku i još nekim gradovima u svetu.
Malo pre najave da Grci dobijaju besplatni internet, iz Brisela je stigla vest da će unutar EU biti ukinut roming, pa je i jedno i drugo bio povod da naši građani jadikuju kako uprkos niskom standardu plaćamo nešto što je drugima besplatno.
Kad je reč o romingu, propisi važe unutar EU, pa možemo da se nadamo da će i za nas jednog dana ovaj trošak biti ukinut. A besplatan internet kakav se uvodi u Grčkoj zapravo je ono što već postoji u mnogim hotelima, kafićima ili internet parkovima zahvaljujući donacijama telekomunikacionih kompanija. Ako se uzme u obzir da je u ovim slučajevima on već plaćen kroz cenu osnovne usluge (prenoćišta ili pića u kafiću), a da ono što država investira građani daju kroz porez, ispada da je besplatan intenet moguće dobiti eventualno kod komšije koji se nije zaštitio lozinkom.
Grci će naravno i dalje plaćati internet u svojim domovima, a firme u poslovnim prostorijama. Ako se građani ili turisti opredele da koriste ovaj javni, na jednom pokrivenom mestu vezu će moći da koristi oko 40 ljudi, ali maksimalno 30 minuta.
Nebojša Vasiljević, pomoćnik u ministra u ministarstvu trgovine i telekomunikacije, kaže da je sličnih projekata bilo u svetu i da je to jedna od mera za razvoj širokopojasnog interneta.
– Mi imamo planove za razvoj brodbenda (širokopojasnog interneta), ali trenutno ne tu vrstu. Fokus je, s jedne strane, da stvorimo uslove da operateri što bolje funkcionišu, a da se u manje naseljenim delovima gde je smanjen komercijalni interes podstakne razvoj brodbenda, na primer, tako što će infrastrukturu da gradi lokalna samouprava ili država ili po modelu javno privatnog partnerstva – kaže Vasiljević.
I u budućnosti u kojoj će prema prognozama analitičara sve biti povezano na internet, od automobila do frižidera, teško da će biti besplatnog pristupa globalnoj mreži.
– To je skupa investicija. Skupo je i za održavanje i te troškove neko mora da pokrije. Pomenuti model može da bude neka vrsta dopune, ali ne ulazi se u jednu tako veliku investiciju ne znajući njenu održivost kad već imate uređeni sistem u kom ste dali operaterima ulogu da se time bave – zaključuje Nebojša Vasiljević
Cenu interneta određuje cena tržišta, a Republička agencija za telekomunikacije je regulator tog tržišta i može da donese određene mere da operaterima sa većim tržišnim udelom uvede mere ograničenja.
Po poslednjem izveštaju ove agencije (za 2012. godinu), prosečna cena mesečne pretplate za stalni pristup internetu je oko 1.500 dinara, dok su se pristupne brzine povećale. Naši građani koriste internet u okvirima svetskog proseka i ispod proseka kad su u pitanju razvijene zemlje.
Procenat domaćinstava koji imaju pristup internetu od kuće iznosi 47,5. Prosečan iznos računa je 1.225 dinara (kada se uračuna i dajal-ap), što je 2,61 odsto prosečne zarade.
Prihodi operatera od interneta su u 2012. iznosili 18 milijardi dinara – oko 3,1 milijarde dinara više nego prethodne godine.
Izvor: Politika
Foto1: renjith Krishnan / FreeDigitalPhotos.net
.jpg)
