Porodica Hadžić: Lovci na ucene oko kuće  

Posle šest i po godina ćutanja, progovorila porodica Gorana Hadžića. Pritisci postali nepodnošljivi. Ne znamo gde je.

Kada je, posle podizanja optužnice pred Haškim tribunalom, odučio da se sakrije, naš Goran je sigurno pretpostavljao da ćemo mi zbog toga imati probleme. Ali, ne verujemo da je mogao da predvidi razmere nevolja koje preživljavamo. Nismo sigurni da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ni danas, ma gde bio, ima pravu sliku onoga što nam se dešava i što se, naročito u poslednje vreme, pretvorilo u našu veliku dramu, u naš svakodnevni pakao.

Ovako, u ekskluzivnoj ispovesti za "Novosti", posle šest i po godina ćutanja, u ne baš skromnoj, ali ne ni naročito raskošnoj porodičnoj kuću u Novom Sadu, govore članovi porodice odbeglog haškog optuženika Gorana Hadžića (53).

Novinari iz regiona suočeni sa pritiscima i pretnjama

Supruga Živka, sin Srećko i sestra Goranka su odlučili da progovore jer su na kraju snage.

- Ne znamo, naravno, gde je Goran. Niti pokušavamo da uspostavimo kontakt s njim, a ni on se nama nije javljao, ni direktno, ni preko posrednika. Ne zato što ne brine za nas, već zato što nas tako štiti - kaže Hadžićeva sestra, koja je od njega mlađa četiri godine. - Ne želimo našom pričom da izazivamo ničiju samilost, niti je očekujemo. Samo, jednostavno, više ne možemo ni da ćutimo...

Stalni danonoćni nadzor kojem su, ma gde da krenu, izloženi svi članovi porodice je, nastavlja priču Hadžićeva supruga Živka, postao prava mora.

- Za nas, ovde, u Srbiji, očigledno nema slobode. Nema te sigurne kuće u koju mi možemo da se sklonimo, niti organizacije kojoj možemo da se obratimo - kaže ona. - Kad neko od nas, u trenucima krajnjeg očaja, popusti, ume da kaže: "Ma, hajdemo u Hrvatsku, u Pačetinu je naša kuća i naše groblje!". Srećom, drugi još smognu komadić snage da ga ohrabre i podignu, da ne poklekne. Dokle, zaista ne znamo.

Sve što se oko njih dešava, nastavlja Živka Hadžić, posebno teško pada njenoj i Goranovoj 28-godišnjoj kćeri Ivani i pet godina mlađem sinu Srećku koji je, zbog materijalnih problema sa kojima porodica više ne može da se izbori, morao da prekine studije na novosadskom Pravnom fakultetu.

- Nije bio na budžetu, i jednostavno više nismo mogli da finansiramo njegovo školovanje - objašnjava ona. - Znamo da ima mnogo onih koji u to neće poverovati, ali mi, u stvari, živimo od nešto manje od 300 evra penzije Goranove 86-godišnje majke Milene. Ona živi u kući pored nas koju, takođe, redovno pretresaju.

Optužio policiju za pritiske

Dom Hadžićevih u Novom Sadu i kuća njihove kćeri u Petrovaradinu su dosad pretresani tri puta: odmah po njegovom bekstvu krajem jula 2004, u oktobru 2008. i u decembru prošle godine.

- Ne, nisu bili grubi, u onom klasičnom smislu da su nekoga, ne daj Bože, šamarali - nastavlja ispovest Goranova sestra. - Ali, nije li dovoljno kada ti prete da ćeš ostati bez posla, što su i uradili Ivani i meni. Ili, kada se, tokom višečasovnog pretresa, ne odvajaju od tebe, ne dozvoljavajući ti čak ni da, na trenutak, zatvoriš vrata toaleta.

Ono od čega porodica Hadžić strahuje jesu lovci na ucene. Oni su već odavno krenuli za nagradom od pet miliona evra koju je za Goranom raspisala međunarodna zajednica, odnosno milionom evra koji je, za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja, nedavno obećala Vlada Srbije.

- Oko naše kuće stalno "špartaju" automobili sa tablicama iz Nemačke, Italije, Velike Britanije, a videli smo čak i jedan "mercedes" izraelskih tablica - kaže Srećko.

Pre izvesnog vremena, na zidu do ulice su primetili nepoznatog čoveka i odmah alarmirali policiju. Ispostavilo se da je, navodno, reč o nekom italijanskom snimatelju koji je, pored kamere, imao i - nož!

- Strahujemo da bi lovci na ucene mogli i da otmu nekog od članova porodice - ne krije Goranka. - Posebno brinemo za Ivaninog 20-mesečnog sina Janka, koji nigde ne izlazi bez bar dva člana porodice.

Šta će se dalje dešavati, Hadžići ne mogu da predvide.

- Šta god Goran odluči: da se preda ili da se i dalje krije, biće nam teško - veli Hadžićeva sestra.

Članovi Hadžićeve porodice kažu da ne mogu ni da pretpostave gde se on krije.

- I mi smo svašta čuli: da je u Rusiji, Belorusiji, Srbiji, pa čak i u američkom gradu San Dijegu, valjda zato što je tamo živeo vojvoda Momčilo Đujić - kaže Goranka. - Jedan čovek se kleo da ga je video u kolima, na semaforu u Moskvi, i mahnuo mu, ali je Goran, navodno, samo dodao gas i nestao...

Sa mnoštvom nekadašnjih prijatelja više nemaju kontakte - situacija u kojoj su se našli bolja je tako i za jedne i za druge.

0 0

B92: Progovorila porodica Gorana Hadžića

Porodica Hadžić: Lovci na ucene oko naše kuće  

Ekskluzivno: Posle šest i po godina ćutanja, progovorila porodica Gorana Hadžića. Pritisci postali nepodnošljivi. Ne znamo gde je

Nastavak na Večernje novosti... 0 0

Dodajte komentar