Izvor: Večernje novosti, 02.Jun.2013, 11:31

“Novosti” vode na ručak Vuka Kostića

“Novosti” vode na ručak Vuka Kostića

VUK Kostić je prvu ulogu odigrao sa šest godina, u Ateljeu 212, u drami "Sveti Georgije ubiva aždahu". Studije glume na FDU u Beogradu započeo je posle trećeg razreda gimnazije, a filmsku karijeru kao student, u filmu "Apsolutnih sto" Srdana Golubovića, u kome je igrao glavnu ulogu. Onda su došli hitovi "Munje", "Život je čudo", "Klopka", "SOS", "Ljubav i drugi zločini", "Žena sa slomljenim nosem", "Šišanje", "Neprijatelji", "Beli lavovi", "Krugovi"... TV publika pamti ga iz serijala "Otvorena vrata", "M(j)ešoviti brak", "Ulica lipa", "Gorki plodovi"... U Narodnom pozorištu, u kome je stalni član, odigrao je uloge u "Velikoj drami" (Sterijina nagrada za ulogu Milorada Vučića), u predstavama "Jastučko", "Vila Sašino", "Zečiji nasip", "Neodoljivi ljubavnik Selimar", "Transilvanija"... Među nagradama koje ima su i "Zlatni Aleksandar" na filmskom festivalu u Solunu, Nagrada za najboljeg glumca na festivalu u Parizu, Nagrada "Cezar" Francuske akademije . Vuk Kostić je rođen 1979. u Beogradu, sin je poznatog glumca Mihajla Kostića Pljake. Nije formalno oženjen, živi sa glumicom Jelisavetom Orašanin.* Šta je najuzbudljivije u lovu? - To je nešto iskonsko, postoji čitava filozofska priča oko toga, nije lov tek samo pitanje dokolice - uzmeš pušku, kuče, i dandaraš po šumi. Ritual lova je na mnogo višem nivou. Kao vrsta povratka postojbini, prirodi, u kojoj čovek testira svoje razumevanje te prirode, snalažljivost, ali i humanost. U preistoriji, čovek koji je umeo da lovi, bio je sposoban da preživi, i zato su lovci bili na ceni. To je kao kad danas sponzoruša vidi tipa koji vozi džip i zaključi da je on sposoban za život, pa odluči da ga ulovi za muža. * Zašto ste vi postali lovac? - Ne znam da li je to mačo adrenalin, što je takođe neka od definicija lova, ali mene priroda zaista uzbuđuje. Pored toga što je lov porodična tradicija muškog dela moje familije - mog oca, dede, pradede, obožavam i ronjenje, jedrenje, ribolov. Tišina šume, vode, i nadmudrivanje sa prirodom su jedinstveno iskustvo. Možda nisam baš "svijetli primjer" moje generacije, pošto danas mladi žive na internetu, "Fejsbuku", četu, "Tviteru". Ne idu u prirodu, ne pričaju o osećanjima, druže se tako što kliknu na kompjuteru. Doduše, video sam u nekim novinama da sam i ja nešto pisao na "Tviteru", a uopšte nemam kompjuter! * Kako je najlakše uloviti vuka? - Pravi vuk teško može da se uhvati. On je veliki lovački trofej koji mogu da dosegnu samo najbolji lovci, kao što ni mene većina ljudi ne može da uhvati ni za rep, ni za glavu. * Da li ste “vuk samotnjak”? Nisam, ali volim tišinu. Ovako kako živim, sa stalnim adrenalinom zbog posla, neophodna mi je priroda i povremena distanca prema sopstvenom životu. Jer dok si unutra, u onome što živiš, ne možeš da sagledaš šta ti se dešava, šta prolaziš na putu, kakve su krivine, da li si dao pravi žmigavac. Čovek mora da stane, da pobegne nekuda, da bi video gde se nalazi, šta je prešao, koga je pretekao... * Šta je čovek čoveku? - Čovek je čoveku Vuk Kostić! Kad se ne šalim, onda kažem da je čovek najgora zver, to što je u stanju da uradi drugom čoveku, prirodi, planeti, to ne bi uradila nijedna životinja koja ima gram mozga. Sve pokazuje da ćemo našoj deci ostaviti pustoš - nema nigde ničega na Zemlji, svi se šibaju za gutljaj vode i kanticu nafte, nešto kao Med Maks. * Kako nadmudriti ajkulu? - Ne čačkaj ih, ne uznemiravaj, neće ni one tebe. U Jadranskom moru nema ajkula, ali ako se u nekim vodama čovek ipak sretne sa ajkulom "oči u oči", bitno je da umiri disanje, da spusti otkucaje srca, da ima blage misli, a ne strah, i da telo minimalno pokreće. * Šta je najvažnije znati u životu? - Od prirode i životinja naučio sam da je u životu najvažnije imati instinkt, i verujem da spadam u ljude koji više veruju instinktu, nego racionalnom. * Da li biste prihvatili mesto ministra za kulturu? - Nikada! Samo, bez umetnosti se ne može, nema života, to svaka vlast mora da shvati. Opet se vraćam na lov i istoriju - umetnost se rodila kada su ljudi postali dobri lovci, kad nisu više trčali gladni okolo, nego su imali zalihe hrane i malo slobodnog vremena, pa su počeli da crtaju kako je "Mićo ulovio antilopu". * Kakvu biste političku stranku napravili? - Ta stranka bi uvek bila protiv svih, i od svih bi uzimala pare za filtere za pročišćavanje reka, za pravljenje uzgojne ograde za jelene, za pomoć deci i sirotinji. Ipak, nikada ne bih ulazio u politiku. Pričao sam sa viđenijim lovcima, Vanjom Grbićem, Vojinom Ćetkovićem. Voleo bih sa njima da se angažujem u odbrani prirode, da, recimo, sačuvamo Drinu, najčistiju reku u Evropi, koja je naša "žila kucavica". * Šta zamerate našim političarima? - Neću da pričam o politici, zato što sam razočaran. Sve nešto čekam, prođe mi mladost čekajući da bude bolje. Taman pomislim - evo ga život, idemo, jašemo talase! A ono ništa, i opet - evo nas, sad će, čekaj! Pa opet - čekaj, strpi se još malo, tu je, samo što nije! I tako, stalno čekamo neke vozove koji ne staju na našim stanicama. * Od čega bi Srbija trebalo da napravi brend? - Kažu - mesta su već zauzeta, zakasnili smo da pravimo brend. Kažu da imamo kancer na karakteru, pa se onda sete Novaka Đokovića, Kusturičinih filmova, nekog našeg iz NBA lige... Mi smo za njih egzotika, kad slušaju naše trubače slome kičmu. * Da li postoji nešto gde nismo zakasnili? - Samo u umetnosti nismo zakasnili, tu smo još uvek negde na tronu. To bi vlast koja je izdvojila najmanje para za kulturu u istoriji Srbije trebalo da zna. Ali, ni to me ne zanima. Treba se boriti, i umetnici će voditi svoje bitke. * Šta bi danas pomoglo Srbiji? - Tri sina i dve ćerke, to bi nas iščupalo. Ne znam da li ove generacije "minđušara" mogu to da izguraju, čini mi se da nemaju dovoljno snage, i ne verujem da bi oni preživeli ono što su, recimo, naši roditelji. * Prihvatate li da su mnogi filmovi koji su ovde napravljeni poslednjih godina antisrpski, kako se u delu javnosti može čuti? - U Srbiji je toliko teško da se uopšte napravi bilo kakav film, kao da ideš na Mont Everest. Možda je neko ovde i snimao antisrpske filmove, ali ih verovatno ja nisam gledao. Amerikanci, koji rešavaju problem slobode na planeti, napravili su brend od malog, dobrog Džordža iz Alabame, koji i kad je loš, onda su ga na to naterali zli političari i okolnosti. Samo, taj brend se u ozbiljnom kinematografskom svetu teško konzumira, jer se zna da je dobri Džordž iz Alabame marketinška industrija koja je ušla u film, a ne umetničko delo. * Koja je najbolja osobina naših ljudi? - Gostoprimstvo. * Šta smatrate našom najvećom manom? - Teške su to reči! Neću upasti u tu klopku! Imao bih silno da prigovorim, ali pošto sam fini, svileni nacionalista, govorim samo o dobrim stvarima. * Gde biste najradije živeli? - Ne bih izdržao bez Srbije, ali mogao bih povremeno da živim u Meksiku. Tamo je moj brat, radi kao profesionalni ronilac. Kad sam prvi put otišao da ga posetim, shvatio sam zašto u svim filmovima kauboji beže u Meksiko. Moj brat govori italijanski, španski, francuski, engleski je poneo iz kuće, pošto je naša majka prevodilac, nemački nešto malo. Kad sam upoznao njegovo društvo, a to su ronioci, surferi, fri-drajveri iz celog sveta, video sam da su oduševljeni. Oni misle da su svi Srbi kao moj brat - lepi, visoki, plavi, dobri, zanimljivi i uvek spremni da časte turu pića. * Džejms Bond ili Mali Radojica? - Više vučem na hajdučiju - Mali Radojica je jak, ne može mu niko ništa. On zna, ali neće da kaže, možeš da mu nabijaš klince pod nokte. Ima sve što treba - lepotu, devojku koja ga voli, ortake koje nije izdao, najboljeg konja. A ne znam da li bi Džejms Bond bio i ostao takva faca da je ovde. * Od kojih reditelja očekujete pozive? - Od Klinta Istvuda, Kusturice s kojim sam radio, ali bih voleo da opet radim, Spilberga, Skorsezea. * Kako počinje vaša omiljena filmska scena? - U zapaljenu zgradu upadamo De Niro, Mel Gibson i ja. * A ljubavna scena? - Više volim da prevrćem kola s Nikom Noltijem, nego da se ljubim pred kamerama. Ne priželjkujem da snimam ljubavni film, nisam glumac-ljubavnik, mada se to po meni možda ne bi moglo reći. Ali, voleo bih da u nekom filmu budem partner Meril Strip ili Džulije Roberts. * Da li ste mogli da se zaljubite u neku svoju partnerku? - Nikada nisam bio u vezi ni sa jednom partnerkom s kojom sam igrao. Zaljubljive sam prirode, ali sam vojnik kad radim. Onaj ko je reditelj i vozi brod, on komanduje kuda se ide. Kad bi svako dandarisao šta hoće, potopili bismo se, tako da film i pozorište kao i vojska, nisu preterano demokratske zajednice. * Čime žena može da vas osvoji? - Visinom. * Šta je najvažnije u ljubavi? - Mogu samo da opišem Jelisavetu koja me je očarala - iskrena je, ne kalkuliše, dobronamerna, talentovana, duhovita - unese smeh i svetlost čim se pojavi. * Šta nikada ne biste oprostili? - Jelisaveta zna, ja ne znam, i to je dovoljno. * Koja je vaša najlošija osobina? - Kao i kod ostalih Srba - nema je. * Kako biste sebe opisali? - Nije dobro da neprijatelji znaju šta misliš o sebi. * Šta mislite o gej brakovima? - Nemam problem ni sa kim - ko koga voli, koga mrzi. Mene niko ne ugrožava, samo mislim da takvi brakovi nisu dobri za odrastanje dece - majka se mora imati. * Kada biste se ženili putem oglasa, šta biste napisali? - Visoko kvalifikovani radnik bira ženu - lepoticu sa puno vrlina. A imam dosta stavki, zahteva, bez dvadeset ne bih - te mora imat ovo, te ono, te ne smee ovako, nego onako... * Šta je vaš džoker? - Moj as iz rukava je smeh - volim da zasmejavam ljude, to mi čini plezir. Divno mi je kad su ljudi oko mene dobro raspoloženi, i spreman sam da svašta smislim za to.

Nastavak na Večernje novosti...


Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Večernje novosti. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva ovog sajta, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Večernje novosti. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.