Izvor: Večernje novosti, 11.Feb.2016, 14:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Crteži za svetski ugled

SRBIJA je u ovom trenutku peta planetarna sila u svetu stripa. Najmanje 40 sjajnih srpskih autora rade isključivo za strane izdavače, a najveća koncentracija stvaralaca "devete umetnosti" sa našeg podneblja je u Francuskoj, SAD, Italiji... Ovim rečima druženje sa "Beogradskim pričama" počinje svetski priznati umetnik De Lazare, čovek koji je u januaru ove godine poneo prestižnu Nagradu publike - Zlatnu muzu, na velikom svetskom festivalu stripa - " >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Fest D Buls", u San Remiju u Francuskoj. De Lazare bi, verovatno, brže stigao do svetskog ugleda da se nije prvo okušao u Srbiji i da se ne zove pravim imenom - Dragan Lazarević. Njegov kultni strip "Iv Rokatanski" sačekao je četvrt veka u nekim "domaćim fiokama", kako bi ga videla naša publika i uvažili izdavači. Poliglota "na silu" - NEUSPEŠNI pokušaji u Srbiji oterali su me u Evropu - kaže Lazarević. - Neke predispozicije "uredio" mi je život, jer sam rođen u Rio de Žaneiru, budući da mi je otac Radomir bio diplomata. Potom sam u Francuskoj prvi put upisan u tamošnju školu u kojoj sam uporedo učio srpski i francuski, a zatim me je put odveo u Venecuelu, u kojoj sam bio upisan u francusku školu. Tako je moje životno zamešateljstvo izgledalo otprilike ovako: španski jezik sam pohađao jer sam bio na njihovom govornom području, francuski kao maternji, jer sam išao u njihovu školu, engleski kao strani, a kada bih došao kući čekala me je majka Natalija, koja je ponela sve udžbenike koje bih izučavao da smo ostali u Beogradu, pa je najteži deo "nastave" počinjao tek kada dođem iz škole. Tako je Lazarević postao poliglota, uglavnom zbog spleta životnih okolnosti. Po povratku u Beograd likovno mu je u školi predavao legendarni Vuk Bojović pre nego što je postao direktor Zoološkog vrta. A kada je poželeo da se vine put Pariza i tamo, u prestonici stripa pokuša da se bavi tim poslom, otac mu je dao još jedan težak zadatak: morao je da završi "neke ugledne studije", a posle neka radi šta god poželi. I - bi tako. - Završio sam arhitekturu i uređenje enterijera, ali se time nikada nisam bavio - kaže Lazarević. - U jednoj našoj, beogradskoj, uglednoj izdavačkoj kući konkurisali smo sa stripom "Iv Rokatanski" koji je oduševio urednike, ali smo zaprepašćujuće dugo čekali da se pojavi... Uvek bi nešto iskrsnulo, stalno bi nastajao neki novi razlog zašto ga najzad ne štampaju... Sa druge strane, čim je otišao u Pariz, naš sagovornik odmah dobija angažman kod francuskih idavača, a ovaj strip postaje prvi koji su u inostranstvu kompletno uradila dva srpska stvaraoca. Scenario je osmislio Lazar Odanović, a crtež je bio Lazarevićevo delo. - Do 1989. godine događalo se da neko od naših autora na tako upućenom i delikatnom tržištu učestvuje u nekom od elemenata izrade stripa, ali da je celokupno autorstvo srpsko, to se do tada nikada nije dogodilo.ZAŠTO JE USPEO "ALAN FORD" SUPTILNOST publike i njenu duhovitost nije lako pretpostaviti, ali posle višedecenijskog iskustva jedan primer govori više nego drugi. To je izuzetan uspeh stripa "Alan Ford" kojeg su kreirali Italijani Magnus i Bunker i koji nije imao nikakvu prođu u Americi. - Tamošnja publika nije mogla da shvati ovakvu igru duha Evropljana - kaže Lazarević. - Čak i u rodnoj Italiji ovaj strip je prošao lošije nego u Srbiji, gde je doživljen kao kultni u svakom pogledu. Ironija je možda veća što nam se "Alan Ford" tragično ostvario u životima, evo nas u siromašnoj "Cvećarnici", Sir Olivera se namnožilo kao pleve, tranzicioni Brojevi Jedan se smenjuju, sve gori od goreg, predajući nas svetskom Superhiku koji otima od siromašnih dajući bogatima. Više nam nije smešno... Poziv za prevodioca SVETSKA karijera našeg sagovornika uveličana je zbog saradnje sa Belgijancem Fransom Valterijem, evropskim autoritetom sa kojim zajedno kreira strip "Rubina", i tako naredne decenije nastavlja da radi ono što najviše voli i najbolje ume. A zatim stiže 1999. i NATO bombardovanje. - Bio sam izuzetno ljut i odmah sam dao otkaz kući Lombard za koju sam radio, i čije sedište je bilo u Briselu, gde se nalazila i NATO komanda - seća se Lazarević. - Napisao sam otkaz koji su još dugo prepričavale moje kolege, umetnici iz sveta stripa sa svih strana planete. Tamo je pisalo: - Ne mogu da zasmejavam vašu decu, dok vaši bombarderi ubijaju našu. Naš sagovornik je, kao i mnogi umetnici u ovo "materijalističko" doba često menjao profesije i snalazio se u različitim oblastima. Tokom poslednje dve godine vratio se stripu, ovog puta više kao pisac scenarija. - Dugo potom nisam otišao u Francusku iako je neobično volim i to mi je druga domovina. Ipak su ljutina i bes u meni bili prejaki. Postoji za to jak razlog. Moj pradeda Radomir je u Prvom svetskom ratu sahranjen u Tunisu, na zajedničkom francusko-srpskom groblju. Tada smo bili braća i saveznici, i nisam ni slutio da bi to ikada moglo da se promeni. Ovog januara, u Burgonji, pokrajini u kojoj se odvijao popularni festival, grad San Remi punih nedelju dana bio je posvećen stripu od jutra do večeri. Više od 40 uglednih svetskih stvaralaca bili su tu. - Prvo sam dobio poziv od prijatelja i sjajnog autora Vladimira Krstića Lacija, da mu prevodim, budući da je bio pozvan kao učesnik. Kada je predložio mene da budem "spona" između njega i publike, organizatori su zaprepašćeno upitali da li je to gospodin De Lazare, i odmah su me uvrstili među učesnike. Sve ostalo je legenda. Na francuskom. KULTURA OSMEHA PREPOZNATLjIVOST duha sa našeg prostora vrcala je i na ovogodišnjoj smotri u Burgonji. Naš sagovornik kaže da su njegov kolega Laci i on bili zaduženi za gegove i zabavljanje publike. Prvo je Krstić bio pozvan na binu, i, budući da ne zna francuski, Lazarević je preuzeo ulogu prevodioca. - Zatim su pozvali mene - uz osmeh će naš sagovornik. - Nisam ni video kada je Laci stupio na scenu za mnom. Upitah ga šta će tu. "Pa da prevodim na srpski!". Zaista, iako smo bili jedina dvojica Srba u publici, on je temeljno "prevodio" ne znajući uopšte šta ja govorim na francuskom, ali ga je publika, zauzvrat, pozdravila gromkim aplauzom!

Nastavak na Večernje novosti...