Izvor: Danas, 01.Jul.2015, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrata za saradnike Udbe su u SPO zatvorena
Vuk je i nakon toga bio pod paskom Službe, tajno praćen i prisluškivan, ali nikome nije palo ni na kraj pameti da naredi njegovu likvidaciju. To će raditi neki drugi ljudi pod dirigentskom palicom načelnika RDB Radeta Markovića nakon mog prvog penzionisanja 1999. godine. Tada nisam mogao ni sanjati da ću po povratku u Službu 2001. godine rukovoditi timom koji je radio na otkrivanju inspiratora i izvršilaca pokušaja atentata na Vuka. A još veće čudo bilo bi da budem njegov svedok na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sudu. A dogodilo se i to 2009. godine u procesu pokušaja atentata u Budvi.
Dana je uvek bila posebna priča, razmišljam dok Belić ulazi u zgradu Termoventa. Vreme sporo prolazi kao gladna godina, a Belića nema pa nema. Pazim se odluke da ne prenaglim i uđem sa operativcem da iznesemo Danu do kola. Bila druga vremena. Teško da bi je neko od nas štitio, okrenuo medije ili njihove zajedničke prijatelje. Ipak se i dalje nadam povoljnom ishodu. Gde bre ženu da silom uvlačim u auto? Moje sumorne misli prekida Belić koji istrčava iz Termoventa, mašući Daninom izjavom.
"Gde si do sada, pojeo si mi pola života?", pitam ga sada sa olakšanjem.
"Morao sam da joj objašnjavam u kom obliku se daje izjava po ZKP", priča živahno Belić. "Kada smo završili iskaz Dana nudi kafu, nema smisla šefe da damu odbijem. Ćaskali smo malo, druga žena, nema veze sa onom situacijom u stanu."
Istina, pomenuta stvar nije isterana do kraja i to ne zbog Dane. Na molbu tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Regana ondašnje predsedništvo SFRJ aboliralo je američke državljane Hadžića i Radivojevića. Oni dobili slobodu, mi dobili priznanja za dobro obavljen posao i tako se završila priča.
A priča o Taniću i bračnom paru Drašković će imati malo drugačiju završnicu.
Posle par dana, operativac koji je radio sa Tanićem, traži prijem kod mene. Po njegovom izrazu lica vidim da je prilično neveseo.
" Pa kako je bilo? Je li fascinirao Vuka?", pitam raspoloženo.
Operativac seda, nekako zuri u mene zbunjeno, vadi cigarete i ruka mu malo podrhtava. Počinje da priča, malo zamuckuje.
"Znaš šefe, sve je u početku išlo glatko. Izlagao on svoja politička viđenja, zna on to dobro da radi", tiho zbori operativac." Analizirao je srpsku političku scenu, a Vuk je, kako mi je Tanić rekao, baš uživao. A kada je prešao na međunarodnu scenu, pa kada je počeo da ređa svoje kontakte sa gromadama svetske politike, Vuk bi povremeno glasno komentarisao, upućujući poglede zadovoljstva prema svojoj supruzi koja je bila tamo", skoro tužno pripoveda operativac.
" I šta bi na kraju?", pitam nestrpljivo.
Operativac i dalje detaljiše, kafu još nije ni srknuo, cigaretu popušio do pola, vadi novu. Kaže da je na kraju razgovora Vuk bio više nego zadovoljan i da je komentarisao da će Tanić biti pravo osveženje za stranku. Operativac poput dramskog umetnika objašnjava kako je izgledao razgovor bračnog para Drašković.
"Šta kažeš Danice, ovog čoveka kao da je Bog poslao u naše redove", upita Vuk Danu.
"Ma, koji Bog. Gledam ja njega i slušam pažljivo. Meni sve liči da ga je UDBA poslala. Nema više šta da se razgovara, vrata za saradnike Udbe su u SPO zatvorena", rekla je Dana besno i napustila prostoriju.
Operativac celu priču pokušava da začini i optimističnom notom i kaže:
"Znaš šefe, sve je bilo u redu, on je zaista fascinirao Vuka. Sve bi dobro prošlo da Dana nije bila tu. Vuk je rekao Taniću da nisu sve lađe potonule i da će on malo razgovarati sa Danom, da će pokušati malo da je omekša."
I tako se završila Tanićeva avantura. Ono što ne prepoznaju ili neće da prepoznaju haški istražitelji, prepoznala je gospođa Drašković. Inače, ta Tanićeva ideja da ode kod Vuka u stranku dugo mi nije bila jasna. Kasnije ću saznati da je to bila ideja upravo engleske obaveštajne službe koja je, kako se to kaže, htela Vuka operativno da pokrije i preko saradnika Tanića.
Nakon ugodnog ručka Tanića sa haškim istražiteljima, koji je usledio odmah posle uzimanja njegove izjave, nastavlja se priča sa još većim žarom. Njegova tema su nekakvi tajni pregovori sa Albancima vezani za probleme obrazovanja u kojima učestvujemo Slobodan Milošević, Jovica Stanišić, Tanić i ja. U tom sklopu, prema njegovim rečima, postavljaju se i druga pitanja i na meti su i problemi vezani za OVK i pregovori Holbruk - Milošević.
Način, to jest kako o svemu tome priča sa istražiteljima, ulogu koju sebi dodeljuje u političkim i bezbednosnim procesima već tog momenta ukazuju da njegovoj priči skoro kraja neće biti i da je u stanju da priča hiljadu i jednu noć, kao Šeherezada. I tako će i biti.
Nastavlja se
.jpg)
