Izvor: Blic, 10.Jul.2000, 11:00

Tipovi kože i sunčanje

Tipovi kože i sunčanje

Preterano sunčanje, kao modni trend i način života, dovelo je do dramatičnog povećanja broja obolelih od raka kože. Još dramatičnije je saznanje da sunčanje, s izuzetkom nekih slučajeva, uopšte nije zdravo. Kako onda hiljadama godina nismo primećivali štetne efekte sunčanja? To je upravo tema knjige 'Sunčanje, da ili ne?' Suzane Miljković, specijaliste i magistra kozmetologije, široj javnosti poznate kao autora više originalnih kozmetičkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preparata, od kojih su najpoznatiji emulzioni oblici iz kolekcije za zaštitu od sunca 'Sole efekta'. Najnovija naučna saznanja o tome koliko smo zaista ugroženi od sunca, kakve posledice nas čekaju od prekomernog sunčanja i kako da se zaštitimo od sve opasnijeg sunčevog zračenja, autorka knjige učinila je na zanimljiv način, pregledno i sa obiljem stručnih fotografija dostupnim najširem krugu čitalaca. Knjiga se može kupiti u beogradskim knjižarama: Stubovi kulture, Plato, Univerzitetska knjižara, Knjižara SANU, ANT i skriptarnicama Farmaceutskog i Medicinskog fakulteta. Sve potrebne informacije mogu se dobiti od autora: e-mail s.miljkovic@sezampro.yu.

Za čitaoce Blica, u nekoliko nastavaka, donosimo najzanimljivije delove ove knjige.

Neke osobe mogu dobiti opekotine posle samo nekoliko minuta sunčanja, a kod nekih odmah počinje pigmentacija. Brzina kojom nastaju opekotine i taman ten genetski je određena osobina, i na osnovu nje su utvrđeni tipovi kože.

Zastupljenost pojedinih tipova kože u različitim populacijama se razlikuje. Na primer, oko 67 odsto populacije centralne Evrope reaguje stvaranjem eritema (crvenila) pojavom pigmentacije, 13 odsto dobije samo crvenilo na koži, a kod oko 20 odsto ljudi ten tamni bez prethodne pojave crvenila.

Sistem tipova kože uveden je 1975. godine. Klasifi- kacija je izvršena prema brzini nastanka opekotina i tamnjenja kože koja nije bila izložena zračenju duži vremenski period. Uzima se u obzir i istorijat prethodnog delovanja Sunca. Ustano- vljeno je šest osnovnih tipova kože.

Tip 1, keltski tip kože: uvek lako gori, a nikada ne tamni. Osobe sa ovim tipom kože imaju svetle oči i beo, svetao ten sa pegicama. Najčešće je zastupljen u severnoj Evropi, Kanadi itd.

Tip 2, germanski tip kože: vrlo sličan prethodnom; uvek lako izgori, a vrlo malo tamni. Neosunčana koža je svetla, kosa riđa ili svetla, a oči plave, smeđe ili boje lešnika.

Tip 3, srednjoevropski, kavkaski tip kože: umereno gori, a postepeno i ravnomerno tamni, ali ne mnogo. Neosunčana koža je bela, ten je srednje svetao.

Tip 4, mediteranski, mongolski, orijentalni ili hispano tip kože: minimalno gori i uvek dobro tamni do srednje tamne nijanse. Ovom tipu pripadaju osobe sa svetlom ili umereno tamnom kožom, tamnosmeđe kose i očiju.

Tip 5, hispano, indijanski tip kože: retko gori, dobro tamni do tamnobraon nijanse, neosunčana koža je tamna. Ovaj tip kože imaju američki i istočni Indijanci, hispano tip.

Tip 6, crnci: koža ne gori, jako je pigmentisana i potpuno crna i bez sunčanja. Javlja se kod afričkih i američkih crnaca, australijskih i južno-indijskih Aboridžina.

Koliko melanin može da zaštiti kožu od štetnog delovanja zračenja?

Melanin se dugo smatrao odličnim sredstvom za zaštitu kože, a i čitavog organizma od sunčevog zračenja. Potvrda tome je i jako pigmentisana koža crnaca, koja je neuporedivo manje osetljiva na štetno delovanje sunca nego koža ljudi svetlog tena. I crnci mogu dobiti opekotine, ali tek posle delovanja izuzetno jakog zračenja na nepripremljenu kožu. Promene koje su posledica starenja izazvanog delovanjem sunčevog zračenja (fotostarenja) kod njih su manje vidljive. Rak kože se retko javlja kod ljudi tamne puti, čak i ako žive u krajevima gde je najveća količina UVB talasa u sunčevom zračenju, kao što je npr. Džakarta u Indoneziji.

Male količine melanina, normalno prisutne u koži, bolje štite od UVA nego od UVB zračenja, i u izvesnoj meri mogu da spreče hronična oštećenja izazvana sunčevim zračenjem. Melanin može da apsorbuje i IR zračenje, odnosno toplotu, i spreči pregrevanje kože. Kao stabilan slobodni radikal, on ima sposobnost neutralizacije slobodnih radikala i svojstva antioksidansa. Melanin pomaže da se od vrlo reaktivnih kiseoničnih radikala stvore drugi, znatno manje štetni slobodni radikali ili stabilna, nereaktivna jedinjenja. Njegov antioksidacioni kapacitet sličan je kapacitetu tokoferola, vitamina E, jednog od najčešće korišćenih antioksidanasa. U koncentraciji od svega 0,005-0,01 odsto melanin može da spreči oštećenje ćelijskih membrana i neutrališe 80-100 odsto slobodnih radikala.

Poslednjih godina se sve više govori o štetnosti procesa melanogeneze i povećanih količina melanina za kožu. Utvrđeno je da prilikom stvaranja pigmenta nastaju i nestabilna i toksična hemijska jedinjenja koja mogu oštetiti genetski materijal ćelija i izazvati fotokarcinogenezu. Melanin ne može da spreči štetno delovanje zračenja i nije pouzdana zaštita od pojave opekotina i daljeg oštećenja dubljih slojeva kože, naročito kod osoba čija koža pripada tipu kože 1, 2 ili 3. On se perutanjem gubi, jer organizam nema potrebu da ga zadrži već teži da ga se što pre oslobodi. To govori da je on samo privremena zaštita od zračenja, a da je njegovo prisustvo u koži tokom dužeg vremena nepoželjno, jer i sam može biti štetan. Nastaviće se

Nastavak na Blic...


Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva ovog sajta, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.