Izvor: Blic, 05.Maj.2003, 11:00

Osnovna dijeta protiv holesterola

Osnovna dijeta protiv holesterola

Zdravlje, vitka linija, energija, snaga, vitalnost... stvar su naših gena, ali u velikoj meri i naše ishrane. Hrana ima moć da podstiče um i podiže raspoloženje; ona može u naš mozak da ubrizga energiju od koje ćemo misliti brže i raditi bolje; može da smiri našu napetost i leči naše bolesti. Uz sve to, hrana je veliki zagađivač našeg organizma. Svetski bestseler 'Hrana vaš čudesni lek' Džina Karpera (Narodne knjige iz Beograda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tel: 011/3227-426;3226-427), koji je u među vremenu postao i domaći bestseler, uči nas kako da hranom lečimo naše bolesti: srca, bubrega, jetre, stomaka..., ali i kako da izlazimo na kraj s našim svakodnevnim stanjima kao što su pospanost, depresija, rasejanost, nemoć, bezvoljnost. U hrni je sve pa Karper, oslanjajući se na najozbiljnija istraživanja uzvikuje: 'Hrana je lek 21. veka!'

Namirnice koje mogu pomoći u regulisanju holesterola: mahunarke, ovas (zob), jabuke, šargarepa, maslinovo ulje, avokado, badem, orah, beli luk, crni luk, hrana iz mora, naročito masna riba, voće i povrće bogato vitaminom C i beta karotinom, žitarice sa visokim sadržajem rastvorljivih vlakana, male količine alkohola.

Namirnice koje mogu povećati štetni holesterol: visoko zasićene masti i hrana sa visokim sadržajem holesterola. Holesterol - ta žućkasta, masna supstanca, slična vosku - u vašoj krvi, jedan je od razloga što vaše arterije postaju deponija za biološko smeće zvano plak, koje sužava krvne sudove i vodi vas prema srčanom oboljenju. Međutim, holesterol nije jednostavna supstanca. Neki njegovi sastojci su opasni za arterije, dok su drugi korisni. Osim toga, ono što pojedete može zapravo da detoksikuje štetni holesterol, tako da on neće naškoditi arterijama. Bez obzira na njegovu složenost, jedno je nepobitno: hrana koju jedete može zadati ozbiljan udarac opasnom holesterolu i što je još neobičnije, može mu promeniti osobine, da ne bude toliko opasan.

Ovaj potpuno novi način regulisanja holesterola detoksikacijom, prema nekim istraživanjima, obećava da dramatično uspori proces ateroskleroze za 50 do 70 odsto i čak - kako kaže vodeći istraživač dr Danijel Stajnberg (Daniel Steinberg) sa Medicinskog fakulteta u San Dijegu, Univerziteta Kalifornija - da pomogne u smanjivanju već postojećih naslaga plaka na zidovima arterija.

- Mi sada možemo napasti bolest u samom zidu krvnog suda isto tako dobro kao i jednostavnim snižavanjem holesterola. Veoma uzbudljivo! - kaže Stajnberg.

Kako možete ishranom regulisati holesterol?

Treba da se hranite tako da snizite jednu vrstu holesterola, poznatu kao LDL (skraćenica od low-density lipoprotein, što znači lipoprotein male gustine), a povisite drugu vrstu poznatu kao HL (skraćenica od high-density lipoprotein tj. lipoprotein velike gustine). Razlog je taj što su LDL 'negativci' koji služe kao sirovina za naslage u arterijama. Nasuprot njima, 'pozitivci' HDL proždiru one LDL 'nevaljalce' i odvode ih u jetru, gde bivaju uništeni. Očigledno je da su vaše arterije bezbednije ako imate više HDL, a manje LDL holesterola u krvi. Određene namirnice to postižu uništavajući štetni LDL i stvarajući korisni HDL holesterol.

Sada stiže nova zanimljiva teorija koja pruža mogućnost regulisanja holesterola ishranom na način koji je bio nezamisliv pre samo nekoliko godina. Prema toj teoriji, koju je izneo dr Stajnberg i mnogi drugi, evo kako arterije postaju sužene: posebni oblici kiseonika poznati kao slobodni radikali sudaraju se u kriv sa masnim molekulima LDL holesterola oksidišući ih. Tako se LDL užegne, kao puter kad ostane izvan frižidera. U ovakvom izmenjenom stanju brzo ga proždiru ćelije koje se nazivaju makrofagi. Prepunjeni masnim kapima (globulama), makrofagi se povećavaju i postaju užasne 'penaste ćelije' koje se uvlače u zidove arterija i pokreću njihovo razaranje. No, ako ste u stanju da sprečite tu toksičnu promenu, vaš LDL holesterol može ostati relativno neškodljiv. Prema tome, glavni problem nije količina LDL holesterola u vašoj krvi, već koliko tog holesterola je 'toksični oksidisani LDL', koji može da izazove suženje arterija. Dr Stajnberg i mnogi drugi veruju da LDL holesterol nije tako opasan za arterije dok se delovanjem slobodnih radikala u krvi, ne pretvori u toksični oblik.

Tu ishrana može da bude moćno oružje. Sve je više dokaza da toksičnu transformaciju LDL holesterola možete sprečiti uzimanjem hrane koja sadrži puno zaštitnih antioksidanasa. To znači da biste mogli uticati na samo nastajanje ateroskleroze u svakom periodu života, blokirajući kaskadu događaja koji dovode do sužavanja arterija, do srčanog napada i moždane kapi. To je zaista uzbudljivo.

Nastaviće se...

Nastavak na Blic...


Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva ovog sajta, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.