Izvor: Danas, 25.Nov.2015, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čerčilov pojmovni humor
"Ponekad sam bio u iskušenju da neku priču otpišem jer sam bio siguran da je lažna - da bih kasnije otkrio da je potpuno istinita".
"Mogu li da dobijem grudi?" navodno je pitao hostesu. "Gospodine Čerčil", hostesa je odgovorila, "u ovoj zemlji kažemo belo ili tamno meso". Sledećeg dana, ista ta dama je dobila prelepu orhideju od ovog počasnog gosta. Na kartici koja je bila poslata uz cvet je pisalo: "Bio bih vaš dužnik ako biste ovaj cvet prikačili na vaše belo meso."
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Ova priča mi je bila visoko na listi lažnih - ali mi je kasnije njenu tačnost potvrdila njegova unuka Silija Sendis. "Gde ste je čuli?" pitao sam.
"Iz njegovih usta", rekla je. Sa takvim odgovorom nema sumnje.
Čerčilov humor je istovremeno bio i pojmovan i verbalan. Ne samo da je koristio činjenicu da poseduje kolosalno veliki rečnik, nego je i bio zaslužan za neke od najvećih "franglais"( u engleskom jeziku ""Franglais"" označava izraz koji čini kombinacija engleskog i francuskog, koja je ili proizvod lošeg znanja jednog ili drugog jezika, prirodne dvojezičnosti ili namere da se napravi smešna dosetka.) izraza svih vremena. NJemu pripisuju izricanje ove izvrsne pretnje De Golu: "Et marquez mes mots, mon ami, si vous me double-crosserez, je vous liquiderai." (eng. ""And mark my words, my friend, if you double-cross me, I will liquidate you"." (Zapamtite moje reči, moj prijatelju, ako me pređete, likvidiraću vas." )
Čak i ako ovo nije, u potpunosti, njegova rečenica, sasvim izvesno je rekao "je vous liquiderai". Svim ovim izjavama je zajedničko to što su veoma smešne, ali su istovremeno i zapanjujuće grube. Vođa laburista Ramzi Makdonald nije bio samo "ovca u jagnjećoj koži". Jednoga dana je, napadom koji se svrstava u jednu od najvećih parlamentarnih pogrda, otišao i dalje od toga, izgovorivši uvredu, zbog koje bi njegov otac Randolf bio ponosan.
Sećam se kada su me kao dete odveli u slavni Barnamov cirkus, koji je imao svoju galeriju nakaza i monstruma, ali ono što sam ja najviše želeo da vidim u njihovom programu je čudovište opisano kao "čudo bez kičme". Moji roditelji su smatrali da bi taj prizor bio previše demorališući i odvratan mojim mladim očima tako da sam čekao pedeset godina da bih video čudo bez kičme koje sedi u prvom redu vladajuće stranke (eng. Treasury Bench - u Donjem domu britanskog parlamenta prednje klupe na kojima sede istaknuti predstavnici vladajuće stranke nazivaju se treasury bench (treasury, iliti ministarstvo finansija je najstarije vladino ministarstvo). Vladine klupe se nalaze na desnoj strani, gledano iz pozicije predsednika Donjeg doma Parlamenta (eng. Lord Speaker), i tu sede ministri u vladi. Opozicione prednje klupe zauzimaju ministri u vladi u senci).
Kada je video Staforda Kripsa - strogog laburistu koga su u jednom kratkom periodu nazivali njegovim ratnim rivalom - rekao je "Evo milošću Božijom, ide Bog" (eng. "There but for the grace of God, go I. Ovaj izraz se povezuje sa DŽonom Bradfordom, engleski protestantski reformator, koji je to izgovorio kada je video lopove koje vide na vešala. U moderna vremena izraz se koristi kada neko želi da kaže da bi on mogao da se nađe na mestu osobe koju je zadesila loša sreća). Znao je da bude grub i sa svojim kolegama. Za grupu torijevskih poslanika koji su se tokom 1945. godine okupili oko Raba Batlera, rekao je da nisu "ništa više od grupe homića", a kada mu je njegov privatni sekretar rekao da Batler i Idn čekaju ispred kancelarije zbog sastanka sa njim, Entoniju Mantanj Braunu (Anthony Montague Browne) je rekao: "Reci im da se jebu".
Pošto su njih dvojica mogli jasno to da čuju dok su stajali ispred, dok je Braun izlazio iz njegove kancelarije povikao je za njim: "Nema potrebe da i bukvalno izvrše to uputstvo." Ovo su samo neki od stotinu čerčilovskih bisera, ali na pravi način ilustruju srž njegovog političkog identiteta: posedovao je punu neposlušnu ratobornost buldoga, ili samog DŽona Bula (On predstavlja nacionalnu personifikaciju Velike Britanije, posebno Engleske, i to posebno u političkim karikaturama i drugim sličnim grafičkim prikazima. Obično je prikazan kao krupan, sredovečan, veseo i praktičan muškarac, žitelj seoskih krajeva). Nije uvek svima bio po ukusu; međutim, da li su za vreme rata ljudi želeli nekog nepopravljivo veselog i verbalno inventivnog koji je mogao zaista da pokaže nacistima - ili bi radije, kaplara Šikelgrubera i njegove narciste.
Nastavlja se
.jpg)
