Izvor: Vesti-online.com, 08.Jul.2015, 05:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mračna strana farmaceutske industrije (1): Koncerni gori od mafije

Zadatak farmaceutskih kuća je da omoguće ljudima dug i zdrav život. Međutim, ova industrija ubija više ljudi nego mafija, tvrdi lekar Peter C. Goče, koji zahteva obračun sa ovom branšom. Danski lekar je ranije i sam radio za njih, a onda je promenio stranu i danas vodi "Nordik Kohrejn centar" u Kopenhagenu. U svojoj knjizi "Smrtonosna medicina i organizovani kriminal" on žestoko kritikuje farma-koncerne.

Suština >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Gočeovih kritika je da te kuće same manipulišu studijama kojima potvrđuju delotvornost svojih medikamenata. U intervjuu za nemački list "Zidojče cajtung" on je naveo primer proizvođača medikamenata Pfizera, koji je 2009. godine u Americi morao da plati 2,3 milijarde dolara zbog nelegalnog marketinga lekova.

Koncern Glakso Smit Klajn je 2011. godine bio spreman da isplati 3 milijarde da se okonča suđenje u vezi prevara sa medikamentima. Kod Abota je ta suma iznosila 1,5 milijardi dolara, koncern Eli Lili je platio 1,4 milijardu, a Džonson i Džonson 1,1 milijardu dolara. Ostale veće farma-kuće su platile trocifrene milionske kazne. Uglavnom se radilo o prevarama, podmićivanjima i trgovini nedozvoljenim sredstvima. Zbog svega toga se može govoriti o organizovanom kriminalu, konstatuje Goče.

On je naveo i primer moćnog Roša, koji je 2009. godine Americi i evropskim zemljama prodao lek protiv gripa "tamiflu" za više milijardi evra i dolara. Pritom je Roš zataškao deo studija o delotvornosti ovog leka, koji je manje delotvoran nego što se tvrdilo, a u nekim slučajevima izaziva teške nuspojave.

- Prema mom mišljenju je ova firma tako počinila najveću krađu svih vremena - ocenio je Danac. Iako je priznao da u ovim koncernima rade i pošteni ljudi i kritičari takvog sistema, oni ipak nisu u mogućnosti da odlučuju o posledicama.

Svoju tvrdnju da je farma-industrija gora od mafije jer ubija više ljudi, Danac je ilustrovao konkretnim primerima. Lek protiv bolova "vioks", koji može da izazove infarkt i dovede do smrti, plasiran je na tržište bez dovoljne kliničke dokumentacije, zbog čega je Merk 2011. godine morao da plati kaznu od 950 miliona dolara.

- Pre nego što je povučen sa tržišta, lek je prepisivan za bolove u leđima, za teniski lakat i druge tegobe. Mnogima je bio dovoljan paracetamol ili jednostavno ništa - a sada su mrtvi. To je tragedija - napominje Goče.

Ovaj stručnjak procenjuje da je širom sveta umrlo oko 120.000 ljudi od ovog leka, koji je uzimalo više od 80 miliona u preko 80 zemalja. Sličan lek "celebreks" firme Pfizer koristilo je do 2004. godine oko 50 miliona pacijenata, od koga je do sada umrlo 75.000 ljudi.

On navodi i druge slične primere, poput pilula za mršavljenje "reduks" i "pondimin", leka za epilepsiju "neurontin", antibiotika "ketek" i leka za dijabetes "avandia", koji su sa nepotpunim i manipulisanim studijama - plasirani na tržište.

I druga grupa psihofarmaka, antidepresivi, takođe je opasna, posebno za starije pacijente koji ih teško podnose. Lek "seoksat" (paksil) proizvođača GlaksoSimitKlajn povećava rizik od samoubistava dece i omladine. Firma je i pored toga reklamirala lek kao pogodan i za decu, iako za to nije legalizovan, što je bio razlog da je morala da plati tri milijarde dolara kazne.

Nastavak na Vesti-online.com...