Zašto je proces ratifikacije SSP usporen u pet država EU  

Nemački Bundestag je sinoć ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a to treba još da učine parlamenti 14 zemalja EU. – Čime nas uslovljavaju Holandija, Poljska, Rumunija, Litvanija i Irska

Nemačka je 13. država po redu koja ratifikuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Evropske unije. Posle nje, to treba da učini još 14 zemalja, budući da svih 27 članica unije mora da izglasa ratifikaciju da bi ona bila punovažna. Uz ratifikaciju koja je obavljena pre dve i po godine u srpskom parlamentu i u Evropskom parlamentu, krajem januara 2011, time bi bio ispunjen preduslov za otvaranje pregovora između Beograda i Brisela, koje ovdašnja vlast priželjkuje krajem godine, istovremeno sa dodelom statusa kandidata.

U diplomatskim krugovima može se čuti da pet država EU ipak dodatno uslovljava Beograd usporavajući ratifikaciju ovog izuzetno važnog dokumenta za Srbiju. Reč je o Holandiji, Irskoj, Poljskoj, Rumuniji i Litvaniji. Za prvopomenute dve zemlje, kao sporna navođena je srpska saradnja sa Haškim tribunalom. Za ostale tri, navedeno je da su došli do izražaja pokušaji pojedinaca, firmi ili nekih partija da se novi korak u srpskoj evrointegraciji uslovi rešavanjem njihovih interesa.

Naš neimenovani, a vrlo obavešten izvor iz Vlade Srbije, veruje, međutim, da će se teškoće sa zemljama u kojima je ratifikacija sada pod znakom pitanja postepeno prevazići.

Poljska: Sporna bivša ambasada u Varšavi

Iako se ovde čulo da bi ratifikaciju u Poljskoj mogla zakočiti bivša zgrada naše ambasade u Varšavi – vila Jaše Gavronjskog, nekadašnjeg člana EP i, takođe, nekadašnjeg portparola italijanskog premijera Silvia Berluskonija, koja je nacionalizovana, pa onda vraćena vlasniku, koji sada traži oko sedam miliona evra na ime naknade za njeno korišćenje – iz ambasade Poljske u Beogradu za „Politiku” je rečeno da je „u Poljskoj, kao i u nizu drugih zemalja članica, proces ratifikacije SSP-a u toku”. Istovremeno, u zvaničnom odgovoru koji smo dobili navedeno je i da je ova zemlja „dosledno podržavala i dalje podržava evropske težnje Srbije”, da su se zalagali za deblokiranje procesa ratifikacije SSP-a, kao i za dostavljanje (tog sporazuma, prim. a.) Evropskoj komisiji na mišljenje, radi zahteva Srbije za članstvo u EU.

Za razliku od Poljske, rumunska ratifikacija srpskog SSP-a, u nekim ovdašnjim medijima, dovođena je u vezu sa položajem Vlaha za koje Bukurešt tvrdi da je reč o Rumunima.

Rumunija: „Položaj Rumuna” u dolini Timoka

U odgovoru rumunskog ministarstva inostranih poslova na pitanja Milana Petrovića, dopisnika „Politike” iz Bukurešta, između ostalog, rečeno je: „Čim se završi etapa unutrašnjih procedura parafiranja na izvršnom nivou, SSP će biti prosleđen parlamentu, koji, u skladu sa Ustavom, raspolaže suverenim prerogativima za ratifikaciju sporazuma u ime Rumunije”. Navedeno je i da je za Rumuniju „prirodno da prati način na koji srpske vlasti poštuju kriterijume potrebne za dobijanje traženog statusa, odnosno statusa države-kandidata. Deo ovih kriterijuma je i onaj politički koji uključuje poštovanje evropskih standarda u pogledu tretmana koji se primenjuju prema licima pripadnicima nacionalnih manjina”.

Teodor Bakonski, šef rumunske diplomatije, na konferenciji za novinare, našem dopisniku je rekao da je Rumunija „stalno podržavala i stimulisala evropski put Srbije” i da će ratifikovati SSP, ali se veoma negativno izrazio o „položaju Rumuna” u dolini Timoka, rekavši da oni „ne uživaju ni elementarna prava predviđena evropskim normama”, da se situacija može popraviti nabolje i da „mnoge stvari zavise od lokalnih organa vlasti”, a ne od Beograda.

Krajem januara, prilikom rasprave u Evropskom parlamentu, svi rumunski evroparlamentarci, koji zastupaju stranke raznih boja, glasali su za ratifikaciju.

Litvanija: Spor oko neuspešne privatizacije BIP-a

U toj debati u Strazburu poslanica iz Litvanije je govorila o problemima litvanskih investitora u Srbiji i na taj način potvrdila da se spor oko neuspešne privatizacije Beogradske industrije piva i dalje postavlja kao pitanje.

Reč je o tome da je prošle godine, u februaru, Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o prodaji BIP-a konzorcijumu „Alita” iz Litvanije i „Junajted nordik beveridžis” iz Švedske. U agenciji su nam objasnili da ti investitori nisu uložili 2,6 miliona evra, što su morali da učine po ugovoru, i da nisu ispunili obavezu otkupa akcija. Srbija ih je tužila „za naplatu ugovornih kazni”. „Sada se slučaj nalazi pred međunarodnom arbitražom”.

Kad je reč o Holandiji, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, krajem prošlog meseca, objasnio je za „Politiku” da je srpskoj strani rečeno da je njena vlada završila posao. „Ali parlament ove zemlje će, sigurno, kako su nam rekli, čekati izveštaj Serža Bramerca, koji će konsultovati da bi ratifikovali SSP”.

Irska: Haški uslov

Ni u Irskoj, u kojoj je grupa intelektualaca predvođena režiserima Nilom Džordanom i Džimom Šeridanom zatražila od tamošnje vlade da ne dozvoli ratifikaciju pre hapšenja dvojice haških begunaca, Mladića i Hadžića, nije isključena mogućnost razmatranja SSP-a. Na osnovu nedavne posete ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića Dablinu, naš pomenuti izvor iz vlade, ocenjuje da situacija, po svoj prilici, „ide u dobrom pravcu”. Jeremić je, inače, posle sastanka sa članovima Zajedničkog odbora parlamenta Irske za evropske poslove, tada kratko rekao da je srpska delegacija pokušala da otopi led nad SSP-om.

Biljana Čpajak

------------------------------------

SSP nisu ratifikovali:

Belgija

Danska

Irska

Letonija

Litvanija

Poljska

Portugal

Rumunija

Velika Britanija

Finska

Francuska

Holandija

Češka

Švedska

-------------------------------------

SSP su do sada ratifikovale sledeće zemlje EU:

1. Španija (23. juna 2010) 

2. Malta (2. jula 2010)

3. Bugarska (16. jula 2010)

4. Italija (4. avgusta 2010)

5. Estonija (9. avgusta 2010)

6. Slovačka (8. septembra 2010)

7. Slovenija (20. oktobra 2010)

8. Luksemburg (21. oktobra 2010)

9. Mađarska (8. novembra 2010)

10. Austrija (17. novembra 2010)

11. Kipar (26. novembra 2010)

12. Grčka (26. januara 2011)

13. Nemačka (10. februara 2011)

objavljeno: 11.02.2011.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar