Izvor: RTS, 23.Maj.2015, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštitna taksa ili otkup viška mleka
Goruće pitanje srpske poljoprivrede je kako smanjiti uvoz viška mleka iz Evropske unije. Srpski stočari tvrde da nemaju kome da prodaju mleko i mlečne proizvode, jer su skuplji od onih iz uvoza. Ima li Srbija manevarskog prostora da zaštiti svog proizvođača mleka?
Smanjuje se stočni fond, mlekare otkazuju otkup, kasne isplate za mleko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << - to su, između ostalog, smatraju stočari, direktne posledice uvoza i do 200.000 litara mleka dnevno iz Evrope.
"Ne piše nam se dobro, posledice će da budu velike za proizvođače i za samo društvo i državu. Da bi se spasilo naše stočarstvo, cena mleka u ovom trenutku ne bi smela da bude ispod 40 dinara. Prema našem mišljenju, premija bi trebalo da bude deset dinara", ukazuje Borjan Simović iz udruženja proizvođača simentalske rase goveda.
Predsednica Asocijacije proizvođača mleka Sanja Bugarski navodi da je u ovom momentu alarmantno to što se zatvaraju farme.
"Stoka se šalje na klanje jer su, pre svega, mlekare oborile cenu sirovog melak i mleko više nije rentabilno odnosno, ne može da se proizvodi po ovim cenama", navodi Sanja Bugarski.
Da bi se koliko-toliko sačuvao srpski seljak, a da se pri tom ne ugroze odnosi sa Briselom, Srbija može da aktivira zaštitne mehanizme u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Na koji način, predloge sada daju i oni koji su se protivili tom sporazumu pre sedam godina.
"U članovima broj 18, 32, 40, 41 SSP-a decidirano je napisano ukoliko je uvoz u neku zemlju proizvoda, bilo prehrambenih bilo drugih, veći od proseka u prethodne tri godine za 30 odsto, postoje mogućnosti aktiviranja nekih mera koje bi taj uvoz, nekontrolisan i prekomeran, smanjile", objašnjava Nenad Popović iz Srpske narodne partije.
Iskustva iz okruženja pokazuju da ne možemo samo da spustimo rampe.
"Samo uvođenje prelevmana ne može doneti rezultate na duži vremenski period koji nas očekuje za pristup EU. Pre pet, šest godina sa mlekom je bilo u Hrvatskoj tako, ali tu je napravljen rez. Jednostavno, mora da se saopšti šta će biti stimulisano od strane države i šta će biti prepoznato za proizvodnju", ističe Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
U okviru Sporazuma sa Unijom, malo je manevarskog prostora za veću zaštitu poljoprivrednika, odgovoraju u Vladi.
Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković navodi da iz Brisela neblagonaklono gledaju na uvođenje zaštitnih mera i prelevmana.
"Kada smo imali povećan uvoz sira i maslaca, mi smo to sa podacima dokumentovali i u dogovoru sa njima uveli zaštitne mere i dodatne prelevmane. Pokušaćemo da i sada razgovaramo", ističe Snežana Bogosavljević Bošković.
Interventan otkup viška mleka, nameće se opet kao rešenje. Pitanje je samo koliko je ono i dugoročno.
.jpg)
