Izvor: Večernje novosti, 23.Jul.2017, 22:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Briselu traže način da odvoje Srbiju od Rusije

Iz EU se sve češće čuju najave da bi trebalo prostor bivše SFRJ ponovo na neki način objediniti. Evropskoj uniji hronično nedostaju ideje šta da radi sa ovim delom Starog kontinenta OZBILjNA ekonomska kriza u Evropi i nove političke realnosti u regionu sve više podstiču ideju o novim načinima integracija ili bar interesnog objedinjavanja država nastalih krvavim raspadom SFRJ. Tako je na Samitu lidera Zapadnog Balkana u Trstu promovisana ideja carinske unije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u čiji bi sastav ušle četiri članice bivše Jugoslavije - Srbija plus Kosovo, BiH, Crna Gora i Makedonija, kao i Albanija. Nema Hrvatske i Slovenije, jer su u EU. Kome bi išla naruku obnova, u bilo kojoj formi, jugoslovenskog prostora? Koji su ekonomski i politički razlozi za takav projekat? Ko bi od toga imao korist i kako bi u svemu prošla Srbija? ISTORIČARI smatraju da bi stvaranje, naravno u nekoj drugoj formi, mini-Jugoslavije odgovaralo onima u Evropskoj uniji koji ne žele njeno dalje proširenje ili strahuju da bi Srbija i Srbi mogli da priđu Ruskoj Federaciji u nekom budućem, možda dubljem sukobu nego što je trenutni. Upozoravaju, istovremeno, da bi Srbija, s obzirom na prethodna iskustva sa stvaranjem zajedničkih država, trebalo da bude u najmanju ruku oprezna. - Tu bi ušlo ono najgore što je ostalo. To bi bila karikatura Jugoslavije. Takvom nečem se ne bi trebalo radovati - kaže istoričar Predrag Marković. - Objedinjavanje ovog prostora bilo bi utešna nagrada zemljama koje neće skoro postati članice EU. Marković dodaje da je ova ideja posledica procesa poznatog kao Evropa u više brzina, jer je očigledno da skorog proširenja Unije neće biti. Da zemlje Zapadnog Balkana neće skoro u EU, ali i da postoji stalni strah od približavnja Rusiji, potvrđuje i izjava italijanskog premijera Paola Đentilonija: - Proširenje EU nije tu, iza ugla. Unija mora da drži otvorena vrata zemljama Zapadnog Balkana ili da rizikuje da Rusiji i drugim globalnim silama dozvoli povećanje uticaja u regionu - kaže Đentiloni. KOMENTARIŠUĆI strah da će se region približiti Rusiji, Marković kaže: - Sve one koji smatraju da treba da se opredelimo "ili EU ili Rusija" upućujem na primer Ukrajine, koja je odabrala sukob sa Rusijom, a od EU nije dobila ništa. I Dušan Proroković, iz Centra za strateške alternative, kaže da EU hoće, s jedne strane, da pokaže kako i dalje brine o Balkanu, a sa druge, da novim integracionim aranžmanom istisne Rusiju. Smatra, ipak, da nema nikakvog obnavljanja Jugoslavije. - Tu priču potenciraju nemački mediji, njima je širenje takvih vesti u interesu, pošto je nepostojanje ideja u Berlinu oko toga šta raditi sa Balkanom hronično - uveren je Proroković. - Oni bi da na našem prostoru održe uticaj, svesni su da popularnost EU opada, a kako širenja EU na Balkan neće biti, sada moraju nekako da pokažu da nas nisu zaboravili. Ovo sa zajedničkim ekonomskim prostorom je i dalje ideja, bez konkretne razrade, i sve je na dugom štapu. Videćemo kako će se ta ideja operacionalizovati, odnosno šta su dalji koraci, pa se prema tome i opredeljivati. Za nas, to sve ekonomski karakter, a za Nemce pre svega politički. I istoričar Čedomir Antić misli da do stvaranja nekakve nove Jugoslavije ne može doći. Uspostvaljanjem CEFTA, pojašnjava Antić, države Balkana koje još nisu postale članice EU uspostavile su zonu slobodne trgovine. - Čemu dalje integrisanje mimo EU - pita se on. - Treba imati u vidu da i Srbi i Srbija imaju nacionalne interese i da uspostavljanje zajedničkog carinskog sistema izvan EU podrazumeva i određena politička prava za srpski narod i njegovu maticu. Uostalom, pre jednog veka sve države koje sada spominju kao deo jednog carinskog sistema, sa izuzetkom Albanije, bile su smatrane srpskim i u njima je srpski narod činio većinu ili su bile u sastavu Srbije. ISTOVREMENO, evropski zvaničnici smatraju da bi u slučaju staranja nove države Srbija bila igrač broj jedan i da bi sve ostale zemlje gravitirale prema njoj. - Kao što je Beograd dominirao u Jugoslaviji, tako bi ostavio najveći trag i u novoj uniji - piše evropska štampa. Dušan Proroković ocenjuje da nije sigurno da li bismo mi u novoj zajednici dobili ili izgubili, te da to zavisi od konkretnih rešenja. - U slučaju da se formira carinska unija, mi bismo izgubili povlašćeni pristup ruskom tržištu, što nam nije u interesu. Dakle, carinska unija najverovatnije nije rešenje, a šta će biti, to u ovom trenutku ne znamo - navodi Proroković. I Čedomir Antić poziva na oprez: - Imajući u vidu iskustva sa jugoslovenskim državama, posebno državnom zajednicom SCG, mislim da bi vlasti Srbije i naši građani trebalo da budu podozrivi prema svakom takvom predlogu. Šef diplomatije Ivica Dačić, međutim, uveren je da kroz zajedničke projekte Srbija i zemlje u okruženju mogu brže do Evropske unije: - Srbija je jedna od zemalja koje se ne plaše regionalizacije. Regionalizacija nije zamena za EU, već treba samo da pomogne da brže uđemo u EU. MILIJARDA EVRA ZA 20 MILIONA LjUDI - OSNIVANjE regionalne ekonomske zone nije suprotno ideji integracije u EU. To je stvaranje prostora od oko 20 miliona ljudi na kojem će konačno postojati slobodan protok robe i usluga - rekao je komesar za proširenjenje EU Johanes Han. - EU želi da u narednim godinama investira oko milijardu evra u zemlje Zapadnog Balkana. "JUGOSFERA" TIM Džuda je pre desetak godina u članku za "Ekonomist" skovao termin "Jugosfera", pod kojim se podrazumeva prostor bivše jugoslavije uključujući i Sloveniju i Hrvatsku. Po njemu, to ne bila država kao bivša Jugoslavija, već neka nova forma objedinjavanja ovog prostora.

Nastavak na Večernje novosti...