Izvor: Blic, 27.Jul.2016, 21:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tihi ubica kosi Srbe, za spas nam treba 10 MILIJARDI EVRA
Gradovi bez deponija, rekama ne plivaju veš mašine, nameštaj i alati, vazuh čist, nezagađen... To bi trebalo da bude slika Srbije nakon ispunjenja obaveza iz Poglavlja 27 koje je, u pregovorima Srbije i EU, sledeće na redu za otvaranje. Taj posao, međutim, nije nimalo lak, a ni jeftin.
Srbija se tako u trenutku kada se, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nalazi na desetom mestu na svetu po smrtnosti građana od poslednica zagađenosti, našla pre teškim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zadatkom - da prikupi 10 milijardi evra kako bi krenula u borbu sa tihim ubicom, ali istovremeno i ispunila obaveze iz pomenutog Poglavlja, koje se odnosi na zaštitu životne sredine.
Postavlja se pitanje odakle namaći tolike milijarde da bi Srbija uspešno zatvorila Poglavlje 27 i dobila ovu važnu bitku?
"Blic" je istraživao za šta će, pored ostalog, taj novac da bude upotrebljen, odnosno šta su zahtevi koje pred nas stavlja EU:
Drugo pitanje je, odakle nabaviti toliko novac?
Evo nekoliko izvora:
- Pretpristupni IPA fondovi - bespovratna sredstva kojima pristup imaju zemlje kandidati i potencijalni za prijem u EU.
- Kohezioni fondovi - mnogo izdašniji evropski fondovi kojima pristup imaju samo zemlje članice EU
- Donacije
- Investicije
- Budžet Republike Srbije
Namera države je, svakako, da najveći deo sredstava prikupi mimo budžeta. Na ruku joj ide i to što, u slučaju poglavlja 27 postoji tzv. tranzitni period, što znači da je moguće postati članicom EU čak i ako nije u potpunosti implementirano sve iz poglavlja 27. A u tom slučaju dobijate pristup gorepomenutim kohezuionim fondovima.
Prvobitna procena, rađena još 2011. godine, bila je da će za poglavlje 27 biti potrebno oko 6,8 milijardi evra. Posle dodatnog sagledavanja stanja u kojem se nalaze vode u Srbiji, urađena je nova procena, koja samo za ovu oblast predviđa trošak od oko pet milijardi evra.
Tih 10 milijardi, naravno, Srbiji neće biti potrebno odjednom. Primena stavki iz Poglavlja 27 odvijaće se, kako objašnjava šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević, u etapama.
- Postoji tranzitni period, koji u slučaju Poglavlja 27 traje i nakon pristupanja EU. Ima država koje su još 2004. godine postale članice Unije, a još su u tom tranzitnom periodu - kaže Miščević za “Blic”.
Upravo zbog tog tranzitnog perioda postoji i zahtev da se tačno navede šta će koje godine da bude urađeno. To, sa druge strane, omogućava da se troškovi “razbiju”, odnosno da se planiraju nekoliko godina unapred.
Ona dodaje i da ova oblast otvara prostor i za nove investicije, pre svega u oblasti industrije reciklaže.
- U Srbiji gotovo svako mesto ima deponiju. U Evropi ih nema. Umesto njih postoje reciklažni centri. Njihova izgradnja prilika je za nove investicje, a istovremeno pruža mogućnost za ogromne uštede, pre svega u energiji - ocenjuje Miščević.
Komunalni otpad se, naime, u mnogim gradovima koristi kao gorivo za toplanu. Takav je slučaj, recimo, u Beču.
U svemu tome, naravno, treba voditi računa i da se troškovi ne preliju na leđa građana.
- Želimo, na primer, da sve toplane opremimo filterima u roku od tri godine. To je trošak koji pada na teret toplana. Moramo, dakle, da izračunamo koliko bi to poskupelo grejanje i da li bi ljudi to mogli da plate. Ako je poskupljenje preveliko, onda ćemo mrati da produžimo rok za ugradnju filtera, kako bismo povećanje cena spustili na prihvatljivu meru - objašnjava Mišcević.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
