Izvor: Blic, 24.Sep.2016, 21:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TAJNA RUSKE PODRŠKE REFERENDUMU Putinov mali ulog za veći uticaj na Balkanu
Prisustvo Rusije u Republici Srpskoj isprepleteno je političkim i ekonomskim interesima, čijim ostvarenjem se neumitno utiče i na unutrašnje odnose u Bosni i Hercegovini, zemlje koja svoju budućnost vidi u priključenju Evropskoj uniji.
U BiH se ništa ne može desiti bez konsenzusa sva tri naroda - Srba, Bošnjaka i Hrvata, tako da je sasvim razumljiva želja Kremlja da na prostoru nekadašnje tampon zone >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hladnoratovskih podela zadrži značajan uticaj.
U odnosu na vremena iz druge polovine 20. veka kao da se ništa nije promenilo, u BiH se sudaraju različiti uticaji - i NATO i Turska i, nešto manje, EU vide BiH kao idealno mesto za ostvarivanje vlastitih geopolitičkih ciljeva.
Podržavajući Republiku Srpsku i njeno pravo na referendum Rusija istovremeno pokušava da vrati svoju globalnu poziciju koju je imala u vreme Sovjetskog Saveza, ocenjuju poznavaoci prilika.
Nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović za “EuroBlic” kaže da jučerašnji razgovor Putina i Dodika u Moskvi, pre svega, treba posmatrati u svetlu nastojanja Rusije da izađe iz nametnute spoljnopolitičke izolacije i predstavi se kao globalna sila.
– Jasno je da zvanična Moskva podržava vlasti u Banjaluci, ali samo u okvirima koji su zadati Dejtonskim sporazumom. Rusija od RS takođe očekuje da svojim postpucima ne otežava položaj Kremlja u delikatnim odnosima za Zapadom, pre svega SAD, koji je ozbiljno narušen zbog krize u Ukrajini i sukoba u Siriji – kaže Jovanović.
Ruski ambasador u BiH Petar Ivancov, objašnjavajući zašto se nije priključio izjavama zemalja PIK o referendumu, rekao je da Rusija smatra da treba razjasniti razlog zbog kojeg je izazvana “tolika bura i toliko konflikata”.
- Ovo se može rešavati samo dijalogom strana i kompromisom, koji ne može da se traži samo od Banjaluke. Naša pozicija ne znači da mi ne poštujemo Ustavni sud BiH, kao instuticiju uspostavljenu Dejtonskim mirovnim sporazumom. Mi poštujemo odluke, ali smatramo da bi trebalo da realno sagledaju situaciju u BiH – poručio je Ivancov.
Bivši ambasador Srbije u Belorusiji i stručnjak za međunarodne odnose Srećko Đukić tvrdi da susret predsednika RS sa Vladimirom Putinom ima izuzetan značaj za Srpsku.
- Ruska podrška referendumu u RS ponovo je potvrđena. Važno je istaći da situaciju oko referenduma pokušavaju da destabilizuju nesposobni političari iz regiona koji nisu ustanju da shvate da se svet promenio i da nastavlja ubrzano da se menja – kaže Đukić.
Profesor međunarodnih odnosa iz Banjaluke Miloš Šolaja objašnjava da je Rusiji zbog toga svaki deo sveta važan, a posebno Balkan, sa kojim ima kulturne veze još iz vremena socijalizma.
- BiH je deo toga, ali u ekonomskim i političkim pozicijama Republike Srpske Rusija vidi svoj interes da jača vlastiti uticaj. Ona se po tome ne razlikuje od drugih svetskih sila poput SAD, koje su svojevremeno od drugih zemalja, mnogo manjih od Srpske, tražile podršku za Irak. U globalnim odnosima ništa nije nevažno, pa bi svako potcenjivanje bilo pogrešno – objašnjava Šolaja.
On posebno apostrofira stav ruskog ambasadora u BiH Petra Ivancova koji konstantno izdvaja mišljenje iz stavova Saveta za provođenje mira u BiH (PIK) kada je reč o referendumu u RS.
- Taj stav je na sastanku Dodika sa Putinom samo naglašen, što znači da je pojačana njihova podrška referendumu o Danu Republike. To će za RS biti veoma važno u svetskim politikama, jer je Rusija članica Saveta bezbednost UN – zaključuje Šolaja.
Upravo zahvaljujući vetu Rusije u Savetu bezbednosti UN, prošle godine je stopirana Deklaracija o „genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici“, koja je u Srpskoj i Srbiji proglašena antisrpskom i opasnom za budućnost.
Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević smatra da su Rusija, ali i Turska, kao patroni RS i Federacije BiH, ključne zemlje za mirno rešavanje problema u BiH.
- Svi drugi, koji su posredno ili neposredno bili zainteresovani za BiH, polako se odmiču ili hlade, a samo te dve zemlje pokazuju interes. Nakon što su Turska i Rusija postigle dogovor o podeli interesnih sfera u ovom delu Balkana i bliskog Istoka, logično je da pravi sagovornici budu upravo one – kaže Milivojević.
Ekonomski interesi
Istovremeno, Ekonomski aspekt ruskog prisustva u BiH meri se stotinama miliona evra. Prema ukupnim ulaganjima od 1994. do decembra 2015. Ruska Federacija je u BiH, mahom u Republiku Srpsku, uložila 502 miliona evra i nalazi se na četvrtom mestu zemalja najvećih investitora – posle Austrije, Srbije i Hrvatske, podaci su Centralne banke BiH.
Najveća ruska investicija u BiH je kupovina naftne industrije Srpske 2007. godine, u vreme kada je predsednik Vlade RS bio Milorad Dodik. Za 121 milion evra, kompanija „Neftegazinkor“, deo ruske državne kompanije „Zarubežnjeft“ kupila je Rafineriju nafte Brod, Rafineriju ulja Modriča i firmu Petrol. Osim toga, Rusi su se obavezali na milionske investicije u povećanje proizvodnje i modernizaciju postrojenja. Ugovorom je Vlada RS na sebe preuzela da izmiri najveći deo duga od oko 100 miliona evra koji ima brodska rafinerija, a kupac se obavezao da zadrži svih 1.500 radnika.
- Na ime poreza i doprinosa "Nestro Petrol" a.d. Banjaluka godišnje u budžet Republike Srpske i BiH uplati više od pet miliona KM – navodi se na sajtu „Nestro Petrola“, brenda pod kojim Rusi posluju u naftnoj industriji RS.
Međutim, u januaru ove godine u javnost je dospeo izveštaj revizorske kuće „Dilojt“ po kome je gubitak Rafinerije nafte Brod premašio pola milijarde maraka, zaključno s 2015. godinom. Ipak, nakon razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u četvrtak, predsednik Srpske Milorad Dodik je poručio da su radna mesta u naftnoj industriji RS – sigurna.
- Konstatovali smo zadovoljstvo napretkom u razvoju i onome što uspeva da učini „Zarubežnjeft“ kao ruska državna kompanija koja ostvaruje rast i dobit u samoj Rafineriji nafte i u okviru sistema Optima. To je garancija nastavka proizvodnje i najbolji je demanti svih onih špekulanata o tome kako neko namerava nešto da zatvori. Radna mesta koja drži „Zarubežnjeft“ su sigurna. Razgovarali smo i o tome da je neophodno razviti dalje ekonomske odnose. Predsednik zna da nameravamo da u Sankt Peterburgu otvorimo još jedno predstavništvo RS u Rusiji – izjavio je Dodik za RTRS.
Klirinški dug i krediti
Posebna priča u odnosima BiH odnosno RS i Rusije su međudržavna dugovanja i krediti.
Dobru volju prema BiH Rusija je pokazala početkom ove godine, kada je pristala da celokupan klirinški dug prema BiH u iznosu od 125,2 miliona dolara uplati – u kešu. Međutim, novac bi tek trebalo da stigne, jer nivoi vlasti u BiH doskoro nisu mogli da se dogovore koliko kome pripada tog novca.
Pročitajte još:
Dodik je kod Putina bio i pre dve godine, pred prošle opšte izbore u BiH, u društvu predsednice Vlade RS Željke Cvijanović. Tada je dogovoreno da RS od Rusije dobije „veliki“ i „mali“ kredit, za pomoć budžetu, kao alternativa kreditu MMF. Međutim, taj novac nikada nije stigao u Srpsku, a vlast RS pravdala se da su za sve krive ekonomske sankcije koje su Rusima uvele države Evropske unije.
Zbog treće strane propao je još jedan ekonomski dogovor Banjaluke i Moskve - snabdevanje gasom. Mada je degelacija RS svojevremeno sa kompanijom "Gasprom" potpisala ugovor koji je garantovao gradnju kraka gasovoda kroz RS, sve je stopirano nakon što je Rusija odustala od „Južnog toka“ zbog političkih sukoba sa EU.
(Ekipa EuroBlica)
.jpg)
