Izvor: Blic, 17.Avg.2017, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stručnjaci: Nema novih rampi za strance da kupuju poljoprivrednu zemlju preko firmi

Član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije Miladin Ševarlić rekao je danas da u predlogu izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu "nema ni slova" o tome da li firma čiji je osnivač ili suosnivač državljanin zemalja EU može da kupi poljoprivredno zemljište u Srbiji, već se samo propisuju uslovi za strance kao fizička lica.

Vlada Srbije uputila je Skupštini Predlog Zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o izmena i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim je predviđeno da državljanin zemalja EU može da kupi najviše dva hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji pod uslovom da je stanovnik određene lokalne samouprave u Srbiji 10 godina i da zakupljuje zemljište najmanje tri godine.

Osim tog uslova državljanin EU da bi kupio parcelu u Srbiji mora da poseduje i registrovano poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji i odgovarajuću mehanizaciju.

Ševarlić je za Betu rekao da je predlog izmena Zakon o poljoprivrednom zemljištu donet sa obrazloženjem da je bio na javnoj raspravi poljoprvrednih udruženja, ali je pitanje koliko su ona reprezentativna i šta su bili njihovi predlozi.

Ni reč od strane nauke i struke

Dodao je da sumnja da je Ministarstvo poljoprivrede uradilo uporednu analizu zakona koji regulišu prodaju poljoprivrednog zemljišta u zemljama EU i da je imalo u vidu primere dobre prakse.

Nauka i struka, prema rečima Ševarlića "nisu imale prilike da kažu svoju reč o izmenama i dopunama Zakona o poljoprirednom zemljištu".

U predloženim izmenama tog zakona ne pominje se, kako je rekao, ni kakva su prava građana sa dvojnim državljanstvom.

- Izmene zakona su neprecizne jer nije jasno da li uslovi za sticanje prava na kupovinu zemljišta važe kumulativno deset godina ili su rokovi različiti obzirom da možda ima i onih koji su ranije zakupili zemljište - rekao je Ševarlić.

Šta je sa mišljenjem EU

Dodao je da nema dokaza ni da li je dobijena saglasnost EU za predložene izmene zakona.

Ševarlić je istakao da je protiv prodaje poljoprivrednog zemjišta strancima i naveo da je Srbija mogla da sledi primer Mađarske koja je, iako je već bila članica EU, zabranila strancima da deset godina kupuju njihovo poljoprivredno zemljište, a zatim je promenila Ustav i trajno zabranila, a da Srbija "još nije otvorila ni sva poglavlja za pristupanje EU".

- Mogli smo da se ugledamo i na Poljsku koja ne dozvoljava strancima kupovinu poljoprivrednog zemljišta već samo zakup, a Danska dozvoljava kupovinu najviše 300 hektara - rekao je Ševarlić i dodao da će predloženi zakon ako bude usvojen biti u koliziji sa Ustavom Srbije koji zabranjuje da se zemljište prodaje strancima, zbog čega bi trebalo raspisati referendum.

Prostran: Uslovi za firme nisu navedeni

Poljoprivredni stručnjak Milan Prostran rekao je za Betu da je slabost predloženih izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu pre svega u tome što se i ne pominje da li će i pod kojim uslovima firme čiji su osnivači ili suosnivači stranci moći da kupe poljoprivredno zemljište u Srbiji.

Vlast se prema njegovim rečima pravda obrazloženjem da se moraju "pokriti" oni stranci koji su već kupili poljoprivredno zemljište preko firmi koje su registrovane u Srbiji.

Dodao je da bi predložene propise trebalo popraviti u skupštinskoj proceduri usvajanja tako što bi se strancima zabranila kupovina poljoprivrednog zemljišta a omogućio zakup.

Prostran se, takođe, zalaže za referendum o tome da li strancima treba prodavati poljoprivredno zemljište.

On je istakao da "nismo ni svesni šta će značiti mogućnost proizvodnje hrane za domaće stanovništvo u vreme klimatskih promena".

- Bojim se da će prodaja zemljišta biti i prodaja suvereniteta i stvaranje uslova za neku vrstu kolonijalizma - rekao je Prostran.

Nastavak na Blic...