Izvor: Politika, 08.Jul.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko „ne” ne bi nikoga potreslo
Za razliku od Grčke, koja može da odbije stezanje kaiša, Srbija nije članica evrozone i budućnost evra ne zavisi od nje
Na pregovorima u Briselu, gde se 29. juna premijer Aleksandar Vučić sastao sa zvaničnicima Evropske unije i pregovaračima sa Kosova – jedna stvar je svima bila zajednička. Svi učesnici dijaloga su, dok su pokušavali da nađu rešenje za otvorena pitanja na relaciji Beograd–Priština, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sve vreme gledali u mobilne telefone i pratili ono što se dešava u Grčkoj. Od epiloga grčke drame zavisila je sudbina Evrope.
Za Srbiju je taj 29. jun bio dan „D”, dok se sudbina Grka prelamala u nedelju, kada je na referendumu tamošnji narod glasao protiv mera stezanja kaiša na kojima insistira trojka (Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka).
Nakon što je grčki narod odbacio mere štednje, postavlja se pitanje da li i bi i Srbija mogla da krene tim putem. Postoji nebrojano razloga zašto je to u našem slučaju nezamislivo. Naš pregovarački kapacitet daleko je manji od grčkog.
Srbija nije članica evrozone i naše „ne” ne bi imalo nikakvog uticaja kada je o budućnosti evra reč. Takođe, Srbija nije ni članica EU i da se zbog naših razgovora sa kreditorima ne bi potresali evropski zvaničnici, jer budućnost Unije s nama nema nikakve veze.
U Srbiji nije na vlasti levica, od koje strahuju evropski zvaničnici, naročito zato što ona jača u zemljama EU, koje još nisu konsolidovale svoje javne finansije i koje bi mogle, inspirisane, Sirizom, da krenu grčkim stopama.
Prema rečima Vladimira Krulja, savetnika ministra za evropske integracije i profesora na univerzitetu u Luvenu (Belgija) sigurno je da srpski minister finansija Dušan Vujović nije u istoj poziciji kao i dojučerašnji grčki ministar Janis Varufakis.
– Pre svega treba istaći da je Grčka članica EU i evrozone, što Srbija nije. Grčka takođe ima specifične odnose i obaveze prema „trojci” i prema MMF-u kao velikom poveriocu. Opet, oni imaju i dva paketa pomoći od MMF-a, od kojih nijedan nije servisiran do kraja. Sa druge strane, Srbija nije zemlja koja može da računa na izdašnu finansijsku podršku koju ima Grčka. Srbija, za razliku od Grčke, ima veoma transparentnu komunikaciju o svojim javnim finansijama sa ključnim međunarodnim finansijskim institucijama, pre svega sa MMF-om, Svetskom bankom, ali i sa EU. Grčka već decenijama nije imala takvu situaciju. U jednom periodu Grčka je čak i krila stvarne podatke od Evropske komisije, a zatim je godinama Grčkoj ,,gledano kroz prste” kada su javne finansije u pitanju, a sve u cilju da joj se pomogne – objašnjava Krulj.
Kako kaže, nama je MMF potreban kao neka vrsta garancije za uspešno sprovođenje programa ekonomskih reformi, kao pozitivan signal za strane investitore, ali i bitan element za bolji kreditni rejting zemlje i bolje uslove za Srbiju na međunarodnom finansijskom tržištu.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da za Srbiju grčko „ne” konkretno znači veću kontrolu tokova kapitala iz grčkih banaka koje posluju kod nas i matica.
– Štediše u grčkim bankama ni u kom smislu nisu ugrožene jer NBS ima mehanizme kojima može da prati odliv novca iz zemlje. Razumem strah ljudi zbog naše loše istorije i svega što se devedesetih dogodilo sa starom deviznom štednjom, ali razloga za strah nema – kaže Đukić i dodaje da je druga dimenzija grčke krize za nas
pad vrednosti evra. Posledice su povećanje državnog duga (u dolarima) i jačanje švajcarca kao rezervne valute u kojoj svi investitori u svetu sada traže spas. Što opet nije dobro za sve one koji su zaduženi u toj valuti.
Po mišljenju Đukića i kreditori će sada morati da snose deo odgovornosti. Jer, ako je Mastrihtskim kriterijumima dozvoljeni nivo državnih dugovanja 60 procenata BDP i oni koji su pozajmljivali novac treba da snose odgovornost za to što je grčki dug dogurao do 180 odsto BDP-a. Toliki dug je, smatra Đukić, neodrživ i zato će rešenje morati da se potraži i u otpisu duga.
– Za Grke je evro već devalvirao, jer jedna valuta više ne vredi isto za one koji novac drže u banci i one koji imaju keš – poentira Đukić i kaže da je srpska pregovaračka pozicija sa MMF slaba i u političkom i u ekonomskom smislu.
MMF bi glatko odbacio naše „ne”, a pri tom mi smo već imali problema u saradnji sa Fondom, jer smo 2012. godine prekinuli aranžman sa njima.
Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije,
kaže da grčko „ne” za nas znači produžetak neizvesnosti. Jer, kako podseća, u Srbiji posluju četiri banke sa grčkim kapitalom, kao i kompanije u grčkom vlasništvu. Ostavku Janisa Varufakisa, grčkog ministra finansija Nikolić vidi kao deo taktike Aleksisa Ciprasa da sa kreditorima postigne kompromis.
– Ovo slavlje u Grčkoj zbog rezultata na referendumu je lažno. Varufakis je bio najveća prepreka za postizanje sporazuma. Već je bilo nekih nagoveštaja da on neće ostati na mestu ministra finansija, bez obzira na epilog referenduma. Varufakisovim odlaskom Cipras šalje poruku kreditorima da je glavna pretnja za postizanje dogovora otklonjena – zaključuje Nikolić.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
