Izvor: Večernje novosti, 19.Apr.2014, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporazum nije idealan, ali štiti Srbe
PARAFIRAN je pre godinu, proglašen istorijskim dostignućem, a njegovi potpisnici svrstani u red kandidata dostojnih Nobelove nagrade za mir. Sprovođenje Briselskog sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa slovilo je za „uslov svih uslova“ za početak pregovora Srbije o članstvu sa Evropskom unijom, za „pokaznu vežbu kako rešavati konflikte“, ali je taj isti dokument okvalifikovan i kao „čista predaja“ srpske teritorije. Najznačajniji deo Briselskog sporazuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << za Srbiju je formiranje Zajednice srpskih opština i oko njenog statuta i nadležnosti koplja će se tek lomiti. Prema rečima ministra za KiM Aleksandra Vulina, sve na šta se Srbija obavezala Briselskim sporazumom je i sprovedeno, a ZSO i integracija pravosuđa nisu stigli da zažive jer ih Priština nije prepoznala u svojim zakonima. Na pitanje „Novosti“ da li je protekla godina dala pokriće da se oni razočarani Briselskim sporazumom razuvere, on kaže: - Niko od nas neće reći da je sporazum sjajan. Ali uspeli smo da zaštitimo Srbe i promenimo međunarodnu percepciju tih Srba. Svi koji su verovali da ćemo dići ruke od KiM sada vide da to nismo učinili. Odgovor na ovo pitanje je i 52 odsto podrške na izborima koaliciji koja je sprovela sporazum, dok većina stranaka koje su nas proglašavale izdajnicima na KiM nije prešla cenzus.TROJKA PRED KOMITETOM U OSLU U PRISUSTVU šefa evropske diplomatije Ketrin Ešton, 19. aprila 2013. godine, ispod dokumenta koji je u 15 tačaka razvrstao zadatke obe strane, svoje potpise stavili su srpski premijer Ivica Dačić i predstavnik privremenih institucija na KiM Hašim Tači. Srpski i albanski kokus u Kongresu SAD poslali su u Oslo predlog da se briselskoj pregovaračkoj trojci dodeli Nobelova nagrada za mir. Najveća dobit sporazuma, iz ugla Vladete Kostića, predsednika GI „Srpska“, jesu znatno relaksiraniji odnosi Beograda i Prištine: - Sam kosovski politički sistem je trenutno nestabilan, pa verujem da će sve ići brže posle opštih izbora. Prvi korak ka potpunoj primeni dogovora bili su lokalni izbori, a oni vode ka kruni sporazuma: ZSO. Posle poverenja koje je „Srpska“ dobila na lokalnim izborima, na nju se iz Prištine drugačije gleda i glas Srba na KiM se jače čuje. Samom nastavku razgovora sa kosovskim Albancima i bivši šef pregovaračkog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović (DS) daje „plus“ i to doživljava kao produžetak politike njegove stranke. U pozitivne efekte svrstava to što Srbija nije izolovana i probleme rešava dogovorom, ali vidi i drugu stranu medalje: - Sporazumi o telekomunikacijama, energetici, sudstvu, civilnoj zaštiti imaju loših elemenata. Osim glavnog sporazuma u kome su opšta mesta, svi ostali dokumenti nisu dati javnosti na uvid. A razlog je što Vlada zna da to ni po čemu nije istorijski sporazum. Mi ga jesmo podržali, ali je on u suštini loš. ZSO je obećavana kao rešenje svih problema, a još je nema i očigledno je da na nju Beograd i Priština gledaju na sasvim drugačiji način. Osvrćući se na efekte ovog dokumenta u praksi proteklih 12 meseci, Milovan Drecun, šef Odbora za KiM u prethodnom skupštinskom sazivu, kaže za „Novosti“: - To je put posut trnjem ali se ide napred. Srbi na KiM su sigurniji, otvara im se ekonomska perspektiva, a izbegnuto je priznanje secesije jer je čitav proces statusno neutralan. Doneo je stabilnost političkih prilika u Srbiji, ojačao međunarodnu poziciju zemlje i otvorio put za sprovođenje reformi i put ka EU. Prema mišljenju Drecuna, sporazum nije imao loših strana i zbog njega će na dobitku biti i buduće generacije Srba i Albanaca: - Nekada smo se gledali preko nišana, a sada oružje ćuti i razgovaramo. Aktuelna faza dijaloga trebalo bi da se zaokruži do novembra kada šefu EU diplomatije ističe mandat, ali sudeći po paleti pitanja koja čekaju svoj red na stolu, briselski razgovori, moglo bi se reći, tek hvataju zalet. „Na čekanju“ su imovina i položaj SPC, potencijalni „Brisel 2“ i „Brisel 3“. MNOGO POZITIVNIH PROMENA GODIŠNjICU potpisivanja Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine evropska administracija dočekala je maksimalno okrenuta gašenju ukrajinske krize. Veliki deo napora EU usmeren je sada na istočno susedstvo, ali u sedištu Evropske službe za spoljne akcije uveravaju da za to vreme dijalog nije bio zapostavljen, da tehničke grupe rade na implementaciji i da se redovno održavaju kontakti s Beogradom i Prištinom. Ove godine održane su i tri runde, 27. januara, 12. februara i 31. marta. - Dijalog i aprilski dogovor su doneli mnogo pozitivnih promena. Rad mora da se nastavi - izjavila je za „Novosti“ povodom godišnjice portparol visokog predstavnika Maja Kocijančič. G. Č.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
