Izvor: Blic, 28.Maj.2017, 07:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKA DEŽELA Slovenci sve više odlaze iz zemlje, a vrata se otvaraju za Srbe, ali POD JEDNIM USLOVOM
U poseti Ljubljani "Blic" je imao priliku da razgovara sa Aleksandrom Sašom Banjanac Lubej, nekadašnjom novinarkom srpskih medija, a sada urednicom i voditeljkom na slovenačkoj državnoj televiziji. Otkrila nam je dobre i loše strane života u Sloveniji, članici EU, kakvi su Slovenci i šta misle o Srbima.
Saša Banjanac Lubej vodi emisiju koja se zove "NaGlas!", što istovremeno znači i reći nešto glasno, ali i znači i "naglasak", a teme su ljudi koji potiču sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prostora bivše Jugoslavije, a žive i rade u Sloveniji.
Kakav je odnos Slovenaca prema došljacima?
-Taj odnos je dvojak. Ljude koje poslodavci u Sloveniji zovu da dođu, to se posebno odnosi na lekare, programere, stručnjake koji su potrebni, odnos prema njima je pozitivan. Svakako su ljudi iz medicinske, farmaceutske i programerske struke ovde potrebni i nalaze na otvorena vrata, jer treba znati da je tek pre nekoliko godina otvoren fakultet za medicinu u Mariboru, jedino je Ljubljana imala studije medicine. Naravno uvek ima i problema, naročito sa nostrifikacijom, čiji postupak može dugo da traje. S druge strane, Slovenija se nije navikla na činjenicu da u poslednjih desetak godina u nju dolazi visokoobrazovana radna snaga. Ona ima tradiciju primanja radne snage sa niskim obrazovanjem, to su uglavnom radnici iz Bosne, koji ipak sada manje i dolaze. Ono što ja primećujem je da se struktura ljudi promenila, a da se Slovenija nije još uvek snašla i ne shvata kako najbolje može da iskoristi potencijalne nove radne snage.
Koliko ovde ima posla za visoko obrazovane?
Zavisi od struke. Posla za lekare nema u Ljubljani, već u krajevima koji su zabačeniji. Ne mogu reći ljudima dođite u Sloveniju, ovde vas čekaju radna mesta. Da, čekaju vas, ali ona koja Slovenci ne žele da uzmu u krajevima koji su zabačeni, loše povezani, nemaju javnog saobraćaja. Oni ambiciozni Slovenci odlaze u druge zemlje EU, gde su više plaćeni, pa u tom smislu Srbi dolaze kao jeftinija radna snaga koji opet u odnosu na Srbiju ovde imaju mnogo veće plate, ali ono što doseljenici zaboravljaju je to da su ovde jako visoki troškovi jer je mala zemlja i nema mnogo konkurencije
Kolika je prosečna plata u Sloveniji i kakav život je moguć sa njom?
Tu je negde oko 1.000-1.100 evra i sa njom može da se preživi, ali ne može se sebi priuštiti mnogo toga, može se ići na more i skijanje, ali su ta putovanja uglavnom skromnija. Od te plate ne ostaje mnogo. Prosečna penzija je oko 500 evra, od toga može da se preživi, ali hrana je jako skupa, to je valjda neka pozitivna nula. Ovde može da se vodi solidan, pristojan život, ali daleko je to od nekog života na visokoj nozi. Ono što je dobro u Sloveniji jeste organizovana prehrana za decu u vrtićima i osnovnoj školi. Oni imaju topli obrok i to je tako u svim gradovima. Skupe su škole, ali znamo da će deca imati i doručak, voće za užinu i ručak, pa i drugu užinu. To je jedna konkretna velika prednost ovdašnjeg socijalnog sistema. Treba reći i da su umreženi svi podaci o primanjima roditelja, po čemu se određuje koliko za koje dete treba da se plati ili će biti oslobođeni od plaćanja neke od usluga u školi.
Koliko ste zadovoljni životom u Sloveniji?
Zadovoljna sam jer mogu da se bavim svojim poslom, novinarstvom koje volim i shvatam kao način života. Došla sam ovde zbog udaje, ali je to postalo i moj profesionalni izbor. Pre sam radila kao dopisnik BK televizije, Dnevnog telegrafa i drugih srpskih pa i crnogorskih medija. Put me je doveo na Radio-televiziju Slovenije i tu sad uređujem emisiju „Na glas“ koja se bavi upravo pitanjima ljudi sa prostora bivše Jugoslavije koji nemaju priznat status manjine ali su prilično brojni. Ima ih oko 200-250.000. Te brojke su nezvanične, jer Zavod za statistiku više nema obavezu da ispituje ljude o nacionalnoj pripadnosti. To je otprilike 10 odsto stanovništva. Pre nekoliko godina je izglasana rezolucija kojom se priznaje da postoje ove zajednice i da treba gajiti i podsticati njihovu kulturu, ali se ništa ne dešava na pitanju konkretnog finnasiranja tih društava, zajednica, medija kao dela te kulture. Postoje naravno sredstva, ali se ona dele pojedinačnim društvima i mala su.
Da li Slovenci imaju stereotipe prema Srbima?
Slovenci vole Srbe, prilično smo slični. Slovenci su više organizovani, a Srbi opušteniji. Tako da bismo u situacijama kada treba da budemo organizovani, mogli da se ugledamo na Slovence, a oni na nas kada treba da budu opušteniji i da improvizuju, jer smo mi majstori kad treba da se improvizuje.
VIDEO: pogledajte kakav je ktitor Tomislav Nikolić!
Koliko je teško naučiti slovenački jezik?
Meni je bilo lakše jer mi je suprug pomogao, a i svekrva mi je profesor slovenačkog, tako da sam bila okružena tim jezikom i bilo mi je prirodno da u novom okruženju naučim novi jezik. Bila sam svesna da je to država koja je bila deo Jugoslavije, ali nisam došla tu sa mišlju da ću ja da pričam srpski i da svi moraju da me razumeju. Mislila sam kako idem da živim u stranoj zemlji, a Slovenija je krajem 1995. godine kad sam došla u nju bila već strana zemlja i trudila sam se da naučim jezik. Sada mnogi ni ne primećuju da mi to nije maternji jezik.
Kakav je sada rejting Zorana Jankovića, gradonačelnika Ljubljane, čoveka srpskog porekla?
Ljubljančani cene ono što je on uradio za grad. Ljubljana je ovako lepa uglavnom zahvaljujući njemu. Do pre 10-ak godina, autobusi su prolazili tromostovljem, grad je bio pust, nije bilo ovoliko prodavnica. Međutim, on je to promenio, mnoštvo objekata je izgrađeno i renovirano zahvaljujući njemu. Ipak, mnogi mu osporavaju način na koji je to ostvario, ali ništa od onoga za šta je sumnjičen nije dokazano na sudu.
Šta je specifično za Slovence i slovenačku kulturu?
Slovenci su veoma kulturan narod, dosta čitaju, dosta analiziraju, ne skaču na prvu loptu. To je ono što mi se dopada kod njih u odnosu na Srbe. Mi smo uvek glasni, najpametniji, megalomani. S druge strane, Slovencima nedostaje samopouzdanja. Slovenija je još uvek mlada država, ali su se kao nacija i oblikovali kroz kulturu. Zanimljivo je to da doskora u Sloveniji nisu bili razvijeni kolektivni sportovi, ali i to se sada menja. Imamo jedan "bum" pre svega u rukometu zahvaljujući Veselinu Vujoviću, sa kojim je reprezentacija osvojila treće mesto na svetskom prvenstvu. Tako da je on sada novi "bog". Osim toga FK Olimpiju sada drži Milan Mandarić i svi treneri uglavnom govore srpski, u tom smislu je Slovenija otvorena za profesionalce koje same nema. Slovenci vole i našu muziku – Bajagu, Balaševića, narodnjake. Jedna od slovenačkih specifičnosti je i vezanost za kuću, svi vole da grade svoje kuće. Problem je što se ti ljudi dosta žrtvuju da bi izgradili kuću, a kada im deca odrastu i odsele se, ostane sam bračni par u trospratnici na primer. To se često vidi u Prekmurju gde je teška socijalna situacija, ljudi su siromašni a žive u velikim kućama koje ne žele da prodaju ili nemaju kome. Jedan od uzroka za to je i činjenica da u Sloveniji ne postoji porez na imovinu.
Da li bi Ljubljana mogla da postane Zelena prestonica Evrope, da nije Slovenija u EU?
Teško. EU ima fondove i taj "know how" bez kojih se ne može dovoljno uraditi. Ipak, Slovenija jeste zelena destinacija. Sticajem okolnosti upravo sam završila portret Uroša Macerla, Slovenca koji je dobio Goldmanovu nagradu za zaštitu životne sredine koja je važna koliko i Nobelova nagrada u književnosti. On se više od 10 godina borio "Lafarža". On je njih zaustavio jer su tu poslovali onako kako nisu smeli. Kupili su cementaru u Trbovlju i u tom regionu su spaljivali otpad za pravljenje cementa. Ljudi su u tom regionu dosta oboljevali or raka i plućnih bolesti. Profit je bio na sve strane, spaljivali su gume i plastiku. Zašto je dobra EU. Zato što ti kaže šta moraš da radiš. Ne možeš da puštaš te otrove u podzemne izvore vode, to mora da se zaštiti.
U Srbiji se mnogi plaše da će, kada uđemo u EU, malim proizvođačima biti onemogućeno da prodaju svoje proizvode. Da li je to istina?
Ne, takva histerija je vladala i ovde. To samo znači da neće smeti da prodaju pored pijace iz kola recimo prasiće, pa da se ljudi razbole. Biće neophodne deklaracije, da se zna ko je i u kakvim uslovima to proizveo. Generalno su ljudi svesni da im se ulaskom u EU povećalo tržište. Nakon raspada Jugoslavije je 90 odsto slovenačkih firmi ostalo bez tržišta, sada su dobili veliko tržište i zbog toga što su u EU i što su uveli evro.
VIDEO: Prvo diplomiraš, onda se prekvalifikuješ, pa kažeš, ZBOGOM SRBIJO!
.jpg)
