Izvor: Blic, 24.Apr.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija "pokvarila rođendansku žurku" u Pragu
Samit država Istočnog partnerstva – Evropske unije i bivših sovjetskih republika, počeo je popodne u Pragu, pozivom češkog predsednika Miloša Zemana zemljama Partnerstva da učine sve što je moguće na smirivanju tenzija u Ukrajini, zemlji koja je takođe članica tog projekta.
Istočno partnerstvo je projekat saradnje EU sa šest bivših sovjetskih republika, koji je pokrenut pre tačno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pet godina, a samitom u predsedničkoj palati u Pragu obeležava se ta godišnjica.
Analitičari, međutim, ocenjuju da je taj projekat već propao, a AFP konstatuje da je Rusija "pokvarila rođendansku žurku" Istočnog partnerstva.
Kako je prenela češka agencija ČTK, Zeman je predložio da Istočno partnerstvo ponudi posredovanje sukobljenim stranama u Ukrajini jer, kako je ocenio, toj zemlji preti ili ruska invazija ili građanski rat.
- Trebalo bi da razmislimo kako bi Istočno partnerstvo moglo da doprinese smirivanju sukoba u Ukrajini gde je na delu, smatram, ili pretnja stranom invazijom, ili građanskim ratom - ukazao je on.
U Prag su danas doputovali predsednici Jermenije, Azerbejdžana, Gruzije i Moldavije, šef ukrajinske diplomatije, kao i lideri Češke, Austrije, Litvanije, Poljske i Slovačke. Belorusija bojkotuje skup pošto njen predsednik Aleksandar Lukašenko nije pozvan.
Kako navodi AP, ideja Istočnog partnerstva je za EU značila "inspirisanje demokratskih promena" bivšim komunističkim zemljama, da bi se region istočno od granica Unije pretvorio u stabilno i napredno demokratsko društvo. EU je bivšim sovjetskim republikama istovremeno obećala sporazume o slobodnoj trgovini, bezvizni režim za putovanja...
Događanja u Ukrajini poslednjih meseci sve su to dovela u pitanje, pošto je Rusija pokazala da se neće složiti sa pokušajima Zapada da se proširi u strateški ruski region.
- Projekat istočnog partnerstva, onakav kakav je stvoren pre pet godina, sad je zapravo u ruševinama - smatra Petr Kratočvil, direktor praškog Instituta za međunarodne odnose.
Po njegovim rečima, nedostatak podrške 28 država EU i korupcija u bivšim sovjetskim republikama važni su faktori tog propadanja, ali najvažniji je napor Rusije od 2012. godine da "intenzivira borbu protiv širenja uticaja EU u regionu, a naročito protiv istočnog partnerstva".
Slavomir Debski, direktor varšavskog Centra za poljsko-ruski dijalog i razumevanje, kaže da se "s vremena na vreme može čuti u EU da je Istočno partnerstvo bilo greška, jer je isprovociralo Rusiju da deluje agresivno".
- Oni koji iznose takva mišljenja ne shvataju da se Rusija ne bori za ovu ili onu politiku EU, već protiv demokratskog sistema koji se odražava u celokupnoj aktivnosti EU - konstatuje on.
Češki ministar: Jasna sumnja u intervenciju Rusije u istočnoj Ukraijini
Povodom skupa u Pragu i događanja u Ukrajini, oglasio se i šef češke diplomatije Lubomir Zaoralek, koji je upozorio da bi ekonomski rat sa Rusijom ozbiljno naudio ne samo Rusiji, već i drugim zemljama u regionu i EU.
Kako je objasnio češkoj agenciji ČTK, događaji u istočnoj Ukrajini izazivaju jasnu sumnju da Rusija tu inteveniše, ali još nema razloga za uvođenje ekonomskih sankcija EU protiv Moskve. Zaoralek je dodao da ne očekuje da će ruska armija direktno izvršiti invaziju na istoku Ukrajine - kao što je to učinila na Krimu.
ČTK podseća da je EU uvela "ciljane sankcije" za tridesetak Rusa i predstavnika Krima, kojima je zabranjen ulazak u Uniju, a njihova imovina u EU je zamrznuta. EU planira da uvede ekonomske sankcije samo ako ruske trupe pređu istočnu ukrajinsku granicu. A to se, konstatuje Zaoralek, najverovatnije još nije desilo.
Zaoralek je istakao da cilj EU ne može biti da ekonomski uništi Rusiju.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
