Izvor: Politika, 03.Jul.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum podelio Grke
Poslednji govor premijera Ciprasa i opozicionih lidera pred nedeljni izlazak na birališta
Od našeg dopisnika
Atina – Na ulice Atine, Soluna i drugih grčkih gradova izašli su demonstranti različitih ubeđenja. Jedni nose transparente sa porukom „Ostanimo u Evropi”, drugi traže još jedno veliko, istorijsko – „ne”. Ima i onih koji pale zastavu EU.
Grci su kao nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do sada podeljeni: na one koji će glasati protiv mera štednje koje, kao uslov za finansijsku pomoć, traže poverioci, i one koji će im reći „da”, uvereni da je to jedini siguran put da ostanu u EU i monetarnoj uniji. Pripadnici Komunističke partije su na mitingu poručili da ne žele da se opredeljuju ni za jedne ni za druge.
Premijer Cipras veruje da će Grčka posle referenduma ostati jedinstvena jer je to, kako je rekao, „put da se prevaziđu privremene poteškoće”.
„Glasanje protiv mera poverilaca omogućiće naciji da ide napred sa optimizmom, da ostane u Evropi, ali i da prosperira, da na kvalitetnijoj osnovi pregovara”, poručio je Aleksis Cipras i još jednom upozorio sunarodnike da, izlazeći na referendum, oni ne glasaju za ostanak u evropskoj zajednici i monetarnoj uniji ili za izlazak iz njih, već da samo, ukoliko glasaju protiv mera štednje poverilaca, stvaraju bolje uslove za nove pregovore.
„Pregovor sa poveriocima neće biti moguć ako se odlučite za njihove uslove, ali ako odgovor bude ’ne’, već sledećeg dana biću u Briselu i za 48 sati imaćemo sporazum”, uveren je premijer Grčke, koji smatra da su zatvorene banke, redovi ispred bankomata i penzioneri koji satima čekaju penzije „sramota partnera u evrozoni, koji su vršili pritisak na Evropsku centralnu banku da zamrzne fondove podrške grčkim bankama”.
Opozicioni lideri Ciprasa u svojim govorima nisu štedeli, opisujući situaciju u kojoj se našla Grčka kao katastrofu i sramotu koju će zabeležiti istorija.
Bivši premijer Antonis Samaras, lider Nove demokratije, poručuje da „Cipras zemlju vodi u bankrot” i da je direktno odgovoran za zatvaranje banaka.
„Sa politikom levičarske vlade gubimo 35 milijardi iz evropskih fondova koje su bile namenjene kao pomoć našem narodu, koji je zbog mera štednje mnogo propatio”, poručuje Samaras i zaključuje da se Grčka danas nalazi u najgoroj poziciji u poslednjih nekoliko decenija.
Lider partije centra Potami Stavros Teodorakis apeluje na formiranje nove tehničke vlade koja će umeti brzo da postigne sporazum sa poveriocima i omogući otvaranje banaka, s tim da Cipras bude u njoj.
Međutim, ministar finansija Janis Varufakis je već najavio da on, u slučaju nepovoljnog ishoda glasanja na referendumu, ne namerava da ostane u vladi, ali da je spreman da pomogne u traganju za najboljim rešenjem.
„Sporazum sa poveriocima će biti postignut u svakom slučaju, bez obzira na ishod na referendumu, s tim što će glas za mere štednje poverilaca voditi lošem sporazumu”, smatra Varufakis.
Grci imaju vremena da do sutra razmisle i nijedna prognoza ne može s stopostotnom sigurnošću predvideti njihovo raspoloženje kada se budu našli ispred glasačke kutije. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je, bez obzira na dramatičnu situaciju sa bankama i isplatama penzija, nacija podeljena i da će nijanse odlučiti. Uz to, uvek postoji i momenat prkosa, tipičan za balkanske narode, koji može, nezavisno od logike i problema sa kojima će se Grčka suočiti ako ostane bez evropske pomoći, odigrati presudnu ulogu.
Iz razgovora sa Grcima stiče se utisak da su mnogi nesigurni šta da urade jer će zbog odluke koju donesu jednom biti ili ponosni ili će ih biti sramota.
Vaš izveštač prisustvovao je sceni kada je devojčica, slušajući razgovor starijih, iznenada upitala: „Čiko, a kako ćete vi glasati?”
Evropa ih upozorava da se „ne igraju”. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker apeluje na Grke da razmisle jer će „ne” predlozima poverilaca dramatično ugroziti pregovaračke pozicije. Junker podseća da je važenje programa o finansiranju prestalo, da pregovori počinju od nule i da će „ne” ozbiljno dovesti u pitanje način i ishod pregovora.
„Oni će postati mnogo teži. Čak ako Grci odluče da zaokruže ’da’, proces pregovaranja se neće odvijati ni jednostavno ni brzo”, upozorio je Junker.
Pozitivan odgovor bi bio poruka, politički signal Evropi da Grčka želi rešenje problema, tesnu saradnju sa ostalim zemljama evrozone, izjavio je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis i zaključio da je „rešenje u rukama grčkog naroda”, uz opasku da će vrata za pregovore i dalje ostati otvorena.
„Mi činimo sve da Grčka ostane u evrozoni i bilo bi sigurno bolje da smo prethodni program finansiranja produžili pre nego što se završio. Jer, i u najboljem scenariju, ukoliko se usvoji treći paket pomoći za Grčku, da bi on stupio na snagu, moraće da prođe nekoliko nedelja”, izjavio je Dombrovskis u izjavi nemačkom listu „Velt”, čije pisanje prenose ovdašnji mediji.
Predsednik Evrogrupe Jerun Dejselblum upozorava da bi grčko „ne” gurnulo Atinu i EU u težak položaj i da ne bi ojačalo pregovaračku poziciju, kao što to misli grčka vlada. Dejselblum misli da će referendum u stvari jasno pokazati da li su Grci spremni da prihvate oštre mere kako bi ostali punopravni članovi monetarne unije.
Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, kaže da je njegovo poverenje u grčku vladu „opalo do samog dna i da se nada da će Ciprasova vlada podneti ostavku posle referenduma”.
Po njegovim rečima, evropski partneri bili bi spremni da sarađuju sa tehničkom vladom koja bi se formirala u slučaju neuspeha Ciprasovog „ne” jer je reč o „nepredvidivom lideru koji manipuliše grčkim narodom na način koji ima bezmalo demagoške karakteristike”, prenose grčki mediji Šulcovu izjavu „Handelsblatu”.
Grci su očajni: u bankomatima je sve manje novca, penzioneri padaju u nesvest jer stoje u redovima na ulici, a temperatura je visoka. Svi su u strahu jer je danas poslednji „radni dan” banaka, koje su isplatile samo deo penzija od 120 evra. Međutim, niko ne zna šta Grčku čeka u ponedeljak, kada će banke i bankomati biti zatvoreni. Na koliko dugo, nema odgovora. Stručnjaci kažu da bez sporazuma sa poveriocima nema otvaranja banaka i da će, ukoliko ga ne bude, sledeći put raditi sa – drahmama.
U najboljem slučaju, i da se vlada dogovori sa poveriocima, moraće da prođe najmanje dve nedelje dok ceo mehanizam ne počne opet da radi. Grci će se snalaziti kako budu mogli. Prodavnice su ozbiljno ispražnjene, nema benzina, nema uvoza, nema platnog prometa. Poslednja izjava Evropske centralne banke ne ohrabruje. Rukovodstvo će se sastati u ponedeljak i, u zavisnosti od rezultata referenduma, odlučivati može li i hoće li produžiti sa podržavanjem likvidnosti grčkih banaka kroz mehanizam „Ela”.
„’Da’ na referendumu bi znatno olakšalo naš posao i omogućilo dalje funkcionisanje pomoći”, izjavio je potpredsednik ECB Viktor Konstancio.
Ocena stanja koju daje MMF uliva tračak nade, ali uz opasku da je data pre nego što je Atina dospela u docnju sa isplatom rate od 1,6 milijardi evra. Ipak, MMF smatra da će Grčkoj biti potreban otpis duga i 50 milijardi evra nove finansijske pomoći od oktobra ove godine do 2018. MMF navodi da kreditori moraju Grčkoj ponuditi smanjenje kamatne stope i duže periode otplate.
Atina: 25.000 ljudi na skupu „ne”, 20.000 na skupu „za"
ATINA – Dva rivalska skupa u centru Atine okupili su oko 25.000 protivnika programa međunarodnih kreditora za spas Grčke i oko 20.000 onih koji će na predstojećem referendumu u nedelju glasati za te mere.
Okupljenima na skupu podrške glasu „ne”, na trgu Sintagma ispred parlamenta, kasnije će se obratiti grčki premijer Aleksis Cipras, prenela je agencija AFP.
Demonstranti koji podržavaju program kreditora, koji su se okupili ispred stadiona „Panatinaikosa”, samo 800 metara udaljenom od trga Sintagma, uzvikuju proevropske slogane, upozoravajući da bi posle referenduma Grčka mogla da napusti evrozonu.
Grčka policija sukobila se večeras sa demonstrantima na skupu na kojem su se okupili protivnici sporazuma sa međunarodnim kreditorima, a u jednom trenutku su policajci bacili i šok bombe, objavili su grčki mediji.
Sa policijom se na trgu Sintagma sukobilo nekoliko desetina demonstranata, koji su uglavnom bili obučeni u crno i nosili su kacige, ali su se sukobi ubrzo smirili, preneo je Rojters.
Sa druge strane, britanski list „Gardijan” dovodi u pitanje da li je na trgu Sintagma zaista bilo sukoba policije i anarhista, pozivajući se na izveštaje ljudi sa lica mesta, koji na društvenim mrežama objavljuju da se skup odvija mirno. Tanjug
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
