Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Apr.2016, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvaranje poglavlja - ko u klin, ko u ploču
Da nije hrvatskog uslovljavanja, moglo se desiti da u pregovaračkom procesu između Srbije i EU poglavlja 23 i 24 budu otvorena već za koji mesec - pretpostavlja se u junu. No, pošto se to hrvatsko uslovljavanje izgleda ne može izbeći, više nije u pitanju samo dalji tok pregovaračkog procesa, već - po svemu sudeći - i ono malo diplomatskog mira koji postoji između dve države.
Kao članica >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << EU, Hrvatska otvaranje pregovaračkog poglavlja 23 sa Srbijom uslovljava garancijama za zastupljenost hrvatske nacionalne manjine u Skupštini, boljom saradnjom s Haškim tribunalom i, pre svega - ukidanjem regionalne nadležnosti srpskog suda za ratne zločine. O tome je na ovom mestu već bilo reči.
Međutim, i posle višenedeljnih tenzija u vezi sa komšijskim ultimatumom, predstavnik Hrvatske u Komitetu za proširenje u Briselu, ove je nedelje saopštio da "nema uputstva" iz Zagreba, što praktično znači da je - kako izveštava RTS - "odluka ponovo odložena, a pitanje podignuto na najviši politički nivo".
Razni se svet u poslednja dva dana oglasio po tom pitanju: od Evropske komisije, preko pojedinih država članica EU, do domaćih eksperata - gde se svi, kao po pravilu, nadaju raspletu i nastavku pregovaračkog procesa.
Dve su izjave, međutim, odudarale od svih ostalih i vrlo slikovito ilustrovale koliko su duboki balkanski jazovi, koliko su oštri i nekontrolisani balkanski jezici, ali i koliko će truda, vremena i snage biti potrebno ne samo da se Srbija uvede u Uniju, već i da oni koji je tamo budu sačekali, i oni koji će ući posle nje, počnu da razgovaraju kao ljudi.
Najpre se 7. aprila oglasio prvi potpredsednik hrvatske Vlade Tomislav Karamarko s izjavom koja je na prvi pogled smirena i razložna: objasnio je čovek da "Hrvatska neće blokirati Srbiju na ulasku u EU", da ona želi da razvija "dobre odnose sa susedima" i da želi da se "granice EU pomere još više na istok" i u tom smislu. On je, međutim, istovremeno upozorio da se pritom "moraju zadovoljavati standardi koje nameće EU", kao i da "Srbija ne može da figurira kao mini Hag".
Nije Karamarko objasnio kako to da je Hrvatska jedina koja smatra da Srbija nije zadovoljila evropske standarde, kako to da čak jedanaest zemalja članica ima slične zakone o univerzalnoj nadležnosti sudova za ratne zločine, kako to da se niko osim Hrvatske nije usprotivio otvaranju poglavlja 23.
No, nažalost, priča se nije završila na suštinski pretećoj Karamarkovoj poruci. Prek po običaju, ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić oglasio se samo nekoliko sati kasnije. Odgovarajući na "prozivku" s one strane granice, istakao je da Srbija "nikoga neće moliti i ponižavati se", niti će dozvoliti da je neko ponižava raznih uslova iz bilateralnih odnosa sa pojedinim zemljama, "a posebno kada je reč o Hrvatskoj".
Nije, naravno, izostavio da pomene ćirilične table i ustašku NDH, potencirajući valjda kako u ovom već tradicionalnom međudržavnom duelu ni Hrvatska nije nevina.
Ostalo je nejasno da li je Ivica Dačić to što je rekao izgovorio u afektu, ili po nečijem diktatu - da ne bude da je to državni stav, ali da se Hrvatskoj da do znanja da se Srbija ni ovaj put, kao ni toliko puta u skorijoj istoriji, "saginjati neće". Obe varijante podjednako su tragične za sve one koji direktno ili indirektno zavise od onoga što će izgovoriti ovaj ili onaj politički lider. Ako je to rekao u afektu - strašno je da jedan ministar takav afekat sebi uopšte dozvoljava. Ako mu je neko rekao da kaže to što je rekao - strašno je što u Srbiji očigledno nema "hladne glave" koja će bar pokušati da primiri uzavrele strasti.
Otvaranje ovog ili onog poglavlja nije trenutak u kojem bi Hrvatska trebalo da se postavlja kao superiorna moralna učiteljica, a još manje trenutak u kojem Srbija - kao država koja kuca na evropska vrata - sebi može da dozvoli luksuz besa ili arogancije. To je, ili bi bar trebalo da bude, deo prirodnog procesa u kojem jedna država menja sebe nabolje, i uz pomoć drugih članica, postaje ravnopravni deo Unije. Na dobrobit svih.
Ima li nekog u Briselu, Berlinu ili bilo gde na svetu ko bi jednu tako jednostavnu stvar mogao da objasni Karamarku, Dačiću i ostalim regionalnim "Dačićima"? Postoji li neko na planeti, da nam skrati ove muke?
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
