Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Nov.2015, 15:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mogerini: EU daje tri milijarde evra za izbeglice, ne za Tursku

Vođi Evropske unije danas će na sastanku u Briselu s turskim premijerom Ahmetom Davutogluom ponuditi "početnih tri milijarde evra" Ankari da zbrine više od dva miliona izbeglica u Turskoj, ali i da zatvori granice za dolazak migranata i terorista u Evropu i primi nazad migrante koji su iz Turske krenuli u EU, a ne mogu dobiti azil.

"Te pare >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << nisu za Tursku, već za izbeglice", rekla je visoka predstavnica EU Federika Mogerini, povodom opaski političara i medija da Ankara očekuje još tri milijarde evra za godinu dana i sumnje da će turska vlast moći ili hteti da sprovede zahteve EU.

Turska, članica NATO i zemlja na sredokraći sukoba u Siriji i Iraku, zapadnim saveznicima potrebna je i za delotvorno razbijanje i konačno uništenje ekstremista Islamske države Iraka i Sirije.

Ankara se našla i na udaru optužbi da pomaže neke islamiste unutar Sirije, švercuje naftu Islamske države i dopušta krijumčarima da uz ogromne zarade preko granice u Grčku, dakle EU, prebacuju stotine hiljada migranata, među kojima su bili i neki teroristi koji su počinili pokolj 13. novembra u Parizu.

Visoki diplomatski izvori su novinarima u Briselu rekli da to nije "truli kompromis", već da je "Evropa prisiljena i da delom stavlja u stranu svoje vrednosti da bi ostvarila hitne i suštinske interese usred krize s migrantima i suočena s terorističkim napadima i opasnošću".

"Početnih" tri milijarde evra za nagodbu s Ankarom treba da prikupe sve članice EU, u skladu sa svojim bogatstvom - društvenim bruto proizvodom, ali Mađarska i Hrvatska odbijaju da daju novac u tu svrhu, a vode se i rasprave da taj novac ne bude računat kao deficit u budžetima članica Unije.

Ankara traži za uzvrat da EU uvede režim bez viza za turske državljane, a evropska dvadesetosmorica su zasad bili voljni da takvu olakšicu daju samo za poslovne ljude, studente i slične kategorije putnika.

Problem je što Turska koju EU ne smatra "bezbednom zemljom" sa stanovišta vladavine prava i temeljnih sloboda, mora prihvatiti sporazum o readmisiji, prihvatanju nazad onih koji ne dobiju azil u Uniji.

Turska zahteva i da se obnove i ubrzaju pregovori o članstvu s EU, koji su godinama u zastoju zbog velikih zamerki Evropljana na vladavinu zakona, građanskih i manjinskih sloboda i gušenja nezavisnih medija.

Godišnji izveštaj Evropske komisije o stanju demokratije u Turskoj je bio veoma nepovoljan, što je izazvalo veliko negodovanje Ankare.

Nemačka, Francuska i Austrija su posebno jasno stavljale do znanja da bi puno članstvo Turske bilo neprihvatljivo jer bi uzdrmalo institucije EU, dok je Ankara optuživala EU da je protiv Turske zato što je muslimanska zemlja.

I politički krugovi, poneke vlade i mediji u EU su naročito u poslednje vreme oštro kritikovali turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana za uvođenje autoritarne vlasti, delimičnu islamizaciju zemlje, nastojanje da se uguši svaki zahtev kurdske manjine za veća prava.

Zatvaranje urednika glavnog turskog opozicionog lista Džumhurijet je dobilo veliki publicitet u evropskoj javnosti, isto kao i ubistvo viđenog kurdskog advokata.

EU i Ankara popodne u Briselu treba da usvoje "akcioni plan" i rokove jasnih i zahtevnih koraka da se zaustavi nekontrolisani priliv imigranata preko Turske u Evropu, da turske vlasti hapse i kažnjavaju krijumčare izbeglica i migranata, zatvore granicu prema Siriji i Iraku za teroriste i migrante koji ne beže od rata, već dolaze iz materijalnih razloga.

Iako se očekivalo, u Brisel danas nije došao turski predsednik i neki zapadnoevropski mediji ocenjuju da je Erdogan zapao u izvesnu međunarodnu izolaciju posle, za mnoge spornog, obaranja ruskog aviona na sirijsko-turskoj granici i "usaglašavanja" vojnih udara nekih zapadnih zemalja s Rusijom, kad je reč o ključnim ciljevima nanošenja poraza ekstremistima Islamske države.

Za Erdogana se, smatraju i evropski diplomatski izvori u Briselu, situacija iskomplikovala pošto je Francuska ne samo ušla u neku vrstu vojne koalicije s Rusijom, već stavila do znanja da se, uz strategiju političkog procesa u Siriji moraju objediniti sve oružane snage, uključujući vojsku vlade u Damasku, koje se na terenu bore protiv ključnog uzroka zla, Islamske države.

Za Ankaru je to veoma nepovoljan zaokret, jer je cilj Turske uništenje režima Bašara el Asada i stvaranje "zone bezbednosti", odnosno turskog protektorata na severozapadu Sirije, uz uništenje svih nastojanja Kurda da tamo i unutar Turske uspostave bilo kakvu autonomiju.

Kurdi su, međutim, za Francuze i druge zapadne sile, uključujući SAD, kao i Ruse važan činilac za bitku na terenu protiv ekstremista Islamske države koji izvoze terorizam u Evropu.

Jer Zapad nikako ne želi da u bitku s Islamskom državom uključi i svoje kopnene trupe, a bez toga nema konačnog poraza islamskih ekstremista, uz uslov da neke moćne muslimanske zemlje i Turska obustave slanje oružja i novca islamskim ekstremistima Siriji i da ne trguju ilegalno naftom koju im prodaje Islamska država.

Francuski list Figaro, pošto su turski lovci oborili ruski avion, na naslovnoj strani napisao je da "Turska više nije saveznik", dok je nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel rekao da je "Erdogan postao nepredvidiv... s njim se ne može računati".

Nastavak na NoviMagazin.rs...

Nezavisne Novine: Mekel na samitu u Briselu o izbjegličkoj krizi: Turska ima pravo da očekuje pomoć EU

Beta: EU i Turska će sprečiti masovni priliv imigranata