Izvor: Blic, 08.Mar.2012, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mario Monti za "Blic": Srbija je na dobrom putu
Ukoliko Beograd nastavi da se zalaže kao što je to i do sada činio, realno je očekivanje predsednika Tadića da Srbija do kraja godine dobije datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Italija će i dalje biti uz Srbiju, snažno podržavajući, u Briselu i sa našim partnerima, argumente koji vode brzim evropskim integracijama Beograda. Srbija pripada evropskoj porodici i mi je sa poverenjem očekujemo - kaže u ekskluzivnom intervjuu za „Blic“ Mario Monti, premijer Italije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji danas predvodi delegaciju svoje zemlje na samitu Srbija-Italija.
On navodi da je sa velikim zadovoljstvom pozdravio odluku EU o dodeli statusa kandidata Srbiji i taj važan cilj koji je Srbija postigla. Prema Montijevom mišljenju, reč je o priznavanju napora koje je uložio predsednik Tadić sprovođenjem reformi koje je zahtevala Evropska komisija, predajom Hagu svih optuženih za ratne zločine i postizanjem konkretnih dogovora u okviru dijaloga s Prištinom u kojem posreduje EU.
Šta očekujete od drugog međudržavnog samita koji se održava u Beogradu i kako vidite trenutni stepen političke i ekonomske saradnje između Italije i Srbije?
- Samit u Beogradu, na kome italijanska vlada učestvuje u brojnom sastavu i na visokom nivou, odvija se u veoma značajnom trenutku. Kao što je istakao i sam predsednik Tadić, stupanjem na put koji vodi pravo ka Evropskoj uniji otvaraju se nove perspektive za brži razvoj i internacionalizaciju srpskog društva i privrede. Italija ima aktivnu ulogu u tim procesima, ustanovljenu sporazumom o strateškom partnerstvu dve zemlje, koji je potpisan 2009. godine. U Beogradu ćemo započeti novu fazu dodatnog zbližavanja u znaku Evropske unije i jačanja razvoja, imajući u vidu komplementarnost naših privrednih sistema.
Više od 200 italijanskih firmi posluje u Srbiji. Koliko je i koja su nova imena kompanija zainteresovanih za investiranje na našem tržištu posle ovog samita i iz kojih sektora dolaze?
- Italijanskih firmi u Srbiji ima još više. Njihov cilj je da ostvare nivo proizvodnje koja će im doneti bolje pozicije na svetskom tržištu, a posebno u srednjoj i istočnoj Evropi i u jugoistočnom Sredozemlju. Na taj način, preduzeća dobijaju na težini na međunarodnom planu, a istovremeno pružaju odlučujući doprinos jačanju industrije u Srbiji, čime se posebno ponosimo. Još značajnije mogućnosti sinergije italijanska i srpska preduzeća imaju na polju energetike - već su pokrenuti bilateralni projekti u domenu energije iz obnovljivih izvora, zatim u infrastrukturi, gde treba dovršiti panevropske puteve koji prolaze kroz Srbiju, kao i u prehrambenoj industriji, u kojoj još uvek ima puno prostora za razvoj. Naša preduzeća mogu da se dopunjuju i u oblasti prerađivačke industrije, počev od automobilske, koja se u Srbiji ustaljuje kao važan deo ukupne privrede.
Ako priznanje Kosova nije uslov za integraciju Srbije u EU, koji je nivo odnosa Beograda i Prištine neophodan da bi Srbija postala članica Unije?
- Uslovi za ulazak Srbije u Evropsku uniju isti su kao i za sve ostale zemlje koje žele da postanu deo evropske porodice, a ustanovljeni su 1993. godine u Kopenhagenu. Od Srbije se traži da postepeno normalizuje odnose sa Kosovom i da pruži značajan doprinos stabilnosti u regionu negovanjem saradnje sa susednim zemljama. A Vlada Srbije jeste mnogo uradila u tom smislu u poslednjih nekoliko godina. Sa Hrvatskom su odnosi znatno poboljšani zahvaljujući, između ostalog, i odličnoj komunikaciji koju su uspostavili predsednici Tadić i Josipović. Osim toga, Beograd oduvek daje svoj doprinos teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine. U poslednjih godinu dana Srbija je bila veoma aktivna i u predsedavanju brojnim regionalnim telima, posebno u Jadransko-jonskoj i Srednjoevropskoj inicijativi, a 2015. godine preuzeće predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Koliko ste zadovoljni rezultatima strukturnih reformi u Italiji u prva četiri meseca vaše vlade?
- Veoma sam zadovoljan reformama koje je parlament odobrio, između ostalog - što je to učinio u tako kratkom roku, budući da imaju za cilj uklanjanje stega koje su decenijama ograničavale razvojni potencijal Italije. Što se tiče paketa liberalizacija u privredi, nakon posla koji je nedavno obavio Senat, sa poverenjem iščekujem završni ispit u Poslaničkom domu. Sveobuhvatno gledano, mere privredne liberalizacije znatno povećavaju konkurentnost u sektoru usluga, naročito u oblasti bankarstva i samostalnih delatnosti, što će se odraziti na povećanje aktivnosti, zaposlenosti i na smanjenje cena - kako za preduzeća, tako i za potrošače. Liberalizovali smo radno vreme distributera goriva, povećali slobodu distribucije goriva i drugih derivata na benzinskim stanicama i otvorili mogućnosti, putem javnih konkursa, za efikasnije pružanje komunalnih usluga. Između ostalog, uveli smo pravilo da jedno preduzeće ne može biti istovremeno i distributer i nabavljač gasa, dozvolili smo otvaranje 5.000 novih apoteka, a do 2014. godine biće raspisani konkursi za oko 2.000 notara. Ove reforme, zajedno sa dekretom koji modernizuje javnu upravu i smanjuje birokratiju za preduzeća i građane, trebalo bi da doprinesu da italijanska konkurentnost i privredni razvoj dosegnu najviši međunarodni nivo.
Povezane vesti: Počinje samit Srbija - Italija Monti u četvrtak u Beogradu Odbor EP: Srbiji kandidatura i što pre pregovori o članstvu Pusić: Prenećemo susedima svoja iskustava Van Rompej: Sastanak s Tadićem potvrda predanosti EU
.jpg)
