Izvor: Deutsche Welle, 01.Nov.2014, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Komisija EU, komisija poslednje šanse“
Žan-Klod Junker je preuzeo dužnost i svi očekuju da unese bitne promene u funkcionisanje Komisije EU. On je čovek koji razume duh promene, nada se u svom komenatru Kristof Haselbah.
Žan-Klod Junker je pripadnik stare evropske škole: decenijama je u političkom poslu, na briselskoj bini poznaje svakoga, neumorno radi na evropskoj integraciji. Istovremeno je čovek kompromisa, koji svoje demohrišćanske stavove očas posla može da poveže sa socijaldemokratskim ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << liberalnim pozicijama. Drugim rečima, on je pravi čovek briselskog sistema. To se mnogim evropskim vladama posebno dopada. A neki ga baš zbog toga smatraju nepodesnim. No, izgledalo je da sa Junkerom bar uvek znamo na čemu smo, bilo da se radi o dobrim ili lošim prilikama.
Mnogi su se utoliko više čudili novom sastavu Evropske komisije, i to kako samim ličnostima, tako i njenoj strukturi. Mnoge funkcije kao da su dodeljene bez ikakvog obaziranja na stvarne kvalifikacije funkcionera. Tako baš Francuz Pjer Moskovisi, koji je kao minista finansija svoje zemlje prekršrio kriterijume stabilnosti, treba da postane komesar EU za privredu i monetarna pitanja; baš Britanac Džonatan Hil, intimus londonskog bankarskog sveta, treba da finansira evropska finansijska tržišta. Ali, upravo ono što nekima izgleda kao najgore moguće rešenje, moglo bi da se ispostavi kao genijalan šahovski potez. Jer, svako u Evropskoj uniji će viknuti: "Faul!" - čim se pojavi i najmanja sumnja da je neko od komesara EU "trojanski konj" svoje zemlje.
Uzajamna kontrola
Osim toga, nova struktura bi mogla da donese i određenu ravnotežu snaga unutra Komisije. Jer, osim stručnih komesara, tu je i sedmoro potpredsednika sa široko definisanim resorima. Oni bi trebalo da koordinišu rad komesara. Ako stručni komesar ode predaleko, nadležni potpredsednik bi mogao da dune u pištaljku i vrati ga nazad. Doduše, može da se desi da ova struktura sa preklapanjem nadležnosti i hijararhijom bude i haotična. Tek će se pokazati da li će nova organizacija doneti sistemu i novu efikasnost ili će ga učiniti tromijim. U svakom slučaju, Junker zna da sa svojom Komisijom ne može tek tako da uživa u bezbrižnom birokratskom bivstvovanju.
Jer, novi predsednik Komisije možda jeste izdanak starog sistema, ali on ne sedi u kuli od slonovače. Junker ima osećaj za duboke političke i društvene promene koje su se odrazile i na rezultate poslednjih izbora za Evropski parlament. U novom parlamentu sve vrvi od poslanika koji žele da zaustave ili čak vrate unazad evropsku integraciju. Građani okreću Evropi leđa i ne znaju šta bi sa evropskom idejom; nemaju poverenja u Brisel. A mnogi "Evropu", otkako je počela finansijska kriza, povezuju pre svega sa problemima a u mnogo manjoj meri - sa šansama. Dosadašnji predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo je na sve probleme uvek odgovorao formulom: "više Evrope". Možda je i bio u pravu, ali se on na kraju ipak dosta udaljio od opšteg raspoloženja. Njegov naslednik je svoj tim nazvao "komisijom poslednje šanse". Takva skrušenost je prvi korak ka poboljšanju.
Stari jaz između Severa i Juga
Junker sada želi da iskoristi šansu da Evropu ponovo učini relevantnom za mlade ljude. Najjasniji znak za to bi trebalo da bude investicioni program od 300 milijardi evra, koji on želi da konkretizuje još pre Božića. Ali, i tu vreba jedna zamka. Francuska i Italija jedva čekaju da ponovo troše novac, ovaj put iz zajedničke kase. A reforme - odlažu. I nova Komisija je već pokazala velikodušnost prema ovim zemljama kada se radi o poštovanju kriterijuma stabilnosti. Upravo takav stav izaziva nepoverenje zemalja severa kao što je Nemačka. Tako bi i finansiranje investicionog paketa moglo da dovede do ponovnog rasplamsavanja starog spora između Severa i Juga, između solidnih i slabih.
Da i ne govorimo o pretnji Velike Britanije da bi mogla da istupi iz EU, što bi za obe strane bilo katastrofalno. Već i samo taj problem će već poprilično opteretiti Komisiju. Ne, Junkeru i njegovoj ekipi ne može se zavideti na zadatku prevazilaženja krize, držanja zemalja na okupu, globalnog angažovanja Evrope. Velika razlika u odnosu na ranije vreme leži u tome što Evropa više nije nešto što se samo po sebi razume. Barozo je tražio "više Evrope", ali ono što je do građana stiglo, bila je zabrana sijalica za užarenim vlaknom. Junkerova Komisija će evropsku priču morati da pripoveda - drukčije.
.jpg)
