Izvor: Danas, 30.Avg.2014, 01:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jednačina bez nepoznate
Napredak Srbije, Kosova i Albanije ka "dostižnom cilju" učlanjenja u Evropsku uniju je stvaran i opipljiv, ocenjuje Žoze Manuelo Barozo. Opipljiva je i ponuda Brisela - 12 milijardi evra za region Zapadnog Balkana, od čega petina za infrastrukturne projekte. Premijer Vučić, zajedno sa crnogorskim kolegom Đukanovićem, kandidovao je razvoj i obnovu železničke mreže u regionu za tu "evropsku šargarepu". Železnica je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << prisetimo se, i simbol industrijalizacije i napretka, što svakako nije bez značaja za glavnu diplomatsku poruku ovog skupa, a ona se sastoji pre svega u ispoljavanju veće dobre volje za zajedničke poslove, odnosno investicije.
Međutim, ono po čemu se skup može smatrati i prekretnicom, bez pretenzija da mu se pridaje istorijski značaj recimo jednog Berlinskog kongresa, jeste upečatljiv politički pomak. I to pre svega kada je reč o srpsko-albanskim odnosima. Možda je taj pomak za srpsku javnost u prvi mah ostao ispod granica vidljivosti, koja je dosezala do odgovora na "ed memoar" i priče za domaću upotrebu da uslovljavanja vezana za ekonomske odnose sa Moskvom, Beograd ne prihvata. Međutim, nakon Briselskog dogovora u aprilu ovo je prvi veliki nastup srpske delegacije u prisustvu Hašima Tačija, gde nikakvih proceduralnih pitanja, nikakvih zvezdica i fusnota o učešću države Kosovo nije bilo. Niti se kosovsko pitanje potezalo na sličan način.
Naprotiv, objavljeno je i da prvi put, posle Envera Hodže, jedan albanski premijer dolazi u zvaničnu posetu Srbiji. Na nivou međunarodne politike ovo je svakako doprinos onome što je Angela Merkel nazvala "dirljivom" scenom kad svi lideri naroda Balkana sede za istim stolom i početkom ere "jedni sa drugima" umesto "jedni protiv drugih". Međutim, stvar nije tako jednostavna, jer u Berlinu su sedeli političari sa političarima. Pitanje je koliko njihovi birači kod kuće umeju da prepoznaju i prihvate proklamovanu novu, izglednu evropsku perspektivu. Uostalom, i premijer Vučić, pred put u Berlin, pomenuo je da je izložen unutrašnjem pritisku vaninstitucionalne desnice. Neki od predstavnika te desnice tvrde da kad pogledaju geografsko-političku kartu Balkana, prvu stvar koju na njoj "vide" jeste "Velika Albanija", odnosno savez Priština - Tirana.
Zato ne treba posebno ukazivati da takvi politički koncepti "veličine" imaju eksplozivnu moć kada se ukrste sa socijalnim nezadovoljstvom. Nije zgoreg uvek ponoviti da narodi Balkana od Evrope očekuju pre svega da bolje žive. U kojoj meri to predvođeni aktuelnim političkim elitama uspeju, u toj meri će evropska perspektiva biti održiva, i u toj formuli nema nijedne nepoznate jednačine. Uostalom, u obaveštenim krugovima već se pojavio podatak da je albanski premijer Edi Rama po verskom opredeljenju agnostik i da nije isključeno da prilikom posete Srbiji obiđe i neku od pravoslavnih crkava.
.jpg)
