Izvor: RTS, 12.Okt.2016, 19:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iskoristiti proces približavanja EU za reforme

Zemlje Zapadnog Balkana i pored umora od proširenja i krize s kojom je suočena EU, treba da iskoriste proces približavanja Uniji za poboljšanja stanja u korist svojih građana i pripreme se za vreme kada proširenje ponovo bude među glavnim prioritetima Brisela, ocenjeno je na specijalnom panelu Beogradskog bezbednosnog foruma.
Šefica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odeljenja za Srbiju Generalnom diretoratu NEAR Evropske komisije Ketrin Vent osvrnula se na naziv panela "Proširenje EU – Kako prevazići zamor u proširenju i bilateralne nesuglasice", ocenjujući da zamor ne postoji, već da postoji drugačiji pristup procesu proširenja među državama članicama, građanima i institucijama.

Istakla je da je proces proširenja u toku i da je, u odnosu na ranije godine, sada fokus na tome da svaka država koja želi da postane članica EU mora da ispuni ključne elemente, kako bi sigurno bile spremne kada proširenje stupi na snagu.
Vent je dodala da EU smatra da je veoma važno da među prvi poglavljima koja moraju da se otvore u pregovaračkom procesu moraju da budu poglavlja koja se odnose na vladavinu prava i reformu javne uprave, kako bi se reforme u tim oblastima primenile pre proširenja.
Kako je dodala, u slučaju Hrvatske to nije učinjeno, zbog čega je izgubljena mogućnost da se utiče na reforme te zemlje.
"Da li je to efikasno? Trudimo se najviše što možemo, počeli smo taj proces jer verujemo da je bolji i da može da pruži veću podršku reformama", rekla je Vent.
Na drugoj strani generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović rekao je da su ekonomska kriza, Bregzit, migrantska kiza, politički razvoj u mnogim zemljama problemi sa kojima se trenutno suočava EU.

"Zbog toga moramo mi građane EU uveriti da glasaju za političare u Uniji koji su za širenje. U ovo vreme je to teško", rekao je dodajući da istovremeno u regionu postoje problemi oko imena Makedonije, stanja u Bosni i Hercegovini, kao i problemi u dijalogu Beograda i Prištine.
Takođe, Svilanović je istakao da se proces približavanja EU promenio i da je drugačiji nego što je bio prilikom učlanjenja Hrvatske.
Međutim, poručio je da zemlje regiona da treba da iskoriste proces približavanja, bez opsesije o datumima, da poboljšaju stanje u korist svojih građana.
Pitanje da li će biti širenja i kada postaviće se negde posle 2020, uveren je Svilanović, koji smatra da će u EU biti lakše da stanu u korist širenja kada zemlje regiona budu spremne.
Takođe je preneo da je bio zadovoljan Samitom o zapadnom Balkanu u Parizu, jer se videlo da su lideri Francuske i Nemačke bili ekstremno radosni, u vreme odmah posle referenduma u Velikoj Britaniji, da mogu da pokažu da neko želi približavanje.
Svilanović je dodao da postoje dve vrste nesuglasica – one između jednakih, odnosno nečlanica EU, kao i nesuglasice između članica EU i onih koje to nisu.
"To su teške nesuglasice i dosadašnja pozicija zvaničnika u Briselu je da se u to ne uključuju. Za mene je to jedan od problema koji mora da se reši na visokom političkom nivou, jer nerešen problem između EU i ne EU članice može da ima veliki politički, ekonomski i bezbednosni uticaj i da utiče na odlaganje proširenja", rekao je Svilanović.
Dodao je da je mnogo manje zabrinut za nesuglasice između dve ne EU članice, primera radi, između Srbije i BiH kada je reč o granicama.
Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Peneloponez Nikolas Cifakis ukazao je da postoji umor od širenja i ujedno i umor od približavanja EU, ali da zemlje koje žele u Uniju treba da deluju proaktivno i sprovode potrebne reforme kako bi bile spremne za doba kada proširenje bude ponovo visoko na listi prioriteta Brisela.

Objasnio je da će Bregzit, u naredne dve godine, oduzeti mnogo energije u glavnim gradovima članica EU, a u isto vreme evrokriza nije prevaziđena.
Takođe je ukazao da su zemlje EU suočene sa rastom populizma, ali i borbom protiv terorizma, tako da širenje nije visoko rangirano na listi prioriteta.
"Širenje mnogo godina unazad više nije popularno u EU, a mnogi populisti podstiču strahove stanovništva s tim u vezi. U isto vreme vidimo da se i u regionu smanjuje atraktivnost procesa probližavanja Uniji, kako zbog Bregzita, evrokrize, stanja u Mađarskoj", objasnio je Cifakis.
Ocenio je da bi zapadni Balkan trebalo da preuzme sam kormilo i odgovornost za svoj evropski put, bude proaktivan i sprovodi reforme, ali i traži od Brisela više efikasnosti.
"Ne treba gubiti vreme zbog umora od širenja. Treba se pripremati za vreme kada širenje ponovo bude među glavnim prioritetima", poručio je Cifakis.
Kritikovao je što u Berlinski proces nisu uključene sve članice EU, već ga vode samo šest zemalja, a sve članice imaju pravo veta na odluke o svim koracima u napretku država kandidata.
Posebno, kako je dodao, ne učestvuju susedne zemlje regiona Rumunija, Makedonija, Grčka.
Takođe je izrazio uverenje da je najveći napredak u rešavanju bilateralnih problema bilo oko imena Makedonije, novim predlogom grčke vlade, dok na drugoj strani, kako je podvukao, Briselski proces nije napredovao, jer se razgovaralo o srpskoj zajednici na Kosovu, a da nije bilo napretka.

Viši analitičar javnih politika Fondacije za otvoreno društvo Srđan Cvijić konstatovao je da je moć EU da utiče na promene u regionu u padu, da postoji spor napredak u reformama u zemljama Zapadnog Balkana, ali da je velika stagnacija i opadanje demokratskih standarda.
Kako je rekao, šargarepa EU je postala trula i zato se nalazimo u ovoj situaciji, rekao je Cvijić, dodajući da oni koji imaju zadatak da vode pregovore o proširenju u ime EU nemaju odgovarajuću podršku ostatka Unije.

Nastavak na RTS...