Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Jun.2017, 22:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Šefket Pamuk: Ekonomska nejednakost = nepredvidiva politika
O privrednim promenama u istoriji, sadašnjim prilikama, značaju Evropske unije, o Jugoistočnoj Evropi i ekonomsko-političkim događanjima u svetu sa profesorom Šefketom Pamukom razgovarala je Julijana Mojsilović
Šefket Pamuk je profesor ekonomije i ekonomske istorije na Bosforskom univerzitetu u Istanbulu, saradnik Ataturkovog instituta za modernu tursku istoriju. Godinama je bio šef savremenih turskih >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << studija na Evropskom institutu, na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, a predavao je i na nizu najprestižnijih američkih univerziteta.
Vodeći je ekonomski istoričar Osmanske imperije, Bliskog istoka i moderne Turske.
Objavio je dela Osmanska imperija i evropski kapitalizam 1820-1913: Trgovina, investicije i proizvodnja(Cambridge University Press, 1987) i Monetarna istorija Osmanskog carstva (Cambridge University Press, 2000). Koautor je knjige Istorija bliskoistočnih ekonomija u XX veku (1999, zajedno s harvardskim profesorom Rodžerom Ovenom). S obzirom na istorijsku perspektivu kojom se bavi, prvo pitanje za našeg sagovornika je kako poredi ekonomske prilike od 1800. do danas u Jugoistočnoj Evropi?
Pre 200 godina dogodile su neke važne stvari u Zapadnoj Evropi. Industrijska revolucija i istorija od tada više nije ista. Ali, da tu dugu priču skratimo, smatram da je na kraju sve zavisilo od politike društva, politike različitih regiona i od njihove interakcije sa ostatkom sveta, odnosno koliko je Evropa dobro radila u poslednja dva veka. To je više zavisilo od politike nego od ekonomije. Koliko je svako društvo bilo sposobno da razreši unutrašnje političke teme i kako su reagovali na ostatak sveta odredilo je njihove odnose sa Zapadnom Evropom i svetom u poslednja dva stoleća.
Znači li to, kao što se često kaže i pokazuje u praksi, da ekonomija i politika ne mogu biti odvojene?
Da. Ekonomija utiče na politiku, ali i politika ima uticaja na ekonomiju. Tako da je to veoma složeno, ali se ekonomska pitanja ne mogu izučavati kao čisto ekonomska.
Kako danas vidite ekonomsku situaciju u Evropskoj uniji nakon Bregzita, pobede Emanuela Makrona i predviđanja da će kancelarka Angela Merkel zadržati poziciju u Nemačkoj posle izbora u septembru?
Naša generacija i današnje mlađe generacije zaboravljaju da je Evropa donedavno bila kontinent ratova. U tom smislu projekat Evropske unije bio je izuzetno značajan i bio je smišljen da kontinentu donese mir kroz ekonomsku saradnju. To nije automatski bio projekat ekonomske saradnje već sačinjen da donese mir Evropi. Tako da u tom smislu imam mnogo poštovanje za ovaj projekat jer su od kraja Drugog svetskog rata evropske integracije odigrale značajnu ulogu u mnogim delovima kontinenta, ne u svim, ali je, bez obzira na to, bio vrlo značajan. U tom smislu veoma je važna podrška projektu EU i zato je francusko-nemačka saradnja važna. Naravno, drugo je pitanje kako taj projekat utiče na jugoistočnoevropski ekonomski razvoj. Ali, gledajući unazad, bitna je saradnja evropskih zemalja i u tom smislu je saradnja sa EU važna za budućnost kontinenta.
Kakva je budućnost Turske u odnosima sa EU?
Bio je jedan period od deset godina na početku ovog veka kad je izgledalo da će se Turska pridružiti tom projektu. Mislim da je EU projekat značajan za Tursku, ne toliko za ekonomski razvoj koliko iz političkih razloga za razvoj turske demokratije. Međutim, u tom desetogodišnjem periodu Evropska unija nije turskoj kandidaturi pružila dovoljnu podršku, a turske vlade, kao i sadašnja vladajuća Partija pravde i razvoja, nisu pridruživanje EU smatrali prioritetom u bilo kom smislu. I zbog evropskih i zbog turskih razloga kandidatura je krenula nizbrdo. Izgubljena je velika prilika za Tursku i nejasno je kada ćemo opet imati takvu šansu.
A budućnost regiona, posebno u vezi sa ruskim uticajem?
Mogu da kažem da Evropa, u smislu sadašnjih političkih problema, ima poteškoća u odnosima sa Rusijom. A to je slučaj i u ranijoj istoriji.
Kako vidite odnose, ne samo Evropske unije već Evrope u celini, sa SAD pod predsednikom Donaldom Trampom?
Čini se da će to biti težak period. Gospodin Tramp je nepredvidiva osoba i njegova politika je nepredvidiva u smislu da jednog dana može da kaže ovo, a sledećeg obrnuto. U Evropi vlada zabrinutost u vezi sa onim što se događa na drugoj strani Atlantika, ali smatram da je nedavni komentar kancelarke Merkel u Nemačkoj da Evropa ne treba ili neće da se u budućnosti oslanja na Sjedinjene Države bio veoma jak. Prvo, zato što je već mnogo nepredvidivog, kao i zato što nije jasno koliko će Tramp trajati kao predsednik. Ima prostora za zabrinutost i mogao bih da dodam da ono što se događa u Sjedinjenim Državama automatski doprinosi širenju ekonomske nejednakosti kao rezultat globalizacije, EU ekonomske politike i tako dalje. Trampov izbor je rezultat tog širenja ekonomskih nejednakosti u SAD. Tako da period globalizacije i povećanje ekonomskih nejednakosti mogu imati nepredvidive političke posledice. Izgleda da će ti nepredvidivi politički ishodi biti tu sve dok postoji ekonomska nejednakost.
Govorimo o ekonomskoj nejednakosti, ali mislite li da je možda nerazvijenost veći problem?
Nejednakost je često rezultat osnovnih pravila ili bazičnih institucija. Od 1970-ih i međunarodna i mnoga nacionalna pravila ekonomije, načini na koje ona funkcioniše, često su menjani. Oni koji su to činili nisu uvek razumeli dugoročne posledice. Pravila su menjana svesno i vodila su ka povećanju nejednakosti. Zato smatram da to nije bio samo rezultat funkcionisanja tržišta. Širenje i rast nejednakosti posledica su političkih odluka da se promene pravila, mislim od 70-ih. Ako pogledamo dalje u istoriju, naći ćemo slične periode. Na primer, u 19. veku, kad su povećanje nejednakosti i globalizacija imali političke posledice. S obzirom na to da živimo u sličnom periodu, izazov će na kraju biti na koji način će politika ponovo menjati ta pravila ili kako će društva pojedinačno i na međunarodnom nivou, kako će svet generalno, odgovoriti na rastuću nejednakost jer je ona vodi u ozbiljne političke probleme.
Kina je sada jedna od vodećih ekonomskih zemalja. Kako vidite taj uspeh u kombinaciji jednopartijskog društva i tržišne ekonomije?
Da, Kina je dosada bila primer modela veoma različitog od zapadnog, ali takođe mnogo drugačijeg od modela Sovjetskog Saveza jer, za razliku od SSSR-a, Kinezi su ostavili mnogo prostora za delovanje tržišnih zakona. Ali, mislim da nije jasno kako će ovaj sistem stroge političke kontrole moći da funkcioniše sa ekonomskim razvojem, zapravo s tehnološkim inovacijama i većom decentralizacijom, koja će možda biti neophodna za dalji ekonomski razvoj Kine. U poslednjih 40 godina Kina je radila izvanredno dobro, ali 40-50 godina je možda kratak period za analiziranje pristupa ovog modela ekonomskom razvoju. Dakle, prerano je govoriti o kineskom privrednom napretku. Još ne znam kako će se razvijati.
Verujete li da bi tržišna privreda, oslobođena političkog uticaja, mogla da reši ekonomske probleme?
Ne. Ekonomski razvoj uvek ide ruku podruku s politikom i uspešni privredni razvoj mora da ima političku komponentu bar zbog toga što mu je potrebna javna podrška. Ne možete razvesti politiku od ekonomije. Mislim da sad prolazimo kroz eru u kojoj mnogi ljudi misle da je ubrzani ekonomski razvoj moguć sam po sebi, ali sve ove političke tenzije pokazuju da je čak i u razvijenim zemljama s većim primanjima mnogo ljudi nezadovoljno kursom ekonomskog razvoja. Tako da politika mora da se umeša u ta pitanja. Bez politike ekonomski razvoj po sebi ne bi bio dugotrajan. Ekonomija i politika moraju da rade zajedno u nalaženju i menjanju, dovođenju do novog rešenja.
Mudrost Ču En Laja
Šefket Pamuk podseća na jedan mudar odgovor prvog premijera Narodne Republike Kine Ču En Laja, koji je na čelu zemlje bio od 1949. do smrti 1976. Upitan šta misli o Francuskoj revoluciji, da li je ona bila dobra za istoriju čovečanstva, Laj je odgovorio: “Još je rano reći.”
.jpg)
