Izvor: BKTV News, 24.Okt.2014, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GEOPOLITIKA: Srbija u vrtlogu evrointegracija
Kakve sve prepreke čekaju Srbiju na putu definisanja svojih državotvornih interesa? Srbija ima dva puta. Prvi je da uredi samu sebe, sredi unutrašnje slabosti i dileme, a drugi put je kretanje ka EU. Prvi put je teži, jer traži unutašnju snagu, veliki rad i moralne vrednosti kako od ljudi na najodgovornijim državnim poslovima, tako i od društva u celini. Drugi put, koji jednom rečju nazivamo evrointegracije, ne zavisi >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << samo od Srbije, već i od političke volje moćnih država EU i njihovog viđenja na koji način Srbija treba da ga pređe.
Upravo zbog toga je premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio da Srbija radi punom parom i čini sve što može u procesu evropskih integracija, ali nikoga neće da moli za članstvo u EU. „Srbija će uraditi svoj deo posla, a na članicama EU je da odluče kada je dovoljno spremna“, kategoričan je premijer Vučić.
Iskustvo nam pokazuje da su neke države, odnosno najveći broj država iz Istočne Evrope i sa Balkana, koje su članice EU, u velikim unutrašnjim problemima. Objektivno posmatrano, sve te članice EU bi bile izvan „moćnog saveza“ da nisu u pitanju geopolitički interesi zapadnih sila koje su svojevremeno forsirale njihovo učlanjenje u Uniju.
Srbija može svoje mesto u EU da „zasluži i zaradi“ ako smanji stopu siromaštva, suzbije „sivu ekonomiju“ i korupciju i ako uredi svoj ekonomski i pravni sistem. Potrebno je usmeriti političku oligarhiju da radi na boljitku građana i opštem položaju Srbije u svetu. Nema sumnje da se Srbija i dalje nalazi pod ogromnom hipotekom prošlosti. Objektivno posmatrano, Srbiju će i nadalje pritiskati po mnogim pitanjima da bi „zaslužila“ status članice EU u narednih šest-sedam godina.
Taj pritisak će Zapadne sile određivati u skladu sa svojim geostrateškim interesima. Od Srbije će tražiti da „resetuje odnose“ sa državama iz regiona. Reč je, naime, o informatičkoj frazi koja se u poslednjih petnaestak godina primenjuje u visokoj politici američke administracije. Zapadne sile pokušavaju da sprovedu diplomatsku akrobatiku iz korena menjajući pristup u ostvarenju svojih interesa. Kada zahtevaju „resetovanje odnosa“ između zemalja u razvoju, onda je ovaj princip podložan njihovoj perfidnoj manipulaciji.
Pritisak će biti žestok kada je u pitanju diplomatski odnos Prištine i Beograda. Istini za volju, Srbija će teško postati punopravna članica EU sa nedefinisanim državnim granicama. Drugo geopolitičko pitanje je odnos Srbije prema Ruskoj Federaciji. Treće geostrateško pitanje je odnos Srbije prema NATO. Ne treba prevideti da su sve države na jugoistoku Evrope i u nekadašnjoj Istočnoj Eropi, a koje su članice EU ušle u sastav NATO. Sva ostala pitanja vezana za ekonomiju biće pod patronatom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i političke volje administracija u Briselu i Vašingtonu.
Na putu ka EU treba očekivati izvesne političke smetnje od pojedinih članica iz regiona, pre svega Hrvatske, ali i velikih provokacija koje se sve više upućuju iz zvanične Tirane. Taj put će za Srbiju biti veoma težak bez pravovremene podrške evrokomesara. Na pitanje kako komentariše izjavu kosovskog ministra spoljnih poslova Envera Hodžaja da Srbija i Kosovo treba da potpišu mirovni sporazum, Štefan File je rekao da EU traži nastavak normalizacije odnosa Srbije i Kosova, a ne priznanje. Postavlja se suštinsko pitanje šta znači „normalizacija” odnosa Beograda i Prištine ako se održava „status quo“ koji neprestano stvara diplomatske tenzije?
Tomislav Kresović
Predrag Prokopljević
The post GEOPOLITIKA: Srbija u vrtlogu evrointegracija appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
.jpg)
