Izvor: BKTV News, 31.Jul.2014, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski “hladni rat” Zapada i Rusije
Poslednji paket sankcija koji su pre neki dan usvojili SAD i Evropska Unija, predstavlja prvi ozbiljan udar na rusku ekonomiju od početka krize u Ukrajini, koja je bi bila uzrok ozbiljnog zaoštravanja odnosa zapadnih saveznika i Rusije.
Ovaj specifični ,,ekonomski hladni rat“ sankcija protiv Rusije, sada dobija na intenzitetu, posle nedavnog obaranja malezijskog putničkog aviona iznad istočne >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Ukrajine, za koji su direktno optuženi proruski pobunjenici, a indirektno i Moskva.
Novim sankcijama obuhvaćeni su Jedinstvena korporacija brodogradnje i tri banke – VTB banka, Ruska poljoprivredna banka i Banka Moskve. Proširenjem liste ruskih banaka, američkim sankcijama su sada obuhvaćene skoro sve najveće banke u državnom vlasništvu većim od 50 odsto, izuzev Sberbanke. Nove mere prevazilaze mere zamrzavanja sredstava i zabrane viza koje su dosad uvedene i nameću ograničenja u finansijskom, vojnom (embargo na trgovinu oružjem) i energetskom sektoru (zabrana izvoza tehnologije u Rusiju, posebno u naftnom sektoru), a uvode i mogućnost ograničenja pristupa ruskih banaka evropskim tržištima kapitala.
Prethodni paket sankcija SAD, uveden 17. jula, odnosio se na ruske kompanije Rosnjeft, drugu najveću gasnu kompaniju Novatek i treću najveću banku Gasprombank, kao i više drugih banaka, pojedinaca i proizvođača naoružanja Kalašnjikova.
Na ovaj način SAD i EU uvele do sada najoštrije sankcije Rusiji od vremena hladnog rata, koje bi prema procenama ruskih medija, mogle tu zemlju da koštaju i trećinu godišnjeg budžeta. Ruska ekonomija počinje da oseća posledice sankcija, a samo je zbog odustajanja EBRD-a da finansira projekte u Rusiji, ostala bez 23 milijarde evra investicija na godišnjem nivou. S druge strane, pojačava se odliv kapitala iz Rusije, koji je samo u prvom polugodištu ove godine dostigao oko 75 milijardi dolara.
Posle najnovijih sankcija, na stolu je veliki ekonomski ulog – izvoz iz zemalja Evropske Unije u Rusiju u iznosu od oko 120 milijardi evra godišnje. Prve procene u Briselu govore da bi Rusija od sankcija mogla da izgubi blizu 100 milijardi evra za dve godine – i to 23 milijarde u ovoj i oko 75 milijardi evra u 2015. godini. Sa druge strane, „bumerang efekat“ bi skoro isto tako bio težak i za zemlje EU. Naime procene govore da bi štete u zemljama EU od sankcija Rusiji mogle da dostignu u ovoj godini 40 milijardi evra, a u narednoj još 50 milijardi, naravno ukoliko bi Rusija preduzela recipročne mere. Prve procene u Nemačkoj, koja je glavni spoljnotrgovinski partner Rusije i koja iz te zemlje uvozi više od trećine svojih potreba za gasom, govore da bi sankcije mogle da utiču na smanjenje izvoza u Rusiju od čak 17 odsto, što je otprilike 6 milijardi evra. Sankcije bi mogle da ugroze oko 350.000 radnih mesta u Nemačkoj. Nemački privrednici su se dugo odupirali zahtevima za oštrijim sankcijama Rusiji, ali posle obaranja malezijskog aviona, to privredničko nezadovoljstvo je utihnulo.
Sa druge strane, procenjuje se da bi embargo na izvoz opreme za vadjenje nafte i gasa na Arktiku mogle najviše da pogode najveće ruske energetske kompanije „Gasprom“ i „Rosnjeft“ i da bi to moglo da obori proizvodnju nafte u Rusiji za 5-10 odsto. Zapadni mediji sve više pišu o navodnom nezadovoljstvo ruskih oligarha bliskih Putinu, i gubicima koji oni trpe zbog sankcija koje su posledica aktuelne politike Kremlja.
Zvanična Moskva još uvek ne odgovara recipročnim merama, i dalje računajući da ekonomski interes zapadnih zemalja neće dozvoliti da cela priča ode predaleko. Medjutim, iz Moskve su počela da dolaze i upozorenja partnerima iz EU, da bi najnovije sankcije mogle da dovedu do rasta cena energenata, a pre svega gasa. Za EU prilično neprijatno upozorenje, koja je i u ovom krugu izbegla da uvede direktne sankcije sektoru gasa.
Isto tako, ne treba zaboraviti činjenicu da su evropske banke čak četvrtinu svojih ukupnih plasmana uložile u Rusiju – procene govore da je to čak 155 milijardi dolara, što postavlja pitanje njihove pozicije ukoliko Rusija uvede recipročne mere. Rusija je, takodje, velikom broju evropskih kompanija izuzetno važno, a ponekad čak i ključno inostrano tržište. Čak 6.000 nemačkih firmi radi u Rusiji, „Britiš Petroleum“ je vlasnik 20 odsto „Rosnjefta“, za nemačke proizvodjače automobila rusko tržište je od životne važnosti, londonski Siti ne bi bio to što jeste da nije ruskog kapitala, na Londonskoj berzi se trguje akcijama 28 najvećih ruskih firmi čija je vrednost oko 260 milijardi funti. I tako dalje, i tako dalje…..
Posledice ekonomskog „Hladnog rata“ izmedju Zapada i Rusije bile bi mnogo pogubnije kada bi sankcije bile proširene i na sektor gasa, koji je do sada vešto izbegavan u kreiranju sankcija od strane zapadnih političara. Naravno, iz jasnog razloga – velike zavisnosti zemalja EU od uvoza ruskog gasa.
Moskva za sada uzdržano reaguje na ove sve ozbiljnije ekonomske udare. Zapadne zemlje i dalje zove ,,partnerima,,. I pored hrabre retorike, očigledno je da Rusiji nije svejedno, ovaj svojevrsni ,,ekonomski hladni rat“ izmedju Zapada i Rusije, ukoliko eskalira, mogao bi ozbiljno da ugrozi i svetsku ekonomiju. Rusija je ionako bila na ivici recesije, i ovaj udar će je sigurno gurnuti ,,ispod nule“. Tržišta Kine i zemalja BRIKS-a nisu dovoljna da nadoknade gubitak u EU. Sankcije i eventualne kontra-sankcije usporile bi, a možda i zaustavile oporavak Evropske Unije, posebno zemalja koje su značajno ekonomski vezane za Rusiju, poput Nemačke, Italije i dr. I Srbiji sve ovo pravi velike probleme – pre svega što je sada projekat „Južni tok“ definitivno ugrožen, a to bi za našu zemlju bio veliki gubitak.
Malo nade daju nedavne pomirljivije političke izjave ukrajinskog ministra spoljnih poslova tokom posete SAD-u, koje najavljuju novu medjunarodnu konferenciju za političko rešenje krize u Ukrajini, koja bi mogla da donese i mnogo šira rešenja i da zaustavi ovaj „ekonomski hladni rat“ izmedju velikih sila, koji preti globalnoj ekonomiji. Mada se u Ukrajini i dalje žestoko puca…..
Autor: Zoran Pavic
The post Ekonomski “hladni rat” Zapada i Rusije appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Moskva
.jpg)
