Izvor: Politika, 30.Avg.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU mora da rešava uzroke dolaska izbeglica
Profesor Hajnc Fasman smatra da ideja o pravednoj raspodeli izbeglica u Evropi mora da bude praćena i pravednom raspodelom finansijskih troškova
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Plan od deset tačaka koji su za rešavanje izbegličke krize u Evropi predložili nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel i šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer, a koji je „Politika” u sredu u celosti objavila, izazvala je zaglušujuću tišinu u prestonicama zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske unije. Pojedine vlade, poput britanske, ne žele da prokomentarišu ovaj plan čak ni na zahtev svojih novinara, ističući samo da London ne želi da učestvuje u predloženim obavezujućim kvotama za raspodelu izbeglica u EU.
Evropski stručnjaci, međutim, smatraju da bi o ovom planu trebalo raspravljati iako je, kako kaže u razgovoru za „Politiku” profesor dr Hajnc Fasman, on kombinacija već postojećih planova i dokumenata. Fasman, koji je član Ekspertskog saveta nemačkih fondacija za integracije i migracije, kaže da su, primera radi, prve dve tačke deo pravila EU još od 1999, te da je pravo pitanje zašto ona nikad nisu primenjena.
„Jedan od problema je kako podstaći, na primer, Grčku da se drži pravila zajedničkog evropskog azilantskog sistema i da registruje sve izbeglice koje traže azil kada dođu u EU. Zajednički sistem EU, koji predviđa registrovanje tražilaca azila, odlučivanje o tome da li njihov zahtev ima osnova i, ako nema, brzo vraćanje u zemlju porekla, na papiru postoji. Problem je kako primeniti taj sistem, a to nije deo ovog plana od deset tačaka”, ukazuje profesor Fasman, koji je i prorektor Univerziteta u Beču.
Na pitanje da li je uopšte moguće da sve članice EU prihvate sistem „pravedne raspodele izbeglica”, kako su predložili nemački ministri, profesor Fasman kaže da će biti veoma teško ubediti, na primer, Slovačku i Estoniju da glasaju za tako nešto.
„Moramo da im damo nešto zauzvrat, a to nešto bi mogao da bude novac. Oni bi trebalo da dobiju novac jer im je neophodan za administrativni posao obrade azilantskih zahteva, za kontrolu granica i ostale troškove. Pravedna raspodela izbeglica mora da bude praćena i pravednom raspodelom novca. Samo tako možemo da očekujemo da ostale zemlje EU to prihvate”, kaže profesor Fajnc, koji je i predsedavajući Ekspertskog saveta za integracije pri austrijskom ministarstvu spoljnih poslova.
Na primedbu da Češka i Slovačka ne žele da prihvate tražioce azila koji su muslimani, on kaže da nije toliko siguran da ove zemlje ne bi htele da ih prihvate ako bi za to dobile kompenzaciju.
Broj ljudi koji dolazi u Nemačku i Austriju je, prema oceni Fasmana, suviše visok i on u tome vidi „opasnost od fragmentacije stanovništva, čiji veći deo kaže: ’Ovo je previše za nas i, ako vi, političari, ne sprečite sve ovo, mi ćemo glasati za desničarske stranke’”.
„I desničarske stranke će uvesti granične kontrole između članica EU, tako da azilantska kriza predstavlja i ogromnu evropsku krizu. Saglasan sam sa ocenom Angele Merkel da bi izbeglička kriza u Evropi mogla da bude mnogo veći izazov od grčke dužničke krize i finansijske krize u evrozoni”, kaže on i dodaje da je neophodna kontrola granica EU, jer, u suprotnom, sistem gubi svoj smisao. „Moramo da imamo granične kontrole i selekciju ljudi u skladu sa Ženevskom konvencijom o izbeglicama. U skladu sa tim pravilima i sistemom, neki ljudi će morati da budu vraćeni kući. To je težak sistem, ali mi moramo da ga branimo jer će Ženevska konvencija erodirati. To bi trebalo da prihvate i sve grupe koje štite ljudska prava. U suprotnom, doživećemo kolaps sistema.”
Na pitanje da li je plan od deset tačaka predlog Nemačke ili samo nemačke Socijaldemokratske partije (SPD), ovaj stručnjak za demografiju i istraživanje migracija i integracija kaže da ga vidi više kao plan SPD-a jer se u njemu predlaže i da novi imigracioni zakon u Nemačkoj omogući legalan rad tražiocima azila.
„CDU Angele Merkel sigurno ne želi novi imigracioni zakon, budući da je postojeći skrojen da privuče naučnike i kvalifikovane migrante. Zbog toga ovo nije nemački dokument, ali bi trebalo da o njemu diskutujemo. Naročito o poslednjoj tački, koja se tiče uzroka krize. Moramo učiniti nešto u vezi s onim zbog čega tražioci azila napuštaju svoje zemlje, a to znači ekonomski razvoj u tim zemljama i uspostavljanje zajedničke i snažne evropske spoljne politike za pacifikovanje političkih kriza i ratova”, kaže on.
Na konstataciju da Evropa sada snosi posledice američke politike na Bliskom istoku, profesor Fasman kaže da „nema koristi od spekulacija o posledicama američke spoljne politike na Bliskom istoku” i naglašava da je „najvažnije da EU uspostavi svoju spoljnu politiku”. On smatra da EU mora da preduzme kratkoročne, ali i srednjoročne i dugoročne mere u suočavanju sa izbegličkom krizom.
„Kratkoročne mere su da se obezbedi dovoljno kreveta, kuća i svega neophodnog za tražioce azila. Istovremeno, moramo da radimo na dugoročnim merama, a podrazumeva harmonizovanje postojećeg azilantskog sistema u EU, uspostavljanje efikasne raspodele izbeglica i efikasnog sistema plaćanja troškova. Moj savet u vezi s primenom ovog sistema jeste da nam je neophodna veza sa finansijskom raspodelom”, kaže profesor Fasman i dodaje da ako Grčka odradi dobar posao i svake godine primi, na primer, 50.000 tražilaca azila, onda mora i da dobije novac u skladu sa brojem izbeglica na svojoj teritoriji. „Novac može da bude instrument za primenu ovog sistema.”
.jpg)
