Izvor: Blic, 23.Nov.2014, 22:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džefri Saks: Život nije lak za male države
Šta za Srbiju znači aranžman sa MMF-om i kako da se naša država postavi u sukobu između EU i Rusije, za „Blic“ priča Džefri Saks, jedan od najpoznatijih svetskih ekonomista.
Saks, koji je i direktor Zemaljskog instituta na Univerzitetu Kolumbija, ovih dana je boravio u Beogradu kao specijalni gost konferencije „Klimatske promene i zelena ekonomija“, koju je organizovao institut Vuka Jeremića.
Srbija je ovih dana postigla dugoočekivani aranžman >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa MMF-om. Koliko je on važan za reputaciju naše zemlje?
- Investitori će na to što Srbija sarađuje sa MMF-om da gledaju kao na znak stabilnosti i održivosti finansija, što je za njih vrlo bitno. Ali, ne samo to. Aranžman sa MMF-om pomoći će Srbiji i u pregovorima za pristupanje EU, što je još važnije.
Šta su po vašem mišljenju gorući problemi u Srbiji?
- Srbija bi trebalo da radi na unapređenju novih industrija i privlačenju stranih investitora, bilo u području poljoprivrede, turizma, ili obnovljive energije. Budžetski deficit i visok javni dug su ozbiljni problemi, ali je najvažnije što pre rešiti problem visoke stope nezaposlenosti kod mladih, jer smatram da su mladi budućnost svake ekonomije, a toliki udeo nezaposlenih mladih ljudi je tragedija.
Srbija se našla između Rusije i Evrope. Šta sad?
- Istina, Srbija se trenutno bori sa EU na jednoj strani i sa Rusijom na drugoj. To je problematična i osetljiva situacija u političkom smislu. Naravno, sa trenutnog ekonomskog stanovišta to znači da za Srbiju postoje tržišta sa svih strana i da treba i da ih iskoristi.
Šta mislite o sukobu Rusije i EU oko „Južnog toka“?
- Situacija je problematična i opasna. Nadam se da će političke razlike uskoro da se reše, jer će tako celom svetu biti bolje. Ipak, mislim da je ukrajinsko pitanje za SAD važnije nego pitanje „Južnog toka“ i verujem da bi, ako bi se to rešilo, i mnogi drugi problemi bili rešeni, pa i „Južni tok“.
Na koji način male ekonomije, poput Srbije, mogu da nađu svoje mesto na svetskom tržištu?
- Život nikada nije jednostavan za male države, pogotovo ako imaju razvijenije susede. Male ekonomije moraju da budu ekstrafleksibilne. To znači da kako se globalno tržište menja, Srbija mora da nađe način da na njega odgovori. Ako tržište oslabi u jednom sektoru, država bi trebalo da bude tu da pomogne da se ojača neki drugi sektor.
Koliko je u svemu tome važan ulazak u EU?
- Srbija mora mnogo toga da kupuje iz inostranstva, a da bi to uradila mora mnogo i da prodaje inostranstvu. Zato će biti važan ulazak u EU, jer otvara tržište od 400 miliona ljudi koje će biti veoma značajno za vas. Ipak, evropsko tržište nije dovoljno. Male države moraju da igraju sa mnogo partnera. Potrebno je ceo svet gledati kao jedno veliko tržište i proširiti aktivnost i na Bliski Istok, Aziju...
Posetili ste Srbiju zbog konferencije o zelenoj ekonomiji koju je organizovao institut Vuka Jeremića.
- Tradicionalno, Srbija ima ekonomiju zasnovanu na uglju. Osim što ima dosta nalazišta uglja, najveći deo električne energije proizvodi se iz ove rude. Tako je već mnogo, mnogo decenija. Sada Srbija mora da napravi promenu, a taj proces je tek na početku. Srbija će vrlo brzo morati da nađe način da pređe na razvijanje alternativnih izvora energije, korišćenjem vode, sunca i vetra. Mnogo će vremena i posla biti potrebno da se to ostvari.
.jpg)
