Izvor: Danas, 22.Jun.2016, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ditman: Jačanje vladavine prava ključno je u reformskom procesu
Odnosi između Srbije i Evropske unije su dobri. Srbija je krenula putem evropske integracije nakon donošenja strateške odluke o pridruživanju EU i mi to snažno podržavamo. Da bi se ostvario cilj, nužno je da Srbija nastavi proces ekonomskih reformi i demokratskog preobražaja, što takođe podržavamo.
EU je daleko najveći donator u procesu reformi. Tri milijarde >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << evra iznosi vrednost donacija Evropske unije Srbiji od 2000. godine, što zajedno sa donacijama iz članica Evropske unije čini četiri milijarde evra. Nemačka je u navedenom periodu uložila finansijska sredstva u iznosu od 1,6 milijardi evra; 2015. godine smo dogovorili nove projekte u visini od preko 170 miliona evra. Dakle, rekao bih da su odnosi dobri i da nema pogoršanja, ali ono što bih, takođe, želeo da istaknem jeste da odlučno odbacujem nedavne optužbe izrečene na račun EU, naročito na račun Delegacije EU u Srbiji. Te optužbe su apsurdne, kaže u razgovoru za Danas Aksel Ditman, ambasador Nemačke u Srbiji, odgovarajući na pitanje kako ocenjuje odnose Srbije i EU i da li uviđa bilo kakvo pogoršanje u tim odnosima.
Ambasador Ditman ističe da je "Delegacija EU zvanični predstavnik EU u ovoj državi i snažno podržava reformski kurs Srbije na putu ka EU".
- Imamo blisku saradnju sa Delegacijom i šefomDelegacije, , poručuje nemački ambasador.
Nedavno ste izjavili da očekujete da poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u EU uskoro budu otvorena i da se o tome vode završne diskusije u Briselu. Kakva je uloga Nemačke u tim diskusijama?
- Nemačka podržava što hitnije otvaranje poglavlja 23 i 24. Na putu ka EU ta poglavlja važna su za proces preobražaja države, a srž preobražaja predstavlja jačanje vladavine prava. Potrebno je osnažiti nezavisnost pravosuđa, boriti se protiv korupcije, unaprediti slobodu izražavanja i ojačati nezavisne institucije... Sve su to veoma važna pitanja koja se odnose na poglavlja 23 i 24. Stoga pružamo snažnu podršku njihovom otvaranju. Nemačka se stoga zalaže za to da će se to desiti veoma brzo. Naravno, važno je reći da je otvaranje poglavlja samo jedan korak, a ključno je da se nastavi proces sprovođenja suštinskih reformi.
Kakav je prema vašem mišljenju značaj nedavnog susreta hrvatske predsednice i srpskog premijera?
- To je bio važan sastanak. Cenimo zajedničku deklaraciju oko koje su se saglasili predsednica Grabar Kitarović i premijer Vučić i nadamo se da će biti primenjena. Jačanje regionalne saradnje je, u načelu, veoma značajno. Videli smo već neke značajne korake Vlade Srbije. Mi i sa strane Evropske unije,podržavamo regionalnu saradnju u okviru Berlinskog procesa i uskoro će biti održan skup u Parizu.
Kako gledate na ponašanje Hrvatske tokom proteklih nekoliko meseci kada je reč o evropskom putu Srbije?
- Sve države EU zajedno su donele odluku o početku pregovaračkog procesa Srbije sa EU, kako bi Srbija postala članica Evropske unije. Pritom članice Evropske unije usaglašavaju svoje pregovaračke stavove. Smatram da je važno da se diskusije fokusiraju na preuzimanje pravila i zakona EU i na usaglašavanje sa evropskim vrednostima, a ne da se bavimo bilateralnim pitanjima.
Kako ocenjujete bilateralne odnose Srbije i Nemačke. Ima li prostora za unapređenje veza?
- Verujem da su odnosi zaista odlični. Ako se osvrnemo na politiku, prošle godine imali smo posetu kancelarke Angele Merkel, kao i dve posete ministra spoljnih poslova Frank-Valtera Štajnmajera, te drugih visokopozicioniranih zvaničnika, uključujući dolazak predsednika Ustavnog suda Nemačke. Takođe, sarađivali smo na prevazilaženju izbegličke krize, tokom koje se Srbija ponašala veoma odgovorno, a zajedno smo ulagali i napore da se unapredi regionalna saradnja u okviru Berlinskog procesa. Kada je o ekonomiji reč, nemačke kompanije su veoma zainteresovane za srpsko tržište. Ilustracije radi, preko 350 nemačkih kompanija investiralo je oko 1,8 milijardi evra u proteklih 16 godina za otvaranje 31.000 radnih mesta. Ali, odnosi sežu mnogo dalje od politike i ekonomije. Imamo i veoma veliku kulturnu razmenu. Dva istaknuta pozorišna ansambla iz Nemačke gostovala su na prošlogodišnjem Bitef festivalu, a i ove godine su previđena gostanja nemačkih pozorišnih trupa. Na gostovanja u Srbiji stižu i nemački kompozitori, muzičari, tehno didžejevi, plesačke trupe... Naravno, prisutna je i "ljudska razmena", budući da gotovo 300. 000 građana srpskog porekla živi u Nemačkoj. Ako me pitate mogu li odnosi da budu jači, navešću ekonomiju kao ilustraciju. Želeo bih da još više nemačkih kompanija dođe u Srbiju, a preduslov za to jeste i unapređenje zakonskog okvira, uključujući sigurnost investicija, što se, opet, odnosi na unapređenja vladavine prava.
Imate li redovne kontakte sa srpskim zvaničnicima, uključujući premijera i kakvi su vaši utisci o tim susretima?
- Imam redovne kontakte sa srpskim zvaničnicima, sa predstavnicima Vlade i sa premijerom. Mislim da su ovi kontakti konstruktivni i otvoreni. Ne želim da iznosim detalje. Naravno imam, pored toga, veliki broj drugih kontakata, na primer sa poslanicima, opozicionim političarima, predstavnicima medija ili sa nevladinim organizacijama.
Šta mislite o tome što još nije formiran novi saziv Vlade Srbije?
- Proces formiranja vlade je unutrašnje pitanje. Mandatar za premijera Vučić kao predstavnik liste koja je osvojila ubedljivo najviše glasova, dobio je mandat za to. Stoga ne bih da to komentarišem. Nadam se, međutim, da će nova vlada biti formirana što pre, kako bismo nastavili zajednički, sa novom vladom, da radimo na brojnim pitanjima u reformskom procesu Srbije.
Šta će biti najvažniji zadaci nove srpske vlade nakon što bude formirana?
- Postoji niz važnih pitanja, pre svega nastavak procesa reformi. Prethodni saziv vlade na čelu sa premijerom Vučićem sproveo je važne ekonomske reforme i taj proces treba nastaviti, uključujući privatizaciju državnih preduzeća, kao i reformu javne uprave. Takođe, treba sprovesti dodatne korake u domenu vladavine prava. Srbija je sa EU dogovorila u tom segmentu veoma detaljan Akcioni plan koji sada treba da bude sproveden u delo. Ali naravno da sa novom vladom želimo da radimo na daljim važnim pitanjima, kao što je npr. već pomenuto unapređenje regionalne saradnje.
Kako gledate na proteste u Savamali?
- Načelno važi: Ukoliko ima sumnje u zakonitost postupaka i privatnih lica i državnih institucija, neophodno je da nadležne institucije vode istragu. Stoga je važno što je vlada Republike Srbije rekla da podržava istragu nadležnih organa u rasvetljavanju događaja u Savamaloj. Što se građanskih protesta tiče, mirne demonstracije su normalna pojava u građanskoj demokratiji.
Očekujete li da se uskoro nastavi briselski dijalog Beograda i Prištine?
- Pozdravljamo to što su se i Beograd i Priština obavezali da će nastaviti dijalog. Važno je da obe strane primene ono o čemu su se već saglasile. U isto vreme, potrebne su nove teme u političkom dijalogu. Ima pozitivnih inicijativa, kao što je saradnja privrednih komora Srbija i Kosova. Važno je, međutim, da dve strane pod pokroviteljstvom Službe za spoljne poslove EU otvore i nove teme. Cilj dijaloga je sveobuhvatna normalizacija odnosa. Nastavak dijaloga vezan je i za pregovore o članstvu u EU jer se u pregovaračkom okviru za pridruživanje Srbije jasno navodi da ta dva procesa mora da budu paralelna.
Kako ocenjujete spoljnu politiku Srbije? Da li je održivo balansiranje Beograda između EU i Moskve?
- Kao što sam rekao, dobro sarađujemo sa Srbijom u spoljnoj politici, a primer za to je i izbeglička kriza, kao i naša podrška naporima Srbije za unapređenje regionalne saradnje. Sveukupni cilj spoljne politike Srbije je pridruživanje EU i verujem da je veoma važno, jer je EU daleko najveći ekonomski i politički partner Srbije. Ako uzmemo za primer trgovinu: EU je daleko najveći trgovački partner Srbije, jer se 65 odsto trgovinske razmene odnosi na države EU, a EU je i najveći investitor u Srbiji. Naravno da Srbija ima odnose i sa drugim državama, uključujući tradicionalne veze sa Rusijom, ali donela je stratešku odluku da se pridruži EU, koja je zajednica vrednosti, uključujuči zajedničku spoljnu politiku. Stoga, kako bude napredovao proces pridruživanja biće potrebno sve snažnije pridruživanje spoljnopolitičkim stavovima EU.
Suočavanje sa izazovima
Kakav je vaš stav o izazovima sa kojima sa EU suočava, uključujući mogućnost “bregzita”?
- Nesumnjivo, postoje brojni izazovi, Imali smo dužničku krizu u evrozoni, a u bližoj prošlosti pojačan priliv izbeglica, ali EU je pokazala da može da se uhvati ukoštac sa izazovima. Za vreme dužničke krize je EU npr. upostavila Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost sa preko 700 milijardi evra; za vreme izbegličke krize poduzela je važne korake u pravcu jačanja spoljnih granica EU i dogovorila sporazum sa Turskom. Što se tiče referenduma o Evropskoj uniji u Velikoj Britaniji, moramo sačekati i videti kako će građani Velike Britanije danas da odluče. Verujem da će EU izaći osnažena iz ovih izazova; u globalizovanom svetu Evropa mora da govori jednim glasom. Nastavićemo da radimo kako bi Srbija postala članica tako osnažene Unije. Srbija može da profitira od članstva u EU, ali i mi možemo da imamo koristi od Srbije u EU.
.jpg)
