Izvor: Politika, 25.Nov.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćute i – rade koliko im se kaže
Zakon ne obavezuje poslodavce da vode evidenciju o prekovremenom radu, tako da inspekcija kod nas ne može da uđe u trag onima koji zaposlene teraju da rade, uglavnom, za džabe mnogo duže nego što su plaćeni
Kriza je naterala i najrazvijenije države Evropske unije da pod lupu stave i vreme koje zaposleni provode na radu. U njihovom slučaju maksimalno vreme koje zaposleni sme da se provede na poslu jeste >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 48 sati nedeljno. Britanski premijer Dejvid Kameron dobio je nedavno saglasnost da se preispita upravo ta direktiva EU o 48-časovnoj radnoj nedelji, koju mnogi ocenjuju kao kontroverznu.
Britanija se odavno bori za to da njeni radnici smeju da rade duže, ističući da bi kruta primena direktive koštala njenu privredu 250 miliona funti godišnje.Ona želi da zadrži takozvanu opt out klauzulu za pojedinačne slučajeve. To znači da radnik može da radi i duže ako dobrovoljno potpiše pristanaku kojem će reći šefu da ne želi da ga važeći limit obavezuje.
Ako je za utehu, po regulativi o maksimalnom radnom vremenu, izjednačeni smo sa bogatijim delom Evrope. I kod nas može da se radi najduže 48 sati sedmično, što bi značilo šest dana po osam sati, ali ni resorno ministarstvo ni poslodavci ne traže da se ovaj limit poveća. Razlog je jednostavan.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca kaže da kod nas nema posla ni za redovan rad od 40 sati nedeljno. Zaposleni, podrazumeva se, može da radi prekovremeno, kako to zakon kaže u slučaju više sile ili iznenadnog povećanja obima poslova, ali i takav rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti više od četiri časa dnevno. Sve ukupno 48 sati sedmično.
Posebno je pitanje da li se takav rad u Srbiji uopšte plaća. Nije nikakva tajna da u mnogim preduzećima zaposleni rade prekovremeno, ali bez ikakve naknade za to.
Da li zaposleni u situaciji kada je nezaposlenost premašila stopu od 22 odsto uopšte smeju da traže da im se taj rad plati i da li imaju hrabrosti da takvo ponašanje prijave inspekciji rada?
U resornoj instituciji kažu da su imali slučajeve da su se zaposleni žalili da im prekovremeni rad nije plaćen, sačinjena su rešenja i poslate tužbe prekršajnim sudovima, ali da oni nemaju obavezu da ih obaveste o donetim presudama, tako da nemaju informaciju koliko je uopšte poslodavaca za to odgovaralo. Za navedeni prekršaj propisana je novčana kazna od 600.000 do milion dinara za pravno lice i kazna od 30.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.
Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad, kaže da je neplaćanje prekovremenog rada veoma rasprostranjeno i da najviše neplaćenih prekovremenih sati ima u oblasti trgovine i ugostiteljstva.
– Najveći nam je problem to što zakon ne obavezuje poslodavce da vode evidenciju o prekovremenom radu. Kada bi se to izmenilo situacija bi se popravila. Kontrola inspekcije rada je u velikoj meri otežana upravo zbog toga što poslodavci uglavnom nisu doneli odluku o prekovremenom radu, kako to zakon nalaže, i ne vode evidenciju o zaposlenima koji rade prekovremeno. Inspektoru rada teško je da utvrdi činjenice o prekovremenom radu i da li je poslodavac zaposlenom isplatio uvećanu zaradu – kaže Peruničić.
Poslodavcima naruku ide, kaže, i „zid ćutanja” zaposlenih, odnosno to što oni zbog straha od gubitka posla ne smeju da prijave poslodavca. Zaposleni, dok su u radnom odnosu, krajnje su nekooperativni u odnosu na inspekciju rada, svojim izjavama štite poslodavca, a tek kasnije, nakon prestanka radnog odnosa, inspekciji rada iznose činjenice koje terete poslodavca zbog nepridržavanja zakonskih odredaba, odredaba opštih akata poslodavca i ugovora o radu.
Jovana Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Anonimne dojave
Inspekcija rada dobija i anonimne predstavke u kojima se ukazuje na prekovremeni rad kod određenog poslodavca bez navođenja konkretnih činjenica o prekovremenom radu (vreme kada se radi prekovremeno, koliko lica radi...). Kako zakonom nije obavezno vođenje evidencije o prisustvu na poslu, u tim slučajevima inspektor rada nema mogućnosti da utvrdi da li je zaista pravo zaposlenog ugroženo, kako bi preduzeo mere u skladu sa ovlašćenjima. I pored toga, inspektori rada se trude da pronađu posredne i neposredne dokaze da je zaposleni zaista radio prekovremeno – kaže Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad.
objavljeno: 26.11.2011
.jpg)
