Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Sep.2014, 12:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Božovic:Više od 2.000 problematičnih ekoloških predmeta

U oblasti životne sredine u Srbiji postoji oko 2.000 problematičnih predmeta čija vrednost premašuje 100 miliona evra, koji i dalje nisu završeni jer su sredstva potrošena za druge namene, izjavila je danas državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i životne sredine Stana Božović.

Božović je Tanjugu rekla da je za oblast životne sredine u Srbiji proteklih godina stigao veliki novac od brojnih donatora, pre svega iz Evropske unije, a u projektima koje je trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << realizovati bilo je mnogo nepravilnosti i zloupotreba, koje će u narednom periodu utvrđivati nadležna komisija.

"U ovom trenutku, kod nas u sektoru životne sredine imamo 2.000 problematičnih predmeta čiji kapacitet finansijski prevazilazi 100 miliona evra. To su problematični projekti, koji nisu urađeni, nisu završeni, a gde pare nisu potrošene", izjavila je Božović.

Ona je dodala da je u vreme dok je ministar energetike i zaštite životne sredine bila Zorana Mihajlović formiran antikorupcijski tim i komisija koja bi trebalo da utvrdi te nepravilnosti.

"Proteklih godina, mnogo novca došlo u ovu zemlju, i mnogo novca je potrošeno neodgovornom politikom, neprofesionalnom i nebrigom. To pokazuje i ovih 2.000 projekata koji nisu došli u lokalne zajednice i koje građani nisu iskoristili, i propali su", rekla je Božović.

Ona je kazala da se u izveštajima Evropske komisije navodi u kom delu je stanje problematično i šta treba da promenimo.

Prave ocene o tome kakvo je stanje u oblasti životne sredine dobićemo posle bilateralnog skrininga za poglavlje 27, a pravi rezultati, kako je kazala biće vidljivi već od iduće godine.

U Briselu je ove nedelje otvoren eksplanatorni skrining za poglavlje 27 u okviru koga su se razmatrale oblasti horizontalnog zakonodavstva, kvaliteta vazduha, zaštite od buke, upravljanja otpadom, zaštita prirode, hemikalije, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom i klimatske promene.

"Poglavlje 27 je jedno od najtežih, najkompleksnijih, najzahtevnijih, najskupljih poglavlja u procesu pristupanja EU i to nije samo problem u Srbiji, to je bio problem kod svih zemalja koje su pristupile Evropskoj Uniji, pa je problem i kada smo mi u pitanju jer se trećina svih zakona i obaveza koje imamo, nalazi u tom poglavlju", rekla je Božović, koja je inače predvodila delagaciju Srbije.

Božović je rekla da u procesu eksplanatornog skrininga i procesu bilateralnog skrininga predstoji i obaveza da pristupamo odnosno da se usklađujemo sa akcionim planovima i aktivnostima, kako bi sve potrebne standarde dostigli do 2030. godine.

Ona je precizirala da se to, pre svega, odnosi na velike infrastrukturne projekte , za koje će Srbija imati prelazne periode.

"Odloženi period je zapravo 2030. godina, a kada je u pitanju zakonodavstvo, naše obaveze su da se do 2018. godine uskladimo sa kompletnim zakonodavstvom i regulativom EU i da pratimo njihove standarde.

Božović je podsetila i da je Strategija o aproksimaciji u oblasti životne sredine dala finansijske konstrukcije da je Srbiji potrebno oko 10, 5 milijardi evra, da bi se uskladila sa procesom i sa standardima EU.

Oko 5, 6 milijardi potrebno je za unapređenje kvaliteta vode, za upravljenje otpadom 2,8, a za rešavanje problema industrijskog zagađenja 1,3 milijarde dinara.

Jedan deo tih sredstava uložiće država, a veći deo stići će iz fondova EU, naglasila je Božović.

Ona je rekla da se Srbija u mnogim segmentima u potpunosti uskladila sa standardima EU, kada je u pitanju oblast životne sredine.

Kada je u pitanju stav struke, iz Centra za reciklažu ukazuju da su propisi u ovoj oblasti u velikoj meri usklađeni sa zakonodavstvom Evropske unije, ali veliki problem predstavlja njihova primena.

"Iz Evropske komisije je napredak Srbije u oblasti životne sredine ocenjen veoma loše. Industriji, odnosno reciklerima je izuzetno važno da imaju dijalog sa nadležnim institucijama. Nedavno je objavljen podatak da Švedska reciklira 99 odsto otpada, EU do 50, a Srbija je negde na 15 odsto. Povećanje tog procenta i jačanje upravljanja otpadom je naša obaveza u procesu pristupanja EU, a to se često zaboravlja", rekla je direktorka Centra za reciklažu Nina Ivančev.

Ona je ukazala da bi reciklažnoj industriji pomoglo ponovno osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine i da bi od velike koristi bilo uvođenje bezgotovinskog plaćanja za otpad, a uvođenje u legalne tokove bi značilo da sva plaćanja moraju ići na tekući račun.

"Na taj način bi i država imala koristi od poreza i mogla bi da prati tokove u celokupnoj reciklažnoj industriji", rekla je Ivančev.

Ivančev ukazuje i da bi rasčišćavanje nelegalnih otpada takođe, trebalo da bude prioritet jer Srbija ima oko 4.000 nelegalnih sakupljača, skladištara i prerađivača otpada.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B&F Online: U Srbiji više od 2.000 problematičnih ekoloških predmeta