Izvor: SrbijaDanas.com, 11.Avg.2017, 01:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vesna Dedić o životnim UDARCIMA i uspesima: Mnogo je bolje boriti se, nego ostati i trpeti NASILJE!

Otvoreno i bez ustručavanja.

Nakon što smo pre nedelju dana razgovarali sa jednom od naših najvećih zvezda (svi detalji klikom OVDE), ovaj četvrtak nam je svojim pričama ulepšala naša najčitanija književnica, novinarka i autorka čuvene emisije "Balkanskom ulicom", Vesna Dedić.

Kako to obično biva kada se nekoliko novinara nađe na jednom mestu, razgovor se vodio žustro, a dotakli smo se raznih zanimljivih tema.

- Najviše volim da započnem >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << jutarnji ritual sama sa sobom. Jako se rano budim i prvo popijem čaj, pa doručak i tek onda kafa. Kada ispratim dete u školu, sredim kuću i obavim sve obaveze, spustim se do ovog kafića, naručim kratki espreso, pročitam sve novine, obavim osnovnu komunikaciju, mejlove i tek onda krećem ka centru grada i poslu - otkriva Vesna, koja se prisetila redovnih rituala uz domaću kafu, koju više ne pije.

- Nekada sam pila po deset kafa dnevno, ali u poslednje vreme, od kada ne pušim i od kada više pazim na zdravlje, to nije slučaj... Stižu godine, pa moram o tome da brinem (smeh).  Pijem, dakle, jednu - dve ujutru, ali nisam po ceo dan sa šoljicom u ruci, kako se očekuje od novinara.

- Zaista, punim srcem, ne verujem ni u šta. Verujem samo u sebe. Ukoliko moj odgovor nema preteranu ozbiljnost, reći ću da verujem i u horoskop, i u numerologiju, i gatanje u šolju, i u dobru energiju... Recimo, kada sam na plaži sa prijateljicama i tada naiđu one žene što gledaju u karte i pitaju: "Da ti gatam?", znam da je to fora, ali meni lepo, pa kažem: "Sedi, sedi" (smeh). Ona kaže: "Vidim ti prsten", pa meni super (smeh).

Dva novinara, vruća kafa, poznata lica i beskonačno mnogo tema za razgovor...

Naša redakcija je odlučila da započne novu rubriku pod nazivom "Na kafi sa Nedom i Vladom". Svakog četvrtka imaćete priliku da kroz opuštene i zanimljive razgovore bolje upoznate vaše omiljene javne ličnosti.

 Ukoliko imate neke sugestije i predloge, ili želju da nekoga ugostimo, slobodno nam pišite! A do tada, uživajte u šoljici jake kafe i u društvu dobrom, skoro kao našem!

- Oni svi toliko dobro pričaju da ne mogu da ti ne pogode (smeh). Selektujem sve informacije i ako mi predvide nešto lepo, a to se dogodi kažem: "I vidi, bilo je tačno" (smeh). Ukoliko kažu nešto što nije dobro, ne razmišljam o tome.

- Normalno (smeh). Vrlo redovno se viđam, i to baš u jutarnjim časovima, sa Sanjom Marinković. Imamo kategorije kao u horoskopu ljubav/posao/zdravlje. Podelimo razgovor na teme, i onda, deca, muškarci, novi projekti i u sve to ulaze, naravno, tračevi - priznaje naša sagovornica, koja dodaje da sama na tračeve koje čuje o sebi nikada ne reaguje ili ih neutrališe osmehom.

- Javnost je upoznata sa svakim detaljem mog života (smeh). Radoholik sam, ne držim se jednog posla, već uvek smišljam nešto novo. Nikada nisam imala vremena za hobi. Preko dana radim po tri-četiri posla, a uz to sam majka - ističe Vesna, pa se odmah prisetila:

- Da! Sanja i ja smo krenule na ples (smeh). Ali to mi nije hobi. Petkom odem tamo i izbacim malo energije. Zapravo, sve svoje hobije sam pretvorila u poslove i tako je najbolje - ponosno ističe ona.

- Pratim šta se događa u duhu naroda i vremenu. Kada poredimo moju emisiju pre deset-petnaest godina i sada, to su različiti koncepti. Suština je ostala ista... Prilagođavala sam se ukusu gledalaca. "Balkanska ulica" se bavila suštinskim životnim pitanjima, bila je više dokumentarna emisija nego zabavna. Poslednjih godina je više zabavna. Da sam je ostavila istu, bez izmena, mislim da ne bi opstala ili bi je gledao mali broj gledalaca. Sve što radim, kao pisac i novinar, radim u želji da to voli i prati što veći broj ljudi, a moje je da se prilagodim ukusima publike. Naravno, ne idem ispod kodeksa svoje časti i časti novinarske profesije.

- Svojeglava sam kada je reč o mom privatnom životu i ne kajem se zbog toga. Jedino ja znam šta meni prija kao ženi i tu nikoga ne slušam. Što se tiče posla, vrlo sam otvorena i uvek pitam svoje saradnike, prijatelje i kolege... Nikada nisam bila urednik i šef koji smatra da je sve što sam smislila odlično i jedino ispravno. Pitati, nije stvar nesigurnosti, već potrebe da te što veći krug ljudi čita, prati i voli. Kada objavim roman, jako mnogo slušam... Dok ne stigne prvih hiljadu poruka, ne znam šta sam uradila. Bavim se poslom koji je namenjen ljudima. Divim se onima koji kažu: "Baš me briga ko me čita, ja sam tu knjigu napisao za sebe". Ne pišem za sebe... Osluškujem ljude, prijatelje, kolege, gledaoce i čitaoce, samim tim se i trudim da im ugodim. Nijedan roman, osim prvi, nisam napisala, tek tako, zato što mi je palo na pamet. Vrlo sam pomno čitala poruke preko Fejsbuka, pisma; interesovala se na promocijama šta će mi žene koje su došle reći. Uvek znam o čemu pišem. Sigurno nisam najbolji pisac, ali činjenica je da sam čitana, a to je rezultat mog dobrog slušanja.

Foto: Srbija Danas

- Uvek sam bila protivnik licemerija i tvrdnji da ono što se ne čita i ne sluša je dobro jer je namenjeno intelektualnoj eliti. To nije tačno! Ko bar malo poznaje istoriju svetske knjiženosti, zna da su svi ti veliki ljudi bili izuzetno čitani. Čitan je bio i Balzak, i Flober... Savremenicima nije padalo na pamet da kažu: "Znate, druže Tolstoj, vas čitaju milioni Rusa, a vi mora da ste loši, a bolji je tamo neki pesnik koga čitaju tri kuće u selu". To bi bilo potpuno nenormalno. Ljuta sam na svoje kolege novinare, objave ono što im neko kaže. Niko ne proverava da li to neko lupeta gluposti... Ljudi, bar veliki broj njih, veruju onome što im se plasira, tako je to sa kritikama... Ništa me ne vređa, smeta mi kao novinaru, a kao piscu ne... Nemoguće je da neko pedeset hiljada žena natera da kupuju moje romane. To su i studentkinje, i penzionerke, i doktorke, i učiteljice... Ma, ne može da je loše - samouvereno i uz osmeh odgovara naša sagovornica, koja se osvrnula i na kritike upućene našim pevačima.

- Isto je i sa kritikama narodnih pevača. Ako ti imaš jednog Sašu Matića, Acu Pejovića ili Lukasa... Može da vam se sviđa ili ne sviđa njihova muzika, ali ako npr. Željko Joksimović napuni Arena koliko god hoće, nema tu osporavanja... Čak i ta Ceca Ražnatović, možete biti i za, i protiv... Ako ti napuniš Ušće, a na tom Ušću imaš i gimnazijalce, i studente, i obrazovane i neobrazovane... Ne možeš da kažeš da to ne valja! Možeš da kažeš da to nije tvoja šolja čaja i ništa više. Jednu stvar svi zaboravljaju, popularnost se bazira na emotivnosti. Treba stvarati ono što se tiče većine i time izazivati suze i smeh. To je suština umetnosti!

- Nek su žive i zdrave i neka samo pišu. Ja sve kupujem i čitam. Zainteresovana sam žena.

- Pristajem da pričam o razvodu i nikada nijednom novinaru nisam rekla da neću da pričam o razvodu, iz jednostavnog razloga, zato što je to tabu tema našeg društva. Poslednjih nekoliko godina kada se sve više ispunjavaju crne hronike, sve veći je broj ubijenih žena... Mora svaka žena, a i muškarac, prosto, da izađe i priča o tome. Ne treba ćutati i trpeti. Ljubav je jedina čovekova sloboda. Ne znam zašto neke žene, potpuno svesno, ostaju u lošem braku. Često je opravdanje nedostatak finansija... Kada sam se razvela izašla sam na ulicu, i to sa malim detetom, iznajmila stan od dozvoljenog minusa i ostala na nuli. Dobila sam životinjsku energiju kada sam prolazila kroz taj period i izborila se. Mnogo je bolje boriti se, nego ostati i trpeti nasilje. Novac uvek može da se zaradi, samo ako želiš i hoćeš.

- Jako mi je žao. Sve se dogodilo u jednom danu. Ujutru sam saznala da sam trudna... Znala sam da mu je ostalo još par dana života. Razmišljala sam da li da mu kažem ili ne, nisam želela da se previše uzbudi... Dok sam se premišljala u šest popodne mama me je nazvala i rekla da je umro. Moj otac se plašio da ću postati prava karijeristkinja, usedelica. Želeo je da se ostvarim kao majka... Moram biti iskrena, nisam to želela. Strašno sam mnogo radila na svom obrazovanju, planirala sam karijeru i putovanja... Prosto, o majčinstvu nisam mnogo razmišljala... Tata je preterivao u tim željama, bio je uporan, i eto, hvala mu na tome. Zapravo, bila sam na ivici da postanem karijeristkinja, a on me je naveo da postanem majka i tako mi je život otišao u pravom smeru.

- Nije bitno kakve emisije radimo, ljudske osobine su nas vezale i održale jako dugo godina zajedno. Nikada nismo obraćale pažnju na ljude sa strane. Nikada se nismo posvađale, ali zato stavove izlažemo jasno, glasno i vrlo često se ne poklapaju (smeh). Oduvek smo bile bliske jer pratimo jedna drugu kroz rad i život.

- Jao, imam milion želja i želim da se sve ostvare (smeh). Želim da sagradim kuću i imam lepu baštu, ali prvo treba da isplatim kredit (smeh). Želim da mi ćerka Lenka u narednih šest godina završi sve kako treba, da radi super posao,  da je super plaćena i super zaljubljena, a ja samo tako da putujem svetom. Želim da objavim petnaest romana, sada sam na devetom... I da po jednom mom romanu bude rađen film koji će dobiti Zlatnu palmu u Kanu... Želim da po mom scenariju bude snimljena serija i da to bude najgledanija... Želim i da ove godine odem na letovanje... Eto (smeh)... Sve lepe želje i ostvarive.

Za ostvarenje velikog broja želja neophodna je volja i motivisanost, a nas je interesovalo da li Vesna ima životni moto kojim se vodi, na šta je ona dala zanimljiv odgovor.

- Sad je leto, nemam moto (smeh)... U romanu Slobodana Selenića jedan od junaka, Vojvođanin, kaže: "Sve sam radio sas volju i na vreme". U životu radim sa voljom, a kockice su mi se uvek poklapale u pravo vreme - zaključuje naša sagovornica.

Moramo priznati, da nam vreo dan nakon razgovora sa Vesnom nije teško pao. Rastali smo se od naše gošće, teška srca, uz dogovor da ćemo se ponovo sastati i proćaskati uz kaficu.

Uživajte do sledećeg četvrtka!

Do tada, ne zaboravite - nema boljih priča od onih uz kafu sa Nedom i Vladom!

Dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta samo uz navođenje izvora "Srbija Danas".

Nastavak na SrbijaDanas.com...