Izvor: Blic, 24.Okt.2014, 20:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaplenite tajkunima vile, jahte, avione...
Poreska uprave je dosad najveće dužnike, koji duguju 400 miliona evra, kreditirala našim novcem dopuštajući im da dug plate na rate. A oni se sve vreme voze u besnim kolima, jahtama i avionima.
Koliko novca za porez duguju najveći biznismeni, možda najbolje govori podatak da je to polovina sume koju će država dobiti smanjenjem plata i penzija. Tako smo došli do apsurda da su bolje prolazili oni što su dugovali milione od onih koji su redovno plaćali svoje obaveze. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Danas se stvari polako menjaju, tako da sve više firmi pod pretnjom zatvaranja konačno počinje da plaća državi dugove, prodajući čak i svoju ličnu vrednu imovinu. Ali da smo i dalje na samom početku ove nove prakse, pokazuju podaci koji govore da je za prvih devet meseci Poreska uprava prinudnom naplatom uspela da naplati tek svaki četvrti dinar neplaćenih poreza.
Na pitanje kako je moguće da dugovi najvećih dužnika i dalje rastu i kako se protiv toga bore, u Poreskoj upravi navode da naplata uvek kreće blokadom računa, koja je najefikasnija, ali da u radu imaju ograničenja.
- Naplata iz pokretne i nepokretne imovine je skupa i može da traje i po šest meseci. Pravila kažu i da nema prinudne naplate u slučaju sudskog spora, i kada je preduzeće u planu reogranizacije, popularnom UPR-u, koje može da traje i gotovo godinu dana. Naplata može da bude stopirana i zahtevom dužnika za odlaganje duga - kažu u Poreskoj upravi.
Stručnjaci dodaju da je problem naplate poreskih dugova mnogo dublji, da su sporni zakoni o stečaju i privrednim društvima, ali i potezi ranijih rukovodstava Poreske uprave.
- Država je godinama unazad velika dugovanja naplaćivala ad hok, odnosno kad neko pritisne da se to radi ili kad zafali novca u budžetu. Povremeno su smišljane mere koje nisu imale za cilj naplatu poreza, već da se lošim platišama pomogne. Neplatiše su praktično dobijale subvencije bilo kroz opraštanje kamata ili reprogram duga - kaže za „Blic” poreski stručnjak Đerđ Pap.
On dodaje i da je problematičan Zakon o privrednim društvima kojim se štiti najvrednija imovina poreskih dužnika, poput vila, jahti, limuzina...
- Po važećim rešenjima firma odgovara svojom imovinom, a to je često loš automobil ili nameštaj, ne i lična, mnogo vrednija imovina vlasnika. Sve dok je tako, naplata poreza će biti otežana, mada sam načuo da će se propisi koji to regulišu ipak menjati - kaže Pap.
Na zapadu je praksa naplate poreza mnogo drugačija nego u Srbiji. Konsultant u Mreži za poslovnu podršku Dragoljub Rajić navodi primer kako se porez naplaćuje u Nemačkoj. Tamo se ne dozvoljava gomilanje dugova jer se time nanosi šteta radnicima, dobavljačima i državi.
- Kad vlasnik firme napravi dug od 16 miliona evra, automatski počinje da odgovara ličnom imovinom. Njemu se istovremeno se zabranjuje da otvori novu firmu. Ako se utvrdi da firma ima veći dug od kapitala, odmah ide u stečaj. Ali, proverava se i zašto je u stečaju, pa se ne može dogoditi da vlasnik koji je to namerno uradio ne bude kriv. Kazne su na nivou sankcija za utaju poreza - objasnio je Rajić.
.jpg)
