Vrednost državne imovine znaće se tek 2011. godine  

Srbija će najverovatnije primeniti sisteme za izračunavanje tržišne vrednosti nepokretnosti od Francuske i Norveške

Srbija ima 275.475 nepokretnosti i 10.929.275 pokretnih stvari. Tako bar piše u izveštaju Direkcije za imovinu Srbije poslatom vladi u julu. Nije izvesno da je to potpuni spisak, a još manje se zna koliko vredi ta imovina. Da se zna koliko vredi imovina važno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je iz hiljadu i jednog razloga a prva tri su da domaćin–država zna kolika mu je imovina, da na osnovu toga može da se zadužuje i da pripremi osnovu za sprovođenje zakona o povratku imovine otete posle 1945. godine.

Evidentiranje imovine Republike Srbije biće završeno verovatno do kraja godine, a procena njene okvirne tržišne vrednosti biće urađena za ne manje od godinu i po dana, jer u našem pravnom i ekonomskom sistemu za sada ne postoji metodologija pomoću koje bi ona mogla da se izračuna.

Ovo je tvrdnja Srboljuba Panića, pomoćnika direktora Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.

Prošle nedelje potpisan je ugovor između Vlade Srbije i Svetske banke kojim je Direkciji odobrena bespovratna pomoć od oko 300.000 dolara. Taj novac Direkcija treba da iskoristi da u naredne tri godine izradi strategiju za precizno evidentiranje i izračunavanje vrednosti državne imovine, a uz pomoć stranih konsultanata iz zemalja u kojima takva praksa postoji. Panić veruje da će taj posao biti završen za 18 meseci.

– Prema nekim pokazateljima, sistem za izračunavanje vrednosti državne imovine koji mi možemo primeniti imaju Francuska i Norveška. Mi moramo od nekoga prepisati jednačinu koja će dati rezultate koji su relativno približni tržišnoj vrednosti i odstupanje od nje ne bi smelo da prelazi pet, maksimalno deset odsto – kazao je Panić. – I ta metodologija ne bi bila primenjivana samo za interesantnu imovinu, kojom se, recimo, bavi dvadeset agencija za promet nepokretnosti u Beogradu, pa možemo da dođemo do konkretnih podataka, već bi trebalo da važi za sve. Ona bi trebalo da nam kaže i koliko vredi šuma u Lipovici ili, recimo, rezervoari na Pasuljanskim livadama. Znači, nama treba takav sistem da ja na osnovu određenih kriterijuma mogu da preko svog računara izračunam koliko košta, na primer, kuća u Sremčici.

On kaže da se nada da će Direkcija posle izrade strategijedobiti logističku, sistemsku pa i zakonodavnu podršku, da se postojeći zakon izmeni kako bi se uneli novi kriterijumi za evidentiranje i prijavljivanje imovine i kako bi se uveo standard za izračunavanje njene vrednosti.

– Ili ćemo izmeniti postojeći zakon ili doneti novi zakon, koji će omogućiti da znamo približnu vrednost svake državne svojine ili vrednost svih vrednosti u Srbiji. I onda ćemo moći da potražujemo kredite i da garantujemo tom imovinom.

Prema Panićevim rečima, manji problem od vrednovanja je evidentiranje imovine. Krajem septembra istekao je dvomesečni rok koji je Vlada Srbije dala opštinama i javnim preduzećima da dostave podatke o kompletnoj imovini koju koriste. Odziv je u ovom trenutku između 70 i 80 odsto, a Panić očekuje da će do kraja godine biti skoro stoprocentni.

Obaveza prijavljivanja državne imovine i periodičnog dostavljanja podataka postoji od 1996. godine kada je donet Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Taj zakon, prema Panićevim rečima, nije bio mnogo popularan jer je sva imovina opštinai javnih preduzeća postala vlasništvo Republike i bivši vlasnici su postali korisnici. S druge strane, kaznene odredbe za nepoštovanje te obaveze inflacija je potpuno obesmislila i to su razlozi zbog kojih je odziv za prijavljivanje imovine bio slab u poslednjih trinaest godina.

– Direkcija je rešila da taj proces ubrza jer je ta obaveza zahtev koji imamo i sa strane, od Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Takođe treba imati u vidu da nam predstoji usvajanje dva zakona, zakona o denacionalizaciji ili kako će se već zvati i zakona o javnoj svojini, gde moramo biti ozbiljni kao država jer možemo snositi krupne konsekvence.

-----------------------------------------------------------

Državni stan ipak ne košta 8.000 evra

U izveštaju Direkcije upućenog Vladi Srbije piše da država raspolaže s 9.860 stanova čija je vrednost oko 7,5 milijardi dinara (tačno 7.436.870.753 dinara). To znači da jedan državni stan vredi u proseku oko 8.110 evra.

–Vrednost stanova ne stoji. Ljudi su upisivali vrednosti koje su se u nekoj opštini vodile ko zna otkad ili su knjigovodstvene i tako smo došli do besmislenih iznosa. Da su to stvarne vrednosti to bi bila katastrofa – objašnjava Panić.

Rade Stanić

[objavljeno: 05/10/2009]

0 0

Dodajte komentar