Izvor: B92, 21.Sep.2014, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veleposednici ostaju bez subvencija
Šta se krije iza najave premijera Aleksandra Vučića da ubuduće više neće biti finansirani „poljoprivredni tajkuni”, već će pomoć ići malim poljoprivrednicima?
Upućeni kažu da to verovatno znači da poznati podsticaji od 100 evra po hektaru ili od 12.000 dinara neće više, kao do sada, pripadati za maksimum do 100 hektara zemlje, već za mnogo manje površine.
U igri je nekoliko smanjenja, pa i ono da ubuduće pare iz agrarnog budžeta pripadaju poljoprivrednim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gazdinstvima koja obrađuju do 20 hektara zemlje.
Zakon o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju iz 2013. godine jasno predviđa da subvencije pripadaju za najviše 100 hektara obradive zemlje. To znači da će se ovaj propis menjati.
Predsednik vlade je, predstavljajući mere štednje na RTS-u, opisao i situaciju da ti veliki poljoprivredni proizvođači, koji uzimaju u zakup državnu zemlju, taj isti zakup zapravo plate državnim parama koje im ona daje za podsticaje. Rečju, jedan te isti novac iz jedne državne kase ode, a u drugu se vrati. Upućeni kažu da se i u ovoj oblasti očekuju promene i to tako da zakupci državne zemlje ne mogu više da očekuju poznatih 100 evra po hektaru. Međutim, oni će i dalje moći da zakupe državnu zemlju i u to pravo se neće dirati.
Ukoliko „prođe” predlog da državne pare ubuduće sleduju samo poljoprivrednim gazdinstvima koja obrađuju do 20 hektara zemlje, bez državnih davanja će ostati oko 18.000 većih od ukupno 631.552 gazdinstva koliko je poslednji popis pokazao da ih ima. U Srbiji ima i 1.851 gazdinstvo sa 100 i više hektara. Ona ni do sada nisu dobijala državne pare.
Agrarni budžet za ovu godinu iznosi 45 milijardi dinara, a direktno za podsticaje predviđeno je 28,7 milijardi dinara ili 250 miliona evra. Ma koliko se kod nas uvek govorilo da su iznosi za podsticanje poljoprivredne proizvodnje mali i nedovoljni, činjenica je da kada neko za 99 hektara od države dobije 9.900 evra godišnje to i nije baš malo.
I ranije je bilo pokušaja da se smanji „granica” za državne podsticaje, ali bezuspešno. Prvi je na tome „slomio zube” Dušan Petrović, visoki funkcioner Demokratske stranke, kada je bio ministar poljoprivrede 2011. godine. On je u maju te godine odlučio da podsticaji mogu da pripadnu samo gazdinstvima do 30, a ne i do 100 hektara. Usledile su višednevni protesti zemljoradnika i blokada puteva u Vojvodini pa je vlada, na telefonskoj sednici, odlučila da zadrži postojeći sistem davanja državnih para s tim da će onima do 30 hektara novac biti isplaćen u 2011, dok će oni s više hektara pare dobiti do kraja januara 2012. Tada je država po hektaru davala 14.000 dinara.
Ni Draganu Glamočiću, jednom od potonjih ministara poljoprivrede, nije se dopala politika 100 evra po hektaru. Hteo je to da ukine, ali su ga izbori u tome sprečili.
"Subvencije od 12.000 dinara po hektaru nisu dale dobre rezultate. Smatram da je to promašena politika. Polovina od toga išla je na ruke zemljoradnicima, a da su pare date za investicije sada bismo imali na hiljade novih farmi, plastenika, hladnjača… Prosečno gazdinstvo u Srbiji ima jedan, dva, tri hektara što znači da korisnici s parama koje su dobijali nisu mogli ništa da naprave. Ali u zbiru to je 10 milijardi dinara, što je ogroman novac. Da su pare investirane, uz trećinu koju daje država bespovratno, dobili bismo ukupnu vrednost investicija od 30 do 40 milijardi dinara", rekao je Glamočić za Politiku.
.jpg)
