Većina proizvođača poljoprivrednih proizvoda sprema nove cenovnike  

Većina proizvođača poljoprivrednih proizvoda sprema nove cenovnike

BEOGRAD - Iako ratari imaju razloga da se raduju dobroj žetvi, potrošači ne mogu da se nadaju punoj trpezi. Klaničari već isporučuju skuplje meso i mesne prerađevine, a za jesen većina proizvođača prehrambenih proizvoda sprema nove cenovnike. Zbog viših otkupnih cena sirovina i očekivanog poskupljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << struje, najavljuje se da će već od sledećeg meseca biti skuplje mleko i mlečni proizvodi, brašno, ulje i šećer, a to će izazvati lančani porast cena velikog broja životnih namirnica.

Kilogram svinjskog buta od pre neki dan se prodaje po ceni od 316 dinara, junetina je 298, dok mleveno meso košta i do 360, a pršuta čak 769 dinara. Delikatesni proizvodi, prema najavama proizvođača, od naredne nedelje biće znatno skuplji.

- Zalagali smo se za slobodno tržište i sada ne možemo da tražimo od države da sprečava poskupljenja koja najviše ugrožavaju standard stanovništva. Ponuda i potražnja u tržišnim privredama diktiraju cenu i tako bi trebalo da bude i kod nas. Međutim, iako za neka poskupljenja ima osnova, čini se da su proizvođači požurili sa novim cenovnicima i da nisu dobro sagledali kako će to delovati na tražnju - ističe Bogdan Obradović, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije. On ocenjuje da je zbog smanjenog uzgoja stoke i porasta cene žive mere usledilo najnovije poskupljenje svežeg mesa, ali upozorava da će zbog toga sigurno biti smanjena i ovako slaba potrošnja. Naime, dok je u zemljama Evropske unije ove godine potrošnja mesa i mesnih prerađevina u proseku 87,9 kilograma po glavi stanovnika, kod nas je jedva 40 kilograma.

Za najavljeno poskupljenje svežeg mleka, kako ocenjuje Obradović, nema opravdanog razloga jer postoje velike zalihe ovog

proizvoda. Stoga on očekuje da će se mlekari predomisliti i to ne pod pritiskom nadležnih ministarstava, već na osnovu precizne računice koja potvrđuje da bi smanjenje potrošnje izazvalo gubitke u proizvodnji. Statistički podaci potvrđuju da je i sada naša zemlja na neslavnom mestu po tome koliko njeni građani godišnje pojedu mlečnih proizvoda. Tako je, na primer, kad su sirevi u pitanju, u razvijenim zemljama taj prosek 18,3 kilograma po stanovniku, a kod nas devet kilograma. Potrošnja putera je još manja - prosečan Jugosloven godišnje pojede svega 300 grama godišnje, a stanovnik članice EU 4,7 kilograma ovog proizvoda.

U Poslovnoj zajednici za proizvodnju bilja, kako saznaje 'Blic', tokom iduće nedelje biće utvrđena cena ulja od ovogodišnjeg roda suncokreta i ona će svakako biti znatno viša od sadašnje. Kako nema zaliha ulja, ne postoji mogućnost da se na tržištu interveniše isporukama iz Republičkih robnih rezervi i tako spreči primena novih cenovnika. Slična je situacija i sa šećerom, pa fabrike već prave kalikulacije o cenama ovog proizvoda iz nove proizvodnje.

Kako sadašnji propisi dozvoljavaju slobodni uvoz namirnica, moguće je da će uvoznici videti svoj interes da domaće tržište snabdevaju i ovom inostranom robom. To je nagovešteno i u Republičkom ministarstvu za trgovinu koje u saradnji sa donatorima pokušava da zaštiti standard stanovništva i na tržišni način utiče na sprečavanje poskupljenja. M.V.- U.S.

Za korpu 250 maraka

Prema podacima 'C marketa', za mesečnu sezonsku korpu prosečna porodica trebalo bi da izdvoji 7.484,43 dinara ili oko 250 maraka. Tako je za 40 vekni hleba, koliko se za taj period utroši, potrebno platiti 520 dinara, a za 30 litara mleka 696 dinara. Četiri litre ulja staju 210, 60 jaja 273, a četiri kilograma šećera 189 dinara. U potrošačku korpu takođe su uračunata i sredstva za higijenu i to dva sapuna koji koštaju 45, dve zubne paste 100 i litar šampona od 84 dinara.

0 0

Dodajte komentar