Izvor: B92, 17.Okt.2011, 05:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzalud čekamo privatne vozove
Beograd -- Važeći Zakon o železnici daje mogućnost privatnim prevoznicima da svojim kompozicijama krstare prugama, ali samo na papiru, pošto je u praksi "rampa" spuštena.
Razlog leži u tome što propisima nisu jasno definisane procedure, što upravljač infrastrukturom nije izdavao trase u zakup, nije imao ni cenovnik.
Uz sve to nije bilo ni političke volje da Železnice Srbije dobiju konkurenciju, odnosno da se sprovedu radikalnije reforme u ovom javnom preduzeću. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Sada volje ima, ali s obzirom na to da postoji mogućnost da novi zakon o železnici neće biti usvojen u mandatu ove vlade, još dugo će putnici biti usmereni samo na usluge, koje im već decenijama pruža državni prevoznik.
TERETNI SAOBRAĆAJ
Kada je reč o teretnom saobraćaju, Direkcija za železnice izdala je u prethodnih sedam godina tri licence. Taj dokument poseduju Železnički transport TE Nikola Tesla u sastavu EPS, i ZGOP iz Novog Sada, a to je preduzeće koje se bavi remontom pruga. Treća licenca izdata je firmi - Kombinovani transport iz Beograda.
I dok za teretni saobraćaj bar ima zainteresovanih prevoznika, već su izdate licence i sertifikati o bezbednosti, za putnički nema ni toga. Teretni saobraćaj je profitabilan, a putnički je više javna usluga građanima nego posao, koji donosi zaradu.
Slobodan Rosić, direktor Direkcije za železnicu, kaže da "železnički putnički saobraćaj zahteva ogromna ulaganja, a cene karata su veoma niske. Jedan moderan putnički vagon košta milion evra, a i u eksploataciji su veliki izdaci. Sve to od prodaje karata ne može da se namiri. Putnički servis je senzitivniji i po pitanju osoblja koje radi, bezbednosti..."
Da bi bilo koji privatnik ušao u tu priču mora da postoji jasno definisan sektor i utvrđena pravila koja se neće često menjati. Dakle, država mora da garantuje dugoročnu sigurnost operaterima.
Srbija je u prethodnom periodu imala železnicu kojoj država daje novac, ali je posmatra kao nužno zlo. Subvencija nije bila definisana, niti je bila u vezi sa uslugom koju železnica pruža.
"Predlogom zakona koji je u skupštinskoj proceduri država finansira isključivo infrastrukturu i javni prevoz, i to na bazi ugovora", ističe Rosić i dodaje da novac koji će operateri dobijati za obavezu javnog prevoza zavisi od broja vozova, ali i kvaliteta usluge.
Rosić kaže da to znači da će "Železnice Srbije, kao trenutno jedini operater u putničkom saobraćaju, biti prinuđene da prevoz obavljaju bez kašnjenja, da ne otkazuju linije, jer koliko vozova imaju toliko će para i dobijati".
Sledeći korak je da država napravi jasna pravila igre, a zakon svim operaterima garantuje ravnopravnost. Da i u ovim uslovima kada je infrastruktura u veoma lošem stanju železnički saobraćaj može odlično da funkcioniše pokazuje primer BG voza.
Železnica je izgubila neke pravce i nikada neće na njima povratiti primat u odnosu na drumski prevoz, ali zato linije Beograd - Bar, Beograd - Novi Sad i Beograd - Zagreb imaju veliki potencijal, uz mora se priznati neophodna ulaganja u infrastrukturu.
.jpg)
