Sve manje državnog novca, a očekivanja od agrara velika  

Budžet je dva puta izložen užoj javnosti na proveru - na otvorenom skupu agrarnih novinara u Titelu i pri susretu pomoćnika Milana Stegića sa čelnicima udruženja poljoprivrednika u Novom Sadu - i oba puta je oštro zamerano. Stoga konačna verzija raspodele agrarnog kolača još nije obelodanjena. Izvesno je, međutim, da će "davanja po hektaru" biti vodeća tehnika pomoći, a Dragin namerava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da subvencije sa 12.000 po hektaru poveća, verovatno, na 15.000, i da među korisnike uvrsti zadruge i institute.

Miroslav Kiš, sekretar Udruženja poljoprivrednika Vojvodine, podržava princip da izdvajanja po hektaru, koja se realizuju regresiranjem kupovine goriva, zaštitnih sredstava, đubriva, semena" bude glavni instrument agrarne politike, ali zapaža da su zadrugari, kao registrovana gazdinstva, već obuhvaćeni subvencionisanjem, pa nije logično da budu dodatno podsticani. U Udruženju uočavaju da su u nas zadruge privatna preduzeća i ne vide smisao njihovom podsticanju - poljoprivrednim sredstvima. Instituti, istovremeno i naučne ustanove i profitne semenske kuće, od države su besplatno dobili zemljište, pa bi subvencionisanjem bili favorizovani. Zanimljivo je da su poljoprivrednici protiv premiranja. Miroslav Ivković, čelnik subotičkih seljaka, smatra da je ovakva subvencija podrška prerađivačkoj industriji, pa bi ukinuo čak i premije za mleko. "Koliko znači premija dinar po litru, ako prerađivač proizvođaču mleko plaća 17 do 23 dinara, a seljaci tvrde da bi cena najkvalitetetnijeg sirovog mleka morala biti 27-30 dinara", pita se sagovornik "Novca".

Dok ministar mini budžet raštrkava na sve strane, seljaci su skloniji stavu da budžetska podršku bude koncentrisana na, kako kažu, samo najvažnije. Za koncentraciju budžeta na podršku investicijama subvencionisanjem kamata komercijalnih kredita zalaže se i Milan Prostran, sekretar za agrar u Privrednoj komori Srbije. Podržavaju ga i paori, uz zahtev da se 1,5 milijardi dinara za podsticaj izvoza preusmeri u podršku izgradnji skladišta, ULO hladnjača i modernizaciju farmi, dok bi se izvoz mogao podsticati sredstvima Ministarstva za trgovinu.

Dragin je, smatraju poljoprivrednici, marginalizovao pomoć kupovini mašina, pa ističu da savremena poljoprivreda podrazumeva modernu opremu i traže subvencionisanje i kupovine mašinerije primerene korisniku koji obrađuju manje površine, kao što je praksa u okruženju.

U predočenim varijantama budžetskog rashoda se ne izdvaja stočarstvo, kruna poljoprivrede, kažu poljoprivrednici, i pitanje je može li ratarska proizvodnja uopšte biti profitabilna ukoliko se ne finalizuje preko stočarstva, pre svega govedarstva.

U Udruženju smatraju da nema poljoprivrede bez sela, pa se zalažu za ulaganja u seosku infrastrukturu, od vodovoda do interneta, zdravstvenih i školskih institucija. Ministarstvo ulaganja u ruralni razvoj tretira sasvim uzgredno.

Razlike su uočljive, a na nosiocima agrarne politike je težak zadatak, skroman budžet raspodeliti tako da bude rezultata u povećanja proizvodnje i prihoda. Odgovornost je tim veća što poljoprivreda sa pratećom prerađivačkom industrijom i ove, izuzetno teške godine beleži, istina minimalan, rast proizvodnje od 2,3 odsto, a uz namensku industriju, jedina je izvozno suficitna, ove sezone oko 520 miliona evra.

Đubrivo

Unija poljoprivrednika Vojvodine se protivi subvencionisanju kupovine mineralnih đubriva samo preko Produktne berze i uvođenju tendera za odabir ponuđača. Kako tržište funkcioniše, uvođenje tendera je protivno slobodi ugovaranja i, pomoću uslova, kreira monopol. Neophodno je da svakom proizvođaču koji potvrdom registar kase dokaže da je kupio đubrivo, država subvenciju uplati direktno na račun registrovanog gazdinstva.

1 0

Dodajte komentar