Strah od straha  

Povodom osamdesete godišnjice od sloma Volstrita 24. oktobra 1929, ekonomista i istoričar Nikola Baverez napravio je poređenje Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka i aktuelne finansijske krize. Izlazak iz krize je moguć, pod uslovom da se sprovede reforma kapitalizma

Osamdeset godina od Crnog četvrtka 24. oktobra 1929. i sloma Volstrita, savremeni kapitalizam je >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << bio na korak od još većeg urušavanja od onog iz tridesetih godina prošlog veka. Posle Breton Vudsa i “kejnzijanske” ere slobodnog tržišta i stvaranja evropske zajednice, stagflacija iz sedamdesetih dovela je do reforme kapitalizma, jačanjem tržišta sve više odvojenih od države, uvođenjem finansijskih inovacija i otvaranjem granica. Ovaj sistem je opstajao do 15. septembra 2008, do Perl Harbora mondijalizacije, kada je bankrotirala Lehman Brothers banka.

Slomovi iz 1929. i 2008. imaju tri zajedničke tačke.

- Ekonomska priroda sloma je ležala u deflaciji izazvanoj tolerantnom monetarnom politikom koja je ohrabrivala stvaranje špekulativnih balona na američkim tržištima akcija, kako tokom dvadesetih godina XX veka, tako i u vreme hipotekarne i kreditne krize iz 2007.

- Prikrivena neravnoteža ekonomskog modela, kroz ograničenja masovne proizvodnje u odnosu na smanjenu tražnju, monetarni i finansijski nered posle Prvog svetskog rata i u vreme razvojnih razlika između zemalja velikih potrošača i onih u ekspanzivnom privrednom rastu, na početku XXI veka.

- Krize su uslovile istorijske poremećaje, u prošlom veku između demokratija i totalitarnih režima, danas (relativnim) slabljenjem Sjedinjenih američkih država i pomeranjem težišta razvoja u Aziju, što predstavlja početak kraja zapadnjačkih monopola.

Londonski marš 1929: parola za sva vremenaPhoto: Corbis

Suštinska razlika dva ekonomska sloma se ogleda u sposobnosti savremene globalne ekonomije da krizu prevaziđe bez ratobornih lomova. Krah Volstrita iz 1929. je vrlo brzo prerastao u Veliku depresiju, potom i u pooštravanje monetarne protekcionističke politike američkih Federalnih rezervi što dovodi do svetske deflacije koja, nakon neuspešne konferencije u Londonu (1933.), prerasta u sveopštu desetogodišnju devalvaciju koja je srozala svetsku trgovinu za tri četvrtine. Dan nakon propasti Lehman Brothers banke, počela su da se primenjuju naravoučenija iz prošlog veka. Ekonomska politika je mobilizovana na globalnom nivou uz tri prioriteta: Spasavanje banaka, podrška ekonomskim aktivnostima i politici zapošljavanja putem državne intervencije i osuda protekcionizma uz koordiniranu potragu za rešenjem, na nivou G20, odnosno razvijenih zemalja i onih sa značajnim ekonomskim rastom.

Baverez procenjuje da je na ovaj način zaustavljen rizik od urušavanja finansijskog sistema i globalne deflacije. Prema njegovoj optimističnoj proceni, ekonomski rast razvijenih zemalja dostići će u 2010. stopu od 7,5%, dok će zemlje u razvoju zabeležiti privredni skok od 1,5%. Ekonomski rast, tvrdi Baverez, ne treba poistovećivati sa izlaskom iz krize. Prvo, jer kriza može mutirati od finansijske do ekonomske, sa perspektivom dugotrajnog privrednog usporavanja uz uvećanje dugova i smanjenje zaposlenosti. Drugo, jer bi takav razvoj događaja doprineo stvaranju strukturne svetske neravnoteže.

Slom na VolstrituPhoto: Stock

Najteži zadatak je i dalje pred nama, kaže Baverez, i sastoji se od univerzalne reforme kapitalizma. Obnova podrazumeva osmišljavanje zajedničke strategije izlaska iz krize i koordinirano planiranje daljeg ekonomskog razvoja: SAD, jačanjem proizvodnje i hipotekarne štednje; Kina, liberalizacijom domaće potrošnje uz jačanje socijalne pomoći; Evropa, stimulisanjem privrednih aktivnosti i povećanjem zaposlenosti. Simultano planiranje ekonomskog oporavka i ekonomske politike pokazuje se neophodnim ako se ima u vidu da bi javni dug u okviru zemalja G15 mogao dostići 150% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2015. godini.

Veoma je opasna euforija koja ponovo obuzima banke i tržišta, upozorava Baverez. Ona svedoči o ponavljanju grešaka počinjenih posle berzanskog kraha novih tehnologija i terorističkih napada iz 2001, jer je ekonomski rast uglavnom zasnovan na novim tržišnim balonima i još većim zaduživanjem država. U svetu hladnih činjenica dinamika globalne razmene pokazuje znake slabljenja, Obamina administracija počinje da posrće pod pritiskom lobija, a teško ide i primena odluka G20.

Povezujući ekonomske i istorijske paralele, Baverez razmatra tri moguća scenarija:

- Prvi se sastoji od implozije globalnog finansijskog sistema posle pucanja najnovijih špekulativnih balona. Scenario sličan onom s početka XX veka, kada posle briljantnog bega od deflacije iz 1880. razulareni nacionalizam provocira samoubistvo Evrope i liberalne civilizacije.

- Druga opcija je složenija i podrazumeva rasparčavanje svetskog ekonomskog prostora, odnosno oštru privrednu polarizaciju u kojoj se smenjuju saradnja i sukobi.

- Treći scenario, onaj koji održava potencijal ekonomskog, socijalnog i ljudskog napretka otvorenog društva, sastoji se od strukturalnih reformi kapitalizma.

Prilikom stvaranja Novog dogovora (New Deal), Frenklin Delano Ruzvelt je izgovorio maksimu: “Jedino moramo strahovati od straha samog.” Vreme velikih kriza je ujedno i doba velikog straha koji provocira raspaljivanje kolektivnih strasti što neumitno vodi ka mržnji i nasilju. Deflacija s početka prošlog veka nije stigla do razrešnice primenom ekonomskih rešenja, već posle Drugog svetskog rata koji je stvorio prostor za buduće reforme, na osnovu Maršalovog plana i sistema usvojenog u Breton Vudsu. Ipak, fatalna veza između krize i rata ne postoji i istorija se neće ponoviti, ohrabruje Baverez, jer su ekonomske politike uspele da zaustave globalnu deflacionu spiralu.

Ostaje da se osmisli i primeni političko upravljanje globalnim ekonomskim sistemom, uz uvažavanje slobodnog tržišta, svetskih rizika, uključujući zdravstvene i ekološke. Jedino je sigurno da posle nove preraspodele moći Zapad više neće odlučivati sam. Zato je od presudnog značaja da kapitalističke demokratije ne pokleknu pred političkim nonsensima kao što su poklekle pod najezdom kreditnih balona, zaključuje Nikola Baverez.

Grafikon Dow Jones i S&P indeksa: Četiri najveća sloma na Volstritu

0 0

Dodajte komentar